Напад на игуманију Татијану

Игуманија Татјана Грачаничка (усред протеста српског народа у Косову Пољу, у ноћи 24/25. априла 1987. г.)

– На исти празник Велике Госпојине (28. 8. 1988), после великог традиционалног народног сабора око манастира Грачанице, нападнута је око 11 сати ноћу игуманија Татијана у дворишту свог манастира. Милиционер Шиптар, који је у току народног сабора био ту „на дужности“, по разлазу народа напао је Игуманију са покушајем силовања, док је она обилазила цркву и двориште да види да ли је све у реду. „Било је близу поноћи, прича мати Татијана (55), када сам између цркве и конака у мрачном пролазу сусретнута од непознатог ми милиционера. Он ми је пружио руку да се поздрави, и кад сам му пружила руку, шчепао ме је чврсто и повукао према себи. Успела сам да се отргнем и покушала да се вратим у цркву, али се он испречио испред мене, позивајући ме највулгарнијим речима да пођем с њим у мрак. Рекла сам му да ми се склони с пута, а он се попут зверке устремио на мене. Једва сам успела да се истргнем из његових канџи и утрчала сам у цркву, где су још биле сестре монахиње и неки моји рођаци моји су били дошли за празник“. Монахиње су приметиле бледило и узнемиреност мати Татјане, а она им је затим испричала шта се десило. Сутрадан је отишла у Станицу милиције у Грачаници и испричала све, али ју је шеф замолио да о свему засад ћути. После пар дана откривено је да је нападач био милицајац Шиптар, Ахмет Љатиф, из Приштине, ожењен, са троје деце, који је тог дана био „на дужности“ у Грачаници. Осуђен је на више дана затвора. О свему овоме извештен је и Епископ Рашко-призренски Павле, а и Свети Синод у Београду, као и више власти. Светска јавност је показала интересовање за ово насиље и долазила је немачка, француска и шпанска телевизија да интервјуише игуманију Татјану. – Непуну годину касније, игуманија Татијана је од психичког стреса почела да телесно побољева, и ускоро се показало да је настао рак, од којег је кроз годину и по и умрла. Иначе је била здрава и крепка особа.

Срби на окуп