СРБСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ИЗБОРИ НА КОСОВУ. ЕПИСКОП ПАВЛЕ, БУДУЋИ ПАТРИЈАРХ

Године 1957. за епископа рашко – призренског изабран је архимандрит Павле   (Стојчевић). Било је то доба када је Југославијом, под видом „братства – јединства“, владала србофобија, која се нарочито очитовала на Косову и Метохији. Владика Павле се свакодневно суочавао са непријатељским поступцима арбанашког становништва, које је злостављало како његову паству, тако и њега самог: тукли су га, пљували, ругали му се. Он је био силан у праштању својим увредиоцима, сасвим по угледу на Господа, али и чврст у одстојавању истине.Редовно је слао извештаје СА Синоду СПЦ о стању  на Космету. Као патријарх, о томе је писао:“Добијао сам упозорења да пазим на своје редовне извештаје Светом синоду, јер они долазе и до руку световне власти, али је било све јасније да је Косову и Метохији негде, на неком месту, пресуђено да више не буду српски“(1,19).

Свети  Синод Србске Цркве настојао је да о арбанашким прогонима Срба обавести  врх државе, па и самог  Јосипа Броза. Епископ Павле је доживео  да му  Броз каже: „Владико, немојте да се мешате у политику и политичке ствари. То није за Вас. На Косову ми имамо своје људе који нас свакодневно о свему обавештавају. Тамо је све у реду” (2,129).

Међутим, Срби су страдали и исељавали се. Владика Павле није имао утицај на политичке прилике у земљи, али је врло јасно исказивао свој став према србофобној власти: није излазио на изборе (о томе 2,139).

Подвлачећи своје епископско искуство, владика Павле је у једном извештају 1981. истакао: “Годинама сам молио власти да учине крај застрашивањима, шовинистичким испадима и терору над нашим верницима, свештенством и монасима. Зашто? Зато што то уноси забуну, немир и несигурност, те се наши верници исељавају. Одговарано ми је обично да је то исељавање последица све брже урбанизације, да је у питање економски моменат. На то сам ја истицао, да није зло што људи одлазе за бољим животом – зло је што своја огњишта напуштају под организованим непријатељским притиском“ (1,26).

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ О КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА

У септембру 2004, године мартовског погрома над косметским Србима, а поводом избора које је организовала тзв. „међународна заједница“, патријарх Павле обратио се председнику и премијеру Србије, Борису Тадићу и Војиславу Коштуници: “За име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти! Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао или присиљавао!/…/ Зар је потребан наш пристанак на нашу пропаст, дугорочну или коначну, свеједно? Ко то уопште има право да вапијуће безакоње прогласи за правни поредак, статус друштвених парија за нормалан положај у друштву, а терор за нормално функционисање демократских институција? Ви, господо председници, знате да смо раније позивали Србе на изборе, а уследио је мартовски погром. Знате колико је Срба убијено, отето и прогнано од почетка међународне управе Косовом и Метохијом; знате колико је домова и храмова спаљено и порушено. /…/Подсећам вас успут и на то да су косовско-метохијски Албанци до пре само неколико година, притом живећи у неупоредиво бољим условима него њихови српски суседи данас, не само одбијали да учествују на изборима него и бојкотовали све органе власти, читав државно-правни поредак. Па ипак, њих нико није уцењивао, а на њихове политичке вође нико није вршио притисак. Поређење и закључци намећу се сами“(1,161 ). Да додамо: патријарх Павле је једном „прекршио“ опредељење да, као свештено лице, не излази на биралиште – гласао је за нови Устав 2006, зато што у њему јасно пише да је Косово саставни део Србије.

СТАВ СРБСКЕ ЦРКВЕ 2005. ГОДИНЕ

Свети архијерејски сабор СПЦ издао је, после свог заседања 2005. године, саопштење о отпочињању преговора око статуса Косова и Метохије. Ту је јасно стајало:“Да би политичко решење могло бити праведно и дуготрајно, до њега се мора доћи преговорима. Оно не може бити једнострано наметнуто, нити пак резултат прекрајња територија по етничкој основи,јер би то изазвало масовна исељавања становништва и нове тензије на Балкану, са несагледивим последицама. Уколико би се десило, не дај Боже, да било какво решење буде наметнуто, Сабор очекује да Скупштина Србије обзнани целом народу да је извршена нелегитимна и нелегална окупац ија једног дела наше националне територије“ (3,12).

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ ПОЗИВА НА ИЗБОРЕ

Иако „избори“ на Косову и Метохији Србе који тамо живе бацају у ропство шиптарским терористима и коначно их издвајају из државе Србије, епископ Теодосије је издао званично саопштење у коме, између осталог, каже да се „треба запитати не само шта добијамо изласком на  изборе, већ колико можемо да изгубимо њиховим бојкотом. Реално говорећи, ризик је велики, јер уколико Срби не конституишу власт у општинама где живе у већини, биће много теже и за нашу државу да им убудуће помаже, а самим тим довешће се под знак питања даљи опстанак нашег народа на Косову и Метохији“(4).

РЕАКЦИЈА  СРБА СА КОСМЕТА

Поводом овог позива, огласио се, у име „напаћеног српског народа“, председник Привремене скупштине АП Косова и Метохије, Славко Стевановић, упутивши писмо патријарху србском г. Иринеју и члановима СА Синода СПЦ, у коме стоји: „Ваша Светости и драга браћо Синодалци/…/

Нажалост, сведоци смо да се ових дана на Косову и Метохији од стране власти у Београду спроводи акт отвореног и бесправног насиља. Наиме, кренуло се у примену бриселског споразума без његове претходне инкорпорације у правни систем Србије и на тај начин Србија, корак по корак, косовскометохијским Албанцима ствара државу Косово и успоставља границу са самом собом.

Док Уставни суд Републике Србије ћути и не доноси одлуке о оцени уставности постигнутих споразума, председница непризнате државе Косово расписала је локалне изборе у држави Косово, који ће се спровести по косовском законодавству.

Косовски избори, за циљ, у ствари, имају да се расформирају институције Републике Србије, да се држава Србија повуче и одрекне свог суверенитета над Косовом и Метохијом, да се формирају институције тзв. Републике Косово и призна уставно – правни поредак ове сепаратистичке творевине, односно да се уставно – правни поредак републике Србије замени уставно – правним поретком тзв. Републике Косово.

Државно руководство излазак на локалне косовске изборе оправдава, наводно, формирањем тзв. Заједнице српских општина, али Устав Републике Србије не познаје „Заједницу српских општина“, већ тај термин познаје тзв. бриселски споразум који представља својеврстан удар на уставно – правни поредак Србије, па су из тог разлога сви акти које државна власт у том правцу предузима нелегални, забрањени, подлежу кривичној одгворности, а за грађане Косова и Метохије су необавезујући.

Да би избегли одговорност за предају Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, и да у историји буду записани као издајници, државно руководство Србије врши свакодневне притиске, уцене, претње и друге незаконите мере и покушава да одговорност пребаци на грађане и руководство на северу Косова и Метохије, и приморава их да изађу на изборе друге државе, државе коју Србија не признаје.

Тако је Влада Републике Србије донела одлуку о распуштању скупштина четири општине на северу Косова и Метохије и сменила легалне и легитимне председнике општина и скупштина општина, и на тај начин изиграла одредбе Устава Републике Србије и Закона о локалној самоуправи./…/

Нажалост, у средствима јавног информисања објављен је и позив епископа Рашко-призренског и Косовскометохијског Господина Теодосија и старешине манастира Високих Дечана Господина Саве Јањића упућен Србима да изађу на косовске изборе.

Обзиром да су грађани и руководство на северу Косова и Метохије збуњени након ових позива, молим Вашу Светост да се народу предочи да ли је ово и Ваш став и став Синода Српске православне цркве, или је то лични став Господина Теодосија и Господина Саве Јањића.

Руководство привремене скупштине АП Косова и Метохије сматра да је тесна координација између наше свете цркве и легитимних представника српског народа на Косову и Метохији, најбоље јемство опстанка српског народа на Косову и Метохији, и са наше стране се може очекивати максимални допринос том жељеном и насушном јединству. Наша обавеза је да чврсто заступамо ставове за које сматрамо да представљају минимум за опстанак и напредак нашег народа на нашој светој земљи.

Молимо Вашу Светост да у наредном периоду прими делегацију привремене скупштине, која би Вас детаљније информисала о стању и проблемима на северу Косова и Метохије.

Молећи се Богу Животодавцу и једином Праведном Судији да услиши наш косовско-метохијски свенародни вапај за спас живота, целивамо Вашу свету десницу захвални што прозбе и наша мољења наткриљују Ваши Омофори, једина нада и истинско уздање у овоме дану“(5).

На дан Покрова Пресвете Богородице, у срцу СПЦ, Пећкој Патријаршији, пред чудотворном иконом Мајке Божје  и пред ћивотима светих поглавара Србске Цркве, од Светог Евстатија, до Данила Другог, Јоаникија Првог и осталих, патријарх Иринеј је Србе са Космета позвао да изађу на шиптарске изборе(6). Симболично, зар не?

Владимир Димитријевић / Фонд Стратешке Културе

_________________________________________________

УПУТНИЦЕ:

1. Радмила  Радић, Патријарх Павле/Биографија, Београд, 2005.

2. Архимандрит Јован Радосављевић:

Са патријархом Павлом кроз живот, Манастир Јежевица, 2010.

3. Порука СА Сабора СПЦ поводом разговора о статусу Косова и Метохије,

Свети кнез Лазар, 3/2005.

4. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-predstojecih

5.http://www.dveriraskaoblast.com/prenosimo/pismo-slavka-stevanovica-patrijarhu/-lokalnih-izbora-na-kosovu-i-met

6.http://www.standard.rs/milan-damjanac-patrijathov-poziv-srbima-na-kim-ili-slika-naseg-pada.html