Европски званичници искрено кажу да их се не тичу права српске мањине

У временском размаку од само десетак дана, Европска унија и њени високи званичници испољили су очигледну недоследност и показали да немају једнаке стандарде, а све то се видело на примеру дешавања у две суседне балканске земље – у Србији, где је требало да се одржи геј парада мањинске популације, и у Хрватској, где је требало да буду постављене табле на језику и писму српске националне мањине.

Дакле, иако се у оба случаја ради о прокламованој европској вредности заштите мањинских права, чини се да Европа ипак селективно бира које мањине имају право на заштиту и достојанство, а којима се то право прећутно ускраћује. Ради се о томе да су високи европски званичници бескомпромисно стали у заштиту геј параде која је требало да буде одржана у Београду крајем прошлог месеца, али када је у питању заштита основних мањинских права српске заједнице у Хрватској, онда је таква подршка Европске уније потпуно изостала, а чиновници из Брисела су наглашено остали равнодушни према таласу насиља који се ових дана спроводи према српском језику и ћирилици.

Подсетимо, на „Паради поноса“ која је одржана 2010. године у Београду, на њеном челу се налазио и тадашњи шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер, који је том приликом изјавио да је битно „да се на тај начин покаже да у Србији постоји систем вредности у коме нема места дискриминацији.“ Такође, ту параду су подржали и други високи представници Европске уније, а учесницима параде се тада прикључила и америчка амбасадорка у Србији, да би сви они заједно својим личним присуством јавно демонстрирали колико им је стало да се парада одржи.

Осим тога, цели низ европских амбасадора у Србији се писмено огласио у знак заштите поменутим мањинским правима, а шведска министарка за европске послове Бригита Улсон, која је пре десетак дана специјално ради геј параде допутовала у Београд, са намером да и сама учествује у њој, рекла је да„Парада поноса представља важан лакмус тест да ли једна држава поштује принципе демократије и слободе.“

Међутим, како се могло видети само мало касније, када је најмлађу чланицу Европске уније задесио прави талас нетрпељивости према загарантованом праву једне националне мањине, и када су табле на ћирилици једна за другом разбијане у Вуковару, а затим на културној институцији у Загребу, па онда и у Војнићу, Удбини и у околини Шибеника, онда се нажалост из правца Брисела није могао чути скоро никакав глас подршке мањинским правима, иако се то насиље дешава унутар самих граница Европске уније.

Штавише, пре неколико дана је портпарол Директората за образовање, културу и мултијезичност ЕУ Денис Абот дословно изјавио да се Европа неће у то мешати, јер по његовим речима – „поштовање културне разноврсности и права мањина представљају темељне одреднице документа ЕУ, али јурисдикцију у тим стварима имају земље чланице. Он је на крају свог осврта изричито поновио да се Европска унија неће мешати у такве спорове у Хрватској.

Према томе, ако се узме у обзир да су европски званичници наглашавали да Србија, која није чак ни близу чланства у Европској унији, мора доследно да поштује мањинска права, и да су лично предводили геј параду – онда би се најмање могло очекивати да ће са истим таквим ентузијазмом да бране и мањинска права у једној њеној чланици.

То конкретно значи да би било најлогичније да сада високи званичници Европске уније лично присуствују постављању ћириличних табли широм Хрватске, као што су присуствовали на београдској „Паради поноса“ 2010.г., а то су хтели и ове године. Тек тада би показали да прокламоване европске вредности једнако важе за све. Али нажалост, како рече Денис Абот, званични представник европског Директората за образовање, културу и мултијезичност, њих се остварење српских мањинских права на територији Европске уније не тиче. Ако ништа друго – барем је био искрен.

Ратко Паић / Глас Русије