Праведна Русија

«Русија неће признати резултате локалних избора на Косову, јер Република Косово не постоји, рекао је на сусрету с представницима привремене скупштине аутономне покрајине Косово и Метохија заменик руководиоца фракције Праведна Русија у Државној думи РФ Михаил Јемељанов». (1) Ову вест Гласа Русије од 29. октобра може лично да потврди и аутор ових редова, с обзиром да их је својим ушима чуо у просторијама Думе у Москви, у склопу делегације Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија. Чуло се све оно што би на тему Лазареве земље требало да се  најпре чује у Београду, уз искрену констатацију, изречену без икаквих примеса релативизације, да је Србија константна мета западних сила зато што се на њу гледа као на најпоузданијег руског савезника у овом делу света, и да је напад на Србију уствари напад на Русију.

Лепо је било посматрати председника Скупштине, Славка Стевановића, и срдачан пријем који му је уприличен у највишем законодавном телу једне од водећих светских држава, у којем је саслушан са највећом пажњом, предустретљивошћу и разумевањем. Онако како тренутно не може бити ни саслушан ни примљен у ономе што се данас назива Скупштином Србије, телу које сваки дан као да тражи нове начине да прекрши устав на који је владајућа већина положила заклетву – док га тај исти Стевановић, иначе дугогодишњи директор пореске управе у Лепосавићу, брани, у не може бити непријатељскијем окружењу. Уствари – сиротог Стевановића чак више не примају ни у општини Лепосавић. Али –  шта је руска Дума наспрам тако високих институција? Можда ни Михаила Васиљевича Јемељанова не би примили у општини Лепосавић – тренутно под управом потпуно нелегално постављеног привременог општинског већа. А можда ни Путина? А, зашто и би? Ем стоје усправно наспрам Запада, ем не признају независност «Косова», ем су противници геј-парада. Показале би им лепосавићке демократе шта је истинска демократија: пријављивање људи за гласање без њиховог знања, неовлашћено уступање личних података грађана другој, непризнатој творевини, предвођеној лицима са потернице, (2) претње људима да ће да остану без посла ако не гласају, претварање присуства предизборним скуповима државне листе у «радну обавезу»… (3) Шта Руси знају шта је демократија…?

Нажалост, нехумани притисци којима се београдске власти служе да би приморали Србе на КиМ – а посебно оне на доскоро тврдом северу – да гласају и сами себи намакну омчу око врата, неизоставно су се нашли на дневном реду састанка. Али не као ређање притужби на рачун формално своје државе, већ као упознавање Русије, сталне чланице Савета безбедности УН и утицајног члана ОЕБС, са начинима на који се крше скоро универзално прихваћене демократске норме. – норме које је сам «демократски» Запад, који сада здушно подржаве ове наказне изборе, малте не наметнуо остатку света. Да не би и Русија сама била увучена у олако признавање резултата «избора» којима се не би поносили ни некадашњи латиноамерички диктатори. И, више од тога. Да се руска дипломатија подсети да чак ни минимални стандарди које је руски амбасадор истакао као нужни минимум у Савету безбедности УН крајем августа ове године – омогућавање више од 200.000 избеглих да гласају, и статусна неутралност (4) – нису ни приближно испуњени.

На страну данашња nouveau rouge-noir Србија, постоји ли и један западни институционални форум који би данас био спреман да отвори своја врата и саслуша једног Славка Стевановића, Марка Јакшића, Раденка Недељковића и остале косово-метохијске Србе чија су основна грађанска, људска и хуманитарна права угрожена варварском «предизборном кампањом» на простору КиМ, и чија ће права после 3. новембра скоро сигурно бити далеко угроженија када се буде почело са још конкретнијим покушајима сатеривања преосталог слободног народа на КиМ под власт Тачијеве нарко-државе? Коме се више на Западу жалити на одуство демократије и основних демократских гласачких норми, на намештене изборе са унапред познатим «победницима», на масовна кршења права на приватност и интегритет личних података? Коме се жалити у самој евро-Србији, препуној пијавица које исисавају остатке остатака животних сокова из српског државног организма, на име астрономских плата за промовисање «најсавременијих европских –  дабоме и светских – демократских стандарда и норми»? У евро-Србији Александра Вулина, једног од симбола краха овдашње «демократије» – али и краха шминкерског левичарења шминкерских «бунтовника» у свим варијацијама дугиних боја, па и црној.

Бог високо, Русија далеко? Само за оне који неће ни да се потруде, па би да рационализују своју малодушност или оправдају што су легли на руду кад је најтеже и погазили све оно зашта су се раније приватно или јавно залагали. А долазак код руских пријатеља није никакво прошење за помоћ, кукање, пренемагање. Ти пријатељи знају, као што је на састанку у Думи и истакнуто, да се Русија, борећи се за Србију, бори и за себе, као и обратно. Руско-српске везе су нераскидиве. И не само оне крвне, историјске или духовне. Овде се ради и о цивилизацијским везама у савременом контексту, у време успона различитих облика анти-цивилизације на Западу. Стога, ако су данас у контексту тог «нормалног света» којем, очију уперених у «светлу будућност», наводно тежи председник Владе Србије, Срби и Руси поприлично усамљени у заједничкој нелагоди пред преконоћним легитимисањима трговаца људским органима и сурових терориста и њиховим «рибрендирањима» у самоуверено насмејане «државнике – нека тако и буде. Ако, према Едмунду Берку, један човек са уверењем чини већину – шта ли су тек народи  окупљени око чврстих уверења? Речима пуковника Килгора из «Апокалипсе данас» – то мирише на победу. А врата те победе су одшкринута, на северу Косова и Метохије, данашњој српској Спарти.

Искушења ће, наравно, бити још. У Думи би 12.11.2013. требало да буде предложена резолуција о непризнавању Јахјагиних квази-избора. Ситуација у којој Русија не признаје резултате «избора» које се званични Београд из петних жила управо упиње да призна – била би више него занимљива. Можда и преломна.

____________________________________________________

(1) http://serbian.ruvr.ru/2013_10_29/Rusija-ne-priznaje-rezultate-lokalnih-izbora-na-Kosovu/

(2) http://www.sapkim.org/saopstenja/neoborivi-dokaz-o-neregularnosti-tzv-lokalnih-izbora-na-kosovu/

(3) http://www.sapkim.org/mediji/radna-subota-kada-dacic-dolazi-u-gracanicu/

(4) http://www.nspm.rs/hronika/un-predstojeci-izbori-na-kosovu-su-od-kljucnog-znacaja.html