Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу поводом расписаних безаконих избора на тлу Старе Србије

Поводом расписаних безаконих избора на тлу старе Србије, од стране шиптарских сепаратистичких институција у Приштини, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу објављује:

1.    Питање изласка на поменуте безаконе изборе у духовно-моралном погледу представља још једну историјску проверу опредељења српског народа. Апелујемо на све Србе у Старој Србији да бојкотују безаконе сепаратистичке изборе и тиме стану под крсташ барјак Светог Кнеза Лазара.

Има ли већег благослова и части од припадности Светолазаревској војсци? Има ли већег проклетства и срамоте од стајања под издајничким барјаком Вука Бранковића? Зато, бојктом безаконих избора, драга браћо и сестре, изаберите живот, благослов Божији, благослов Светог Саве и Светог Кнеза Лазара, непролазну славу, част, чист образ пред својим Светим прецима и потомцима, будућност Србије. Изласком на изборе, изгубићете српско име, постаће те косовари – грађани лажне „Републике Косово“, погазићете мошти косовских мученика и свих Божијих угодника на Светој Српској земљи, продаћете кости и гробове својих предака, издаћете своје светиње и све што је свето и честито било у роду нашем, затворићете себи и својим потомцима врата Небеске Србије и допринети пропасти земаљске Србије.

2.    У правном погледу ови избори немају никакву основу. У супротности су са уставом Републике Србије и међународним правом. По свим правним мерилима немају никакву вредност. Изласком „Срба“ на изборе добиће своју вредност и постићи свој циљ. У том случају, домаћој и светској јавности „Срби“ на Косову и Метохији послаће јасан сигнал да признају тзв. „Републику Косово“ као своју државу. Тиме ће ставити тачку на процес одвајања Косова и Метохије од тела Србије, себи ставити косоварску омчу око врата и истовремено покренути страшан процес труљења српског националног бића. Србија без Косова и Метохије исто је што и тело без срца тј. леш. Зато је одговорност Срба на Косову и Метохији у овом тренутку велика. Будите свесни, браћо и сестре, да овај историјски испит нема поправни. Нисте сами. Не заборавите да је са вама цела Небеска Србија, многобројна и непобедива војска анђела и светитеља на небу, цела светосавска земаљска Србија. Не бојте се претњи, финансијских и других уцена београдских властодржаца. Не продајте веру за вечеру. Господ је са вама. Ко ће онда проти Вас?

3.    Притисак београдских властодржаца на Србе да изађу на безаконе изборе, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу сматра велеиздајничким актом и најгрубљим кршењем Устава Републике Србије. Таквим потезом београдски властодржци желе само једно – сву историјску одговорност за губљење Косова свалити на народна плећа. После „успелих избора“ пилатски ће опрати своје руке и рећи: „Самим изласком на изборе народ показује да жели да живи под влашћу Приштине. Ми нисмо криви и дужни смо да поштујемо демократски изражену вољу народа“. Зато не учествујте у њиховој велеиздаји и не чините самоубиство.

4.    Не можемо да не поменемо срамно ћутање Уставног суда Србије у овом пресудном тренутку за наш народ. Очигледно је да су подлегли званичној државној власти. Ћутањем се издаје Бог и отачаство. Оно што су црквени званичници започели сменом и прогоном Владике Артемија то су државни званичници окончали „Бриселским споразумом“ и „гурањем“ народа на шиптарске изборе у чему им и црквени званичници здушно помажу. Шире гледано, припрема „Косовских избора“ почела је сменом и прогоном Владике Артемија, у фебруару 2010. године, од стране црквених властодржаца. Опрости им Господе не знају шта раде.

5.    Над нашим главама се надвијо мач казне Господње због грехова наших, због тога „трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите дјецу и која сисају; женик нека изиђе из своје клијети и невјеста из ложнице своје. Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: где им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој“ (Јл. 2, 15-18).
Београд, 04. октобар 2013. године

Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу