ДАНИЛО МИЛИНЧИЋ, УБИЈЕН МЕТКОМ У СРЦЕ

Н Е   Ш И П Т А Р С К И М   И З Б О Р И М А

–         П О Д С Е Ћ А Њ А –

ДАНИЛО МИЛИНЧИЋ, УБИЈЕН МЕТКОМ У СРЦЕ, 1982. године, Самодрежа, Вучитрн

Данило Милинчић, рођен 1960. у селу Самодрежа, Вучитрн – убијен 2. јуна 1982. у селу Самодрежа, Вучитрн) је Србин са Косова и Метохије који је мучки убијен од својих комшија албанске националности 2. јуна 1982. тако што су му упали у сеоско имање, а затим га оборили на земљу и пуцали из пиштоља у срце.

Данило Милинчић је био земљорадник у селу Самодрежна, крај Вучитрна, који је живео од узгоја стоке и обраде земље. На свом имању је живео са мајком, женом Радмилом и троје деце (ћерка Ивана, син Иван, који је рођен после смрти свог оца Данила). Данило је има и два брата Павла и Мирослава. На имању Милинчићи су имали: кућу, две краве, две јунице, 15 оваца, шест свиња.

Иначе, отац Данила Милинчића је у јуну 1968. године такође убијен од својих комшија Албанаца, тако што је претучен металном штанглом. Они нису кажњени од Суда и полиције за своје злодело. Када је Данилова мајка Даница ишла да тражи од Суда правду за убиство свог мужа, они су је отерали уз коментар, да иде и бежи са Косова и Метохије, и да нема никаква права. А да је предмет њеног мужа „застарио“. Један Данилов брат је до његовог убиства живео у Вучитрну.

2. јуна 1982. године, Данило Милинчић и његова мајка Даница на свом имању имао пуно посла око стоке, и требао је напојити краве. Видео је да су међу његовим кравама дошла четворица комшија Албанаца. Замолио их је да оду са имања, а они су га физички напали и оборили на земљу. Поред тога, било је још неколико Албанаца комшија који су немо посматрали шта се дешава, без жеље да помогну Данилу, и да спрече ово ужасно малтретирање. Једино ко је помогао Данилу Милинчићу, јесте његова мајка Даница. Док су три Албанца држали Данила Милинчића, комшија Мухамед Мујо Ферат вади пиштољ и пуца Данилу Милинчићу у пределу груди, а Данило бива смртно рањен, док је његова мајка Даница погођена у раме. Све то је убица Мухамед Мујо Ферат пропратио са тешким увредама, псовкама и претњама Даници. Говорио јој је да њено имање није у Србији (СФРЈ), већ да је то земља албанског председника Енвера Хоџе. Након убиства свог сина Данила, Даница Милинчић, побегла је са имања у Београд.

Суђење убицама Данила Милинчића је трајало неколико дана, и сваки пут када је одржавана парница, испред суда било је присутно неколико стотина Албанаца. Сви они су пљували и претили Даниловој мајци Даници, и супрузи Радмили која је тада била трудна. Јавни Тужиоц је убиство Данила Милинчића оквалификовао као: „Убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено је са предумишљајем“.

Занимљивост овог случаја су:

• Прво, да пресуда никада није доживела извршавање, тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
• Друго, да је пресуда прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој СФРЈ па и САП Косову и Метохији био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.

Данило Милинчић је сахрањен у дворишту Православне цркве у Вучитрну, споменик је оштећен.  На споменику стоји следећи текст:

„Сине оче брате роде

погинуо си у слободе

зликовац је налетио

и кукавички ти срце разнео

па му децу сирочиће оставијо

мајку, сестру и браћу и црно завијо

Ал херојски си погинуо

бранећи своју очевину

Ал, живо биће никада не умире

оно је увек са нама“.

Судбина убијеног Данила Милинчића и затим читаве његове породице, само је симболичка појава за субину читавог српског народа на Косову и Метохији. Позната је фотографија из српског села Прекале код Истока жена и деце која чувају даноноћно стражу због насртаја арбанашких ага и бегова из дечанске општине.