Браћо Срби одупримо се исламизацији

Многе и велике неправде, безакоња и злочини су почињени према многострадалном србском народу, светињама и Србији на Косову и Метохији. Доживели смо али још не и преживели србофобију и геноцид као ни један други народ и држава у новијој светској историји. Само на Косову у последњих 20-так година преживели смо оружану побуну и рат са Шиптарима и НАТО агресором, Западну, медијску сатанизацију читавог нашег народа, немилосрдне санкције и „милосрдног анђела“, киднаповање Срба и вађење њихових органа ради продаје, што је незабележен и најмонструознији злочин у историји рода људског (од кога би се и нацисти постидели), етничко чишћење 250000 Срба, терористичке нападе на цивиле и децу, погром над светињама и отимање приватне и државне имовине, осуђивање србских политичких и војних вођа у Хагу, константни притисак и ментално злостављање кроз наметање кривице нашем народу и на крају крах међународног права, кроз невиђено до сада, отимање територије Косова и Метохије од суверене државе Србије. Све ово побројано уз оно непоменуто ипак није толико опасно и судбоносно по будућност и опстанак србског народа и државе Србије колико је то питање локалних шиптарских избора на које треба ускоро да дамо одговор.

Када је 19. априла ове године, потписан нелегални и неуставни бриселски споразум, између Премијера Србије Дачића и тзв. Премијера, лажне државе Косово, осумњиченог за стравичне злочине над Србима и организовани криминал, Тачија, то је био претпоследњи корак у пакленом пројекту званом независно Косово. Остало је још да се тај трагични споразум, са готово неотклоњивим последицама за нас, спроведе и тако заокружи овај насилни и дуго форсирани пројекат. Као главна ставка овог споразума предвиђено је организовање и спровођење локалних избора на северу Косова у режији шиптарских институција из Приштине, по њиховом тзв. Уставу и законским оквирима. Ово би аутоматски значило гашење институција државе Србије на Косову тј. потпуно повлачење Србије са Косова. Ако би се то, не дај Боже и десило, то би значило да се србски народ и територија Косова и Метохије, са свим светињама на њој, потпуно препуштају шиптарским сепаратистима и злочинцима.

Сама чињеница да постоји потреба да се народ србски позива да не излази на ове и овакве изборе а да га званична Србија свим силама убеђује и позива на њих, говори колико је стање у нашем народу и држави неприродно.

Поменута опасност и замка у вези са изласком на ове изборе је у томе да би се тиме својевољно прихватило, одобрило и легализовало отимање Косова од Србије, постојање „независног Косова“, и сво наведено безакоње, неправде и злочини Шиптара и њихових Западним ментора. Тако бисмо пристали да станемо на страну осведочених непријатеља Срба и Србије! Просто речено: изласком на ове изборе, својевољно отварамо врата шиптарској Приштини и  улазимо у „независно Косово“ а затварамо врата Србији и излазимо из државе Србије. На ово нас нико натерати не може. Међутим ако сами одлучимо да изађемо на ове изборе, треба да знамо колико је то неодговорно и опасно јер тиме постајемо самоубице свог националног идентитета и саучесници у убијању Србије и будућности и идентитета својих потомака! Дакле, ко год да изађе на ове изборе, даће легитимитет лажној, монструм држави Косово и одрећи ће се своје отаџбине Србије. Од свега је то најстрашнија грехота, да сами скочимо у понор који је пред нама.

Последице такве одлуке биле би очигледне: не бисмо знали ни ко смо, ни шта смо, ни чији смо, ни на чему смо.Нека је силан непријатељ и нека чини шта хоће, отето је проклето и то се зна. Отето је и даље наше и кад-тад можемо га повратити, што отимач врло добро зна и зато се и труди да добије наш пристанак на отимачину а то су управо ови локални избори. Због свега поменутог и судбоносног за наш народ и отаџбину не смемо ни по коју цену да попустимо пред притиском и медијском кампањом и добровољно прихватимо излазак на изборе јер је то онда наш грех и одговорност, без обзира на силину притиска и јачину непријатеља. Браћо Срби и сестре Србкиње, останимо оно што смо одувек били – Срби у Србији, следимо свенародну одлуку са референдума и великог сабора из К. Митровице о одбацивању бриселског споразума и шиптарских институција и немојмо нипошто радити против себе и Србије а на корист наших љутих непријатеља. Сачувајмо свој србски корен и национални идентитет а тиме и своје душе, образ и савест пред Богом, прецима и потомцима. Будимо чврсти и сложни као један и рецимо НЕ сепаратистичким изборима! О Господе, не дај потамнелим србским душама да продају душу Србије.

Текст је објављен у најновијем броју часописа „Православни Глас“

Протосинђел Евтимије

Север КиМ