Цариградски патријарх Вартоломеј и Епископ бачки Иринеј: ЈАЧАЈУ ЈЕРЕСИ, ВРЕМЕ ЈЕ ПРОГОНА, ОРГАНИЗУЈЕМО ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

(Први део)

Београд, 9.11. –  Епископ бачки Иринеј и Васељенски патријарх Вартоломеј још једном су, на завршној конференцији за штампу обележавања 17 векова Миланског едикта, потврдили да већина јерархије Православне Цркве незадрживо срља у коначни обрачун са Православљем. Конференција је одржана у хотелу Метропол Палас 9.10.2013. и на њој је у име Цариградског патријарха Вартоломеја говорио Митрополит Француске Емануил, док је у име патријарха Иринеја говорио епископ Иринеј (Буловић). Занимљиво је, да су ови водећи јерарси екуменистичког покрета потврдили да се јављају јереси, не наводећи које. Осим тога, поновили су свој кредо – веру да је и римокатоличка јерес Црква и део Цркве. У својим, више пута помињаним синтагмама говорили су о «целокупности хришћанства и хришћана», чиме желе да изједначе Православље са другим хришћанским јересима и сектама. Осим наведеног, посебно су прозивали тзв. «МПЦ» која по еп. Иринеју «упорно одбија да призна вековни канонски поредак Православне Цркве», док им нимало не смета што римокатоличка јерес не само да не признаје вековни поредак Православне Цркве, већ у свом учењу има многе душегубне јереси, што се огледа и у наопаком моралном кодексу римокатоличког клера.

-Хтео бих овом приликом да још једанпут нагласим да наша Васељенска патријаршија има најбоље могуће односе са Српском патријаршијом. Ми, раме уз раме, бок уз бок, идемо заједно, у служби напретка Цркве генерално, уопштено и сарађујемо веома тесно ради припремања, ради заједничког припремања пута који нас води ка сазивању Светог и великог сабора Православних Цркава, –рекао је овом приликом митр. Емануил, познат као екстремни заступник екуменистичке јереси.

На сазивању овог давно најављеног сабора увелико се ради, упркос опоменама многих Светих Отаца, да ће овај и овако припремани сабор предсављати најотвореније отпадништво и покушај уништења Православне Вере.

 -Ето и разлога због кога ти лукави људи- који имају изглед побожности а силе њене су се одрекли- настоје да се сазове “Осми весељенски сабор”. Они су уверену да ће таквих какви су они на сабору бити већина, па ће “већином гласова” спровести све што им се хоће, што значи да ће потпуно званично, са свим привидом законитости, формално озаконити безакоње.

-Сви претходни Васељенски сабори доносили су своје одлуке потврђујући све оно што је установљено на претходним Саборима, а овај ће, како се већ сада може видети, себи поставати као главни задатак да одбаци целокупно претходно црквено устројство и све што је раније установљено. Зато то неће бити “Осми васељенски сабор”, него “Други разбојнички сабор”, налик ономе из 449. године у Ефесу, који је у историју ушао са именом “разбојнички” –архиепископ Аверкије Џорданвилски.

Митр. Емилијан је на конференцији за штампу још једном прочитао изјаву свог патријарха Вартоломеја коју је овај дао у Нишу. У њој се, између осталог каже:

-Штавише, на нашем православном црквеном подручју, дословно- на нашем црквеном небу или небеском своду, дешавају се расколи, отпадништва, искрсавају и јачају јереси. „лопови и разбојници успињући се са друге стране улазе кроз врата у тор овчији“ (Јов.10:2,3).

Патријарх Вартоломеј и Кардинал милански Скола: “Искрсавају и јачају јереси!”

Може се рећи да је ова изјава једна права новина, јер је п. Вартоломеј  у најприснијим односима са разноразним јеретицима. Познајући га, као апсолутног црквеног конформисту и равнодушног за црквено Предање, његово негодовање на било коју јерес изгледа као потпуно у нескладу са његовим свакодневним активностима. Практично, он је сам у јереси, јер је сам, као појава, парадигма и симбол јереси екуменизма. На овај начин, он је сам себе прозвао и оптужио.

Са своје стране, епископ Иринеј Буловић је, у својој уравниловки, изјавио:

Сматрам да је овај тако значајан и редак датум у нашој помесној Цркви и у нашој земљи достојно и достојанствено обележен и прослављен и да је посета оволиког броја црквених поглавара, православних патријараха и епископа, митрополита и других поглавара цркава, односно у другим случајевима високо рангираних делегација, на челу са угледним јерарсима поменутих православних Цркава, као истовремено и присуство веома високих делегација других хришћанских цркава, римокатоличке, на челу са кардиналом Томком, јерменске у име источних, дохалкидонских, или како их зовемо оријенталних цркава, затим примаса Ирске, као представника англиканске црквене заједнице, Светског савета цркава, Европске конференције цркава и тако даље, што је највећи, до сада у нашој историји, а и генерално од највећих хришћанских скупова, на истом месту у исто време, са заједничким циљем. И управо то заједништво на истом месту, у заједничком циљу, као подсећање на време када је Црква добила слободу, али и када је по први пут у нама познатој цивилизацији званично, са највишег места у то време апсолутне монархије, прокламовано начело потпуног поштовања слободе вероисповести и савести, представља заиста снажну поруку да је то нашем времену неопходно, можда више неопходно данас, него тада када се први пут чула у историји.

Тиме, што душегубне јереси и Православље окупља око «заједничког циља», еп. Иринеј Православље ставља у ред посветовњачених религијских покрета? Није ли овим Православље појефтинило и обесмишљено? Није ли еп. Иринеј, хватајући се у коло са јеретичким сектама, одбацујући ексклузивност Православља као једине Христове науке, самим тим, покушао и да Христа обесмисли и приведе га у ред европских религијских вођа као што су Лутер и папа? Истовремено, ово је ударац против Цркве, која је по православном учењу безгрешна, “нема мрље, ни боре” (Еф. 5,26)

Еп. Иринеј Буловић је скинуо копрену и више није непознаница шта је истински разлог сазивања прославе поводом годишњице проглашења Миланског едикта. Он као да најављује да ће овај скуп бити и настављен кроз нове делатности којима ће коначни циљ бити сабор екумениста, тзв. «Осми васељенски сабор».

-Биће то, надамо се, у скорој будућности, можда већ идуће године, сабрање свих православних патријараха и поглавара Цркава, под председништвом Васељенског партијарха. Потом ће бити и свеправославних консултација, као припреме за сабор и многих других паралелних облика окупљања, размене мисли и искустава, да би се то, ако Бог да, у догледној некој будућности, надамо се, и крунисало сазивањем свеопштег, свеправославног сабора.

На крају, завршимо овај текст речима св. Јустина Ћелијског:

-Имајући у виду све ове напред изложене чињенице и болно свестан њих и стања у савременој Цркви Православној и уопште стања у свету, које се стање ништа битно није променило од оне моје прве представке Светом Архијерејском Сабору (маја 1971. године), савест ми налаже да се поново обратим молбом и синовским вапајем Светом Архијерејском Сабору мученичке Српске Цркве: да се наша Српска Црква уздржи од учешћа у припремама за назови “Васељенски” Сабор, и поготову од учешћа на њему.

Јер ако до таквог Сабора – не дај Боже! – дође, од њега се може очекивати једно: расколи и јереси и погибија безбројних душа. А гледано из апостолско-светоотачког историјског искуства Цркве, такав Сабор ће уместо лечења већ постојећих створити нове ране на телу Цркве и створити јој нове проблеме и недаће. –св. Јустин Ћелијски (1977.)

(Ако Бог да, анализа конференције ће се наставити)

Такође погледати “Патријарх Вартоломеј у Милану”

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»