Крстовдан Срба на Косову

raskopani grobovi deceТо је невиђено и у историји човечанства нечувено злодело над гробовима и над телима двоје српске дечице у селу Граце код Вучитрна, учињено од групе албанских малолетника (старих од 11 до 15 година), уз својеврсну сарадњу и других њихових сународника.

Наиме, двоје мушких близанаца, деце родитеља Радојка и Драгице Петровић умрли су ускоро по порођају и погребени су 4. и 5. јула 1988. на дечјем гробљу села Граце код Прилужја на самом Косову. Њихов деда Станко пошао је на Крстовдан да обиће гробиће својих унука, и шта је видео? – Видео је да су дечји гробови раскопани и оскрнављени. „Призор је био језив, ужасавајући. Видео сам разбацане дечје кости и пеленице“, вели деда Станко.

Отишао је одмах и пријавио овај вандализам у СУП у Прилужју. Сутрадан су дошли органи милиције и власти и довели и лекарску комисију да изврше ексхумацију дечјих тела и установе шта се стварно догодило. Закључак је био поражавајући: невиђени и нечувени вандализам извршен је над дечјим гробићима и телима. Група албанских младића, који су затим и откривени, њих петорица (од 11 до 15 година), раскопали су дечје гробове, извадили телешце једнога од близанаца и, разбивши му главицу и растргнувши удове тела, све су разбацали по околном шипражју. Затим су сандук напунили земљом и на брзину затрпали. Приликом ексхумације, у остацима сандука су пронађени делови пелена и папирне новчанице, док је телашце другог детета било у своме сандуку. По гробљу и околном шипражју нађени су разбацани делови дечјег тела, пеленице и новац. У саопштењу Комитета и истражног судије из Вучитрна каже се дословно: „Истражна екипа (у којој је била и Славица Добричанин, професор Медицинског факултета у Приштини) у отвореном гробу угледала је отворен празан мртвачки сандук у коме није било дечјег леша. Око отвореног гроба пронашли смо лобању и кости грудног коша и дечје кости екстремитета. Поред отвореног гроба такође смо пронашли белу пелену с којом је, вероватно, било прекривено тело умрлог детета у мртвачком сандуку, као и папирни новац“ („Јединство“, 30. септембра 1988).

У трагању за починиоцима овог ни у Содому незапамћеног злочина органи безбедности из Вучитрна открили су петорицу Албанаца: Ш. К. (15), М. К. (11), Г. Х. (12), А. И. (11) и Н. Ж. (13), сви из оближњег села Доње Становце, као и то да су двоје суседа албанске народности од првог дана знали (а можда и видели?) ово недело и његове извршиоце а нису никоме пријавили. То су Б. Б. (16) и Климаку Бедрија, домаћица, такође из села Доње Становце.

 

Већ док је истражни судија вршио увиђај на гробљу, на Крстовдан поподне окупило се на дечјем гробљу неколико стотина Срба, жена, деце и људи, да поделе жалост и несрећу уцвељених родитеља и деде Петровића, и сви су групно одали пошту овим малим посмртним мученицима, чија су тела и гробови унакажени и растргнути као од неких дивљих зверова. Народ се на гробовима окупио и сутрадан, а затим су у самом селу одржали протестни збор у дворишту Основне школе, где је дошло око 500 српских житеља. Народ је огорчено али заточнички говорио: „Косово је Србија“, „Живот дамо, Косово не дамо“, „Нећемо се селити“, „Хоћемо слободу“, „Дирају нам мртве“, „Боље гроб него роб“, „Емигранти напоље“ и запевали су песму о војводи Синђелићу и „Ко то каже Србија је мала“. У име омладине села Граце говорила је Љиљана Михајловић, која је изрекла решеност младих Срба да се не селе са Косова: „Остаћемо на нашим огњиштима да бранимо оно за што су се наши дедови борили. Хоћемо само да и ми имамо миран сан и безбедан живот. Нису нас мајке рађале да би нас сепаратисти силовали, пребијали, псовали, боли ножевима и за то добијали смешно мале казне“.

У међувремену, ухваћени су починиоци овог незапамћеног злодела и на саслушању су изјавили да „док су чували стоку у близини места где су сахрањена новорођенчад, дошли су на идеју да отворе гробницу да би у њој нашли новац или оружје, јер су, наводно, чули да Срби, по обичају, приликом сахрањивања стављају у ковчег новац или оружје“ („Политика експрес“ 4. 10. 1988). Колика је лаж овог „правдања“ самих починилаца или њихових суфлера и диригената из позадине видно је из чињенице да је приликом ексхумације нађен папирни новац и у ковчежићу и око раскопаног гроба, а да и не говоримо о инферналном акту разбијања главе и растрзавање удова детињег невиног телашца. Исто тако, срамно је и лажно саопштење Центра безбедности из Титове Митровице, дато новинарима 3. 10. 1988. и објављено сутрадан у штампи, у коме се каже да су „непозната лица извршила повреду гроба, јер су на лицу места, на површини земље, пронађени поједини предмети који су припадали сахрањеном новорођенчету“ и да „у току ексхумације установљено је да је на неутврђен начин раскопавана гробница, што се видело по раскованом поклопцу сандука и по томе што у сандуку није било леша“ („Експрес“ 4. 10. 1988). Видели смо претходно како су родитеља и деда ових невиних, посмртно растргнутих јагањаца Божијих, као и други људи и чак локални органи, затекли раскопан гроб и нашли разбијену лобању, покидане и разбацане делове тела по околном шипражју, као да су гробове отворили и тела растргли вуци и хијене! Зашто органи власти на Косову лажу и прикривају сву гнусобу овог злочина, невиђеног и незапамћеног у историји, који превазилази и усташке злочине над српском децом злогласној Ендехазији.

Јесте да је ово содомско дело безумни акт малолетника, али је управо тиме оно страшније и језивије. Јер није ни та група дечака тако малолетна, нити су они тако несвесна невинашца, али су још већи злочинци они који су их томе учили и васпитавали. И то не само њихови родитељи, који ће бити позвани на одговорност, него и албански вођи и учитељи у читавој Покрајини. Чему ли то они уче свој народ? Какву му то будућност опремају, или очекују, ако им синови овакве адске злочине чине?

Истина, поједини Албанци у Вучитрну и Приштини осуђују ово гнусно злодело својих сународника. Потребно је писање тим поводом новинара и књижевника Максута Шеху у листу „Рилиндја“ (пренето у „Политици“ од 8. 10. 1988. под насловом „Велика кривица оставља неизбрисив траг у нама“).

Има сигурно и многих других честитих Албанаца, јер није ваљда такав сав албански народ. Али, на жалост, у овом историјском тренутку српског свенародног Крстовдана, не карактеришу такви добри људи албански народ на Косову и Метохији, него углавном овакви злочиниоци и њихови диригенти из позадине и јавни покровитељи. То је истина, и то треба јасно признати…

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo.html