Избори на Косову: Косовска Митровица јача од Брисела

На Косову су одржани локални избори. Београд ће ипак има утицај на неке територије јужније од Ибра: подржана од стране власти Србије, “Грађанска иницијатива Српска” победила је у 6 општина са већином српског становништва и показала најбоље од свих српских странака резултате још у 14 муниципалитета.

Али север Косова, чак и без обзира на недавно отпуштање руководилаца општина, који политички не одговарају Београду, остао је доследан у својој нежељи да живи у Republic of Kosovo, те је изборе бојкотовао. Видећи слаби проценат доласка бирача на изборе, свесно да ризикује, да ће изгубити образ, српско руководство почело је да апелује ка рукама. Рецимо, премијер Дачић је подсетио да «Судбина Срба на Косову мора да буде у њиховим рукама, а не у рукама Хашима Тачија», заборавивши, додуше, да је судбину Срба он одредио руковањем с «премијером» Косова пре 6 месеци, када је потписао бриселски споразум.

Избори на северу су одржани у напетој атмосфери и праћени су затварањем пре рока неких биралишта и евакуацијом припадника ОЕБС, који су помагали Приштини у организацији гласања. Када је у Косовској Митровици дошло до инцидента са нападом на биралишта, први заменик премијера Александар Вучић је затражио од међународне заједнице право за српску полицију да се умеша и заведе ред. То је ретки случај у историји, када политичар моли високу дозволу да би тукао своје, случај тим пре јединствен, што, како подсећа српски публициста Драгана Трифковић, када је на Косову 2004. године дошло до антисрпских погрома, сличних захтева или молби Београда није било.

Иначе, сама од себе епизода са злочинцима, који су упали у школу, поломили кутије за изборне листиће и стакла, није нимало једноставна. Осим “бомбастичних” наслова у медијима, других доказа да одговорност за то сносе српски екстремисти, власти нису пружиле. Са своје стране, Милан Јездић, главни уредник информативног портала са севера Косова «Срби на окуп», подсећа да о евентуалним провокацијама у Косовској Митровици било је познато још ујутро.

Наши медији су одмах оптужили, да тако кажем, десничарске организације да су они изазвале инцидент. Због чега би га ми изазвали, кад је бојкот избора скроз успео, кад је нама одговорало да буде минимална излазност, нама не одговара да се избори понове да ми поново морамо да људе упозоравамо да ови избори нису српски… Тако да све упућује на то да ово су добро испланирани инциденти и сигурно да су њих извели неки људи са стране. Још једна ствар је веома битна, а то је да је један од тих учесника инцидената, који је био под фантомком, ухапшен од стране КПС и после дест минута је пуштен. Не зна се његов идентитет, иако је био ухапшен, легитимисан и он је био крунски сведок. И како наши извори кажу то је био припадник српске жандармерије у цивилу…

Београдски политиколог Дејан Вук Станковић позива да се не долази до ужурбаних закључака о организаторима погрома све до краја истраге. Међутим, истиче аналитичар, већ данас је апсолутно јасно да такав резултат гласања на северу угрожава реализацију плана председника Србије Томислава Николића о стварању на Косову Заједнице српских општина, која мора после избора 3. новембра (опет, у уставно-правном систему независног Косова) ујединити и пружити неке полуге самоуправљања муниципалитетима, у којима Срби сачињавају већину. Победа у северном делу Косовске Митровице у тој ситуацији има кључни значај. Немогуће је завршити процес стварања институционализације Заједнице српских општина без победе Срба на свим територијама, где они сачињавају већину, – сматра Дејан Вук Станковић. Међутим, ситуација је таква да положај градоначелника Косовске Митровице, као и већину кључних положаја, могу да добију Албанци.

Садашње стање је такво да је у Косовској Митровици изашло мање од 10% од укупног бирачког тела, а унутар тог бирачког тела отприлике 65% су Албанци. Масовни изостанак Срба са биралишта говори да је српска заједница неповерљива према Бриселском споразуму са једне стране, а са друге стране и да утицајна политичка елита са севера Косова нема добру координацију са званичним Београдом. Ако се томе дода непосредно исказан непријатељски став албанске етничке заједнице, онда заиста јесте отворено питање како ће и да ли ће Срби опстати на простору севера, јер без политичке и финансијске подршке Београда и још чињенице да су тамо Срби подељени, мислим да ће заиста њихов живот у непосредној будућности бити у вртлогу неизвесности.

Душан Т. Батаковић, дипломата и историчар-експерт за Косово, са своје стране не види принципијелну разлику у томе, ко ће победити на северу покрајине.

Ово су само фазе у потпуном утапању севера у косовску структуру. Заједница српских општина има смисла само јужно од Ибра, док би север морао да има неки потпуно други статус, уз подразумевајућу везу са Србијом. У том смислу не постоји дилема “избори или не”. Избори имају смисла јужније од Ибра, и тамо није било отпора јер они су милом или силом утерани у нову структуру, а север који је јуначки одолевао 14 година сада се притиском из Београда и присилним мерама препушта Албанцима, и тако се учвршћује албанска држава на Косову да би сада она до краја заокружила своју територију и да би као таква могла да крене убрзано у европске интеграције. Оно што је најбитније је да је градоначелник у Косовској Митровици одговоран властима у Приштини, а не у Београду, и никаква пропагандна кампанија из Београда то не може да сакрије.

У моменту завршетка рада на овом материјалу ЦИК “независног” Косова није одговорио на питање, хоће ли на северу Косова бити одржани поновни избори. Пратимо развој догађаја.

Тимур Блохин / Глас Русије