ФБИ пратио Михајла Пупина по налогу царског Беча

Мало је људи који су у једној личности збрали толико тога колико је то успело Михајлу Пупину, који се знањем, тим “златним лествицама преко којих се иде у небеса” – како му је говорила мајка – успео у сам врх светске науке. А његова људска ширина ишла је у корак са научним достигнућима: човек математике и физике, најпре је био човек срца и душе, велики научник и велики добротвор истовремено.

Ко зна о чему је мислио двадесетогодишњак из Идвора кад се марта 1874. године из хамбуршке луке отиснуо пут далеке Америке, и о чему је сањарило дојучерашње чобанче с идворских пашњака, али сигурно није могао предвидети звездане стазе науке на које ће закорачити као један од најбољих студената, а потом и професор престижног Универзитета Колумбија. Али оно што је сигурно јесте да је млади Банаћанин одбио да у далеком свету заборави одакле је пошао и коме припада.

Био је и почасни конзул Србије и Црне Горе, а као признат научник и личност од угледа, имао је утицај и на одлуке Париске мировне конференције, на којој су дефинисане границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Његов ангажман на опремању и слању добровољаца у Србију током Првог светског рата за врат ће му ставити америчку обавештајну службу ФБИ, која га је, највише по захтевима Аустроугарске државе, почела да прати, а као резултат тог безбедносног рада остао је досије “Пупин” са 133 документа. Александра Нинковић Ташић, потпредседница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, имала је увид у та документа која садрже чак и имена агената, али и доушника, међу којима је било доста и Пупинових сународника.

– Покретани су поступци праћења и посматрања његовог кретања и рада, али је занимљиво да се то завршавало слањем позитивних извештаја у којима се каже да није прекршио неутралност америчке државе и своја дипломатска овлашћења. Он у својим агитацијама и ангажманима јесте некад играо на танкој линији, али су његов углед и утицај били толико велики да му се тешко могло нашкодити. Чак су се и неки позорници који нису знали ко је он питали зашто прате тог симпатичног човека коме се свуда људи јављају и поздрављају га са уважавањем – каже Александра.

Уз велике људе иду и велике интриге, а неке од њих су и Пупинов однос са америчким председником Вудроом Вилсоном и сународником Николом Теслом.

Званична академска јавност у Србији сматра да ја Пупин утицао на Вилсона, који је много тога доброг учинио за Србију, не директним познанством, већ преко утицајних људи који су били блиски обојици. Међутим, постоје индиције да се Пупин ипак лично сретао са америчким председником.

– Сам Пупин је за живота истицао да се познавао са Вилсоном, а сачувана су и писма која му је писао у којима од њега тражи неку помоћ на државном и дипломатском плану. Постоји и биографија Вудроа Вилсона коју је писала његова супруга и она у тим рукописима помиње Пупина – тврди Александра Нинковић Ташић.

Много комплекснији однос Пупин је имао с другим српским научним генијем Николом Теслом, а како је време пролазило, уврежило се мишљење како су ова два великана били насмрт посвађана, што је далеко од праве истине.

– Приче о њиховим људским конфликтима, ако су и постојали, свакако нису тако драстичне како се данас представљају – каже Драгољуб Мартиновић, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“. Чак и америчка штампа тог времена пише о њиховој сарадњи, Пупин је као млад научник подржао Теслу у чувеном рату струја са Едисоном, али у Музеју Николе Тесле постоји копија документа који сведочи о прекиду њихове комуникације.

– Новинар “Њујорк сана” Кенет Физи је смислио оригиналан поклон за Теслин 75. рођендан. Идеја је била да 75 најутицајних људи на планети пошаљу честитке које би биле укоричене у књигу и уручене Тесли. Међу тим људима је био и Пупин, али од њега је Физи, уместо честитке, добио писмо у коме му саопштава да “он и Тесла не разговарају већ 20 година” – каже Владимир Јеленковић, директор Музеја Никола Тесла, где се чува копија тог писма.

Ипак, на самртној постељи Пупин је пожелео да види Теслу, по кога је отишао југословенски војни аташе. Тесла је дошао у болницу, а Пупин га је дочекао речима:

“Где си, стари пријатељу!”

Остали су сами, а неколико сати касније велики научник и човек заувек је склопио очи.

Биографија

Рођен 1854. у Идвору, умро 1935. године у Њујорку где је и сахрањен.

Умро је 12. марта, на исти дан кад је шест деценија раније из хамбуршке луке кренуо бродом у Америку.

У САД отишао 1874. са двадесет година.

Школовао се у родном месту, у немачкој школи Перлезу, Панчеву, Прагу.

Велики српски патриота иза кога је остало преко хиљаду доброчинстава: оснивао фондове, задужбине, легате, давао донације организацијама и појединцима, основао једну од најстаријих српских исељеничких организација. организовао и помагао добровољце кад је почео Први светски рат…

Био почасни конзул Србије и Црне Горе

Утицао и на одлуке Париске мировне  конференције где су се одреређивале границе будуће Краљевине СХС.

Оженио се Американком која је имала двоје деце из претходног брака и са њом добио кћерку Варвару

Научна каријера

први Србин доктор техничких наука

редовни професор  на Универзитету Колумбија где је завршио студије из математике и физике

школовао се на и на Кембриџу и берлинском универзитету

Почасти и признања

Добитник бројних научних награда и медаља, међу којима је и Џон Фрицова медаља четири америчка национална удружења инжењереа електротехнике, најзначајнија струковно одличје

Један кратер на Месецу носи Пупиново име на стогодишњицу његовог рођења на Универзитету Колумбија установљена је медаља под његовим именом – за изузетне доприосе у служењу нацији у области инжењерства, науке и технологије

почасни доктор наука 18 универзитета

Пулицерова награда за књижевност за аутобиографију “Са пашњака до научењака”

Ранко Пивљанин – Блиц