Иво Јосиповић: Лепо је било видети стотине хрватских заставица у Београду, и да није било протеста

ЗАГРЕБ – Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да би се могло наћи политичко и морално оправдање да Хрватска повуче тужбу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, али да у политичким круговима постоје елементи страха од могућих реакција, односно хоће ли јавност разумети разлоге.

Правно је, каже он, углавном јасно како ће тај предмет завршти – потребно је учинити додатне напоре, пре свега у решавању проблема несталих.

“Крене ли суђење, обе ће се државе морати суочити с многим неугодним стварима. Ако неко мисли да ће суд у Хагу функционисати тако да ћемо ми бубати по Србији као да је врећа за бокс, јако се вара. И друга ће страна ударати и, колико видим, добро је припремљена”, навео је Јосиповић истакавши да је одлука о судбини тужбе против Србије у надлежности владе и да ће он подржати сваку њену одлуку.

Оцењујући недавну прву званичну посету Београду и сусретима са председником Србије Томиславом Николићем, Јосиповић каже да мисли да је током те посете пуно тога договорено.

“Договорили смо, на пример, да се осуђени Вељко Марић из лошег премести у бољи затвор. Договорили смо нека начела за будуће поступања у сличним случајевима, која могу олакшати многе људске судбине. Отворен је нови пут комуникације хрватске заједнице с председником Николићем”, навео је Јосиповић у интервјуу загребачком „Јутарњем листу“.

Такође, додао је да су привредници двеју земаља имали врло успешан састанак.

“Разговарали смо о многим практичним питањима, али наравно да ће та питања у завршници решавати владе. Њих, на пример, треба питати зашто се неке од међувладиних комисија састају врло ретко, неке последњи пут пре две године, и зашто су закључци најчешће формалне нарави.

На директно питање зашто се те комисије не састају, Јосиповић је рекао да не зна, али је додао да мисли да са обе стране стоји “блокада, страх како ће реаговати јавност и опозиција ако се не остваре максимална очекивања“.

“Овога тренутка тај страх као да је са наше стране нешто већи. Премда, постоје неки проблеми, на пример питање сукцесија, за које је очито да их Србија кочи. У сваком случају, уверен сам да се могло урадити много више”, казао је Јосиповић.

Председник је рекао и да има помака у решавању питања несталих, али да има још и пуно судбина које нису откривене. Број несталих је, према његовим речима, осетно смањен и данас се трага за још 1689 особа, укупно Хрвата и Срба.

Упитан какве су биле реакције на његов говор у српском парламенту, Јосиповић је рекао да је “био веома добро примљен”, што су посланици показали дуготрајним аплаузом. Каже да је својим наступом хтео да покаже да је Хрватска модерна и отворена земља, која је свесна прошлости, али да то, како је рекао, није пререка да у добрим стварима не сарађује са Србијом на обострану корист.

Истакавши да су разговорили у Београду били јако добри он се посебно осврнуо на сусрет са Николићем и позитивну атмосферу у Београду..

„Морам рећи да је председник Николић – наравно, уз неке ставове с којима се не можемо сложити, али то је нормално као што и ми имамо ставове с којима се он не слаже – показао за мене изненађујућу отвореност и добру вољу. Лепо је било видети како су кроз цели Београд биле постављене стотине хрватских заставица, уз велике на неколико места. Нити једна није скинута, ни оштећена. Није било никаквих протеста поводом мог доласка“, навео је Јосиповић.

Он је указао и да је медијска пажња била веома велика,сасвим супротно од оног шту су тврдили хрватски медији.

„Начин на који су о мојој посети Србији известили поједини медији сугерише се да у делу хрватске јавности постоји одређен отпор према било каквом контакту са суседном државом. У Србији такав отпор према Хрватској нисам приметио“, навео је хрватски председник.

За председника Николића је рекао да је био врло срдачан домаћин.

„Разговарали смо сасвим отворено. Он је мени врло отворено рекао што мисли да су проблеми на страни Хрватске, а ја сам њему на исти начин, без задршке, изложио наше примедбе. Та обострана искреност можда представља и највећи искорак у односу на досадашње стање. Током заједничке посете хрватској заједници у Војводини врло је пажљиво саслушао њихове проблеме. Ја сам примио Србе избегле из Хрватске, који су ми предали листу својих захјева“.

А на опаску да је та листа била исписана ћирилицом, Јосиповић је рекао да њему то апсолутно није био проблем.

„Драго ми је што је знам. Морам рећи да су многи од тих захтева потпуно основани и разумни“, рекао је Јосиповић, а као пример навео је навео обрачун радног стажа у Хрватској који се не признаје, затим неисплаћивање неких пензија, стамбено збрињавање.

Танјуг