Нема квалитетне издаје без – националиста!

Последњих годину и по дана често цитирам ову констатацију блиског пријатеља, а последњи пут поводом спектакуларне прославе петогодишњице Српске напредне странке. Завидан број људи организовано довезен из свих крајева Србије у гламурозно украшену Комбанк арену у Београду и испред ње требало је да покаже још једну општенародну подршку Аци и Томи. Међутим, упркос препознатљивој имитацији европејства, све је више личило на менталитетски манир домаћина у Србији: направићу фешту за памћење, нек се прича, макар сутра немао да једем.

Заиста, колико је политички поштено да пре недељу дана заговарате општу штедњу и правите демагошки игроказ око службених путовања чланова Владе, као што је то демонстрирао Вучић, а онда за страначки рођендан проћердате силан новац да бисте на један непримерен начин за Србију показали невиђену домаћу и светску подршку. И све то под фирмом бриге за народ!

Представа је једно, а живот нешто друго. Много више је оних у Србији који знају како живе, колико им је тешко да саставе почетак и крај месеца, који сањају радна места, гладују и радују се кад им не затворе најближу народну кухињу, много више од оних који су доведени на рођендан. Подсећање на лош живот у Србији није плод злурадости већ покушај да се скрене пажња да у Србији не живи ретардиран и кретенски народ који, ако стрпљиво трпи и ћути, не зна шта му се догађа и не препознаје да му се продаје још једна европски упакована политичка превара.

Не заборавља се да су напредњаци победили на изборима са програмом који је требало да раскрсти са дотадашњом политиком предаје Космета, еврофанатизма, гажења националног достојанства, небриге о Србима у региону… А добили смо супротно, у континуитету са претходницима, да се и ови, с разлогом, љуте због преузетог ауторства. Они за које се већински гласало – слагали су. Рођенданска прослава требало је да то – камуфлира.

Податак који се стално истиче, да су напредњаци за пет година направили странку и освојили власт, а да при том ни после годину и по дана владања нисмо видели њихов оригинални програм најављиван пре избора, који надилази општа места у економији и политици, више иде наруку спекулацијама о њиховој марионетској улози данас у Србији него што је доказ изузетне снаге, квалитета и способности. Тешко је и претпоставити да је нешто слично могуће негде другде, осим у слуђеној Србији.

Издвајањем из радикала пре пет година, напредњаци су за дуже време забили глогов колац у опозиционо језгро Србије, будући да је тада најмоћнија партија опозиције са 80 посланика практично врло брзо нестала са сцене, а да се на тој позицији није појавио нико други сличне моћи. Тако успешно сатирање здраве националне опозиције у Србији, уз брзометно стизање до врха власти, кажу аналитичари, нити је могуће нити је обављено без здушне помоћи политичких спонзора из света. На страну, људски гледано, што су садашњи политички лидери из овог блока напустили свог политичког творца. А кад су њега, што не би убудуће и неког следећег.

Није чудо што напредњаци најрадије говоре о рекордној подршци у народу, зналци веле, да их ипак негде у дубини, гризе савест. Ако је веровати истраживачима јавног мњења у Србији, Вучић и екипа имају 43 одсто грађана на својој страни. Да ли не знају или свесно прећуткују да је у време доласка на власт Војислав Коштуница имао 75 одсто народа на својој страни. Упркос својој политичкој доследности и уравнотеженој демократско-националној опцији, данас се бори за 10-15 одсто.

Шта ће се тек догодити напредњацима који су већ предали Космет, помирили се да уђу у ЕУ далеке 2020. године, препустили Србе у региону да се сами сналазе, остали на економским решењима која воде у даље сиромаштво и, на све то, квалитетно славе свој „успех“. Националисти, свака вам част!

Др Радивоје ПЕТРОВИЋ