Ексклузивно:Транскрипти разговора страних обавештајаца (Девети део – Цепање Србије)

Београд – На реду Санџак

Представници обавештајних служби САД, Велике Британије и Немачке одлучили да после „решења за Војводину” одмах треба прећи на Рашку област

Поред питања Војводине, на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке одржаном у јуну 2003. године отворено је још једно питање – питање Санџака, односно Рашке области, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

На поменутом састанку било је речи, пре свега, о активностима у вези са будућим статусом Војводине. Управо су на овом састанку донете и најбитније одлуке или смернице које су у доброј мери определиле спољну политику кључних западних земаља када је о овом питању реч. Међутим, како тврде наши извори који су имали увид у записнике са овог састанка, до којих је дошла једна друга страна обавештајна служба заинтересована за ове просторе, у једном тренутку било је речи и о плановима за Рашку област, односно Санџак.

– Иако је готово читав разговор био концентрисан на питање Војводине, ипак су се присутни представници ових служби дотакли и питања Санџака. Ова тематика је искрсла у разговору када је један од учесника питао колико ће цела ствар око Војводине реметити предвиђену динамику дисолуције, односно колико ће то успорити разградњу српске државе. Према њиховим речима, после решења за Војводину одмах се прелази и на проблем Санџака – кажу наши извори.

Иако су се присутни углавном сложили са овим плановима, ипак су представници обавештајне службе САД-а имали одређене резерве.

– Њихови стручњаци су на том састанку упозоравали да се проблем Војводине никако не може стављати у исти кош са Санџаком. Они су тврдили да је у Санџаку, према подацима којима они располажу, велика присутност терористичке организације Ал Каида и да дугорочно гледано то може представљати опасност по њихове интересе. На састанку је нарочито наглашено да треба избећи оно што ће им се свакако десити на Косову, а на коме је, према мишљењу Американаца, неминован сукоб са терористичким ћелијама инсталираним у јужној српској покрајини – тврди наш саговорник.

Раздвајање

Сецесија Санџака представља физичко одвајање српског живља са севера Црне Горе од Србије, тврдили британски обавештајци на састанку у Бриселу

На састанку одржаном у јуну 2003. године у Бриселу, на коме су присуствовали кључни људи обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, одлучено је да се у првој, припремној фази пројекта сецесије Рашке области, ради на стварању политичких снага које ће носити тај пројекат – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима нашег извора, иако је тема Санџака била споменута тек узгред, пошто је централно питање била оперативна реализација сецесије Војводине, у контексту следећих корака искрсло је и то питање.

– Најбитније од свега што је речено на овом састанку је што се из анализе обављених разговора јасно види и чак неколико пута јасно изговара, концепт – Слаба Србија значи јак западни утицај у региону. Из ове формуле касније произилази све остало. Проблем Косова, проблем Војводине, проблем Санџака, проблем југа Србије, све су то само последице – тврди наш саговорник.

Према његовим речима, на питању Санџака учесници овог састанка у Бриселу задржали су се јако кратко.

– Констатовано је да ће се након реализације плана за Војводину ући у пројекат Санџак. Представници Велике Британије инсистирали су да се у Санџаку ради на јачању инфраструктуре политичких партија и цивилног сектора. Американци и Немци су имали неке примедбе везане пре свега за присуство исламског фундаментализма, као и трговину дрогом и људима, и уопште организовани криминал. Аргументација Британаца је била следећа: ти проблеми постоје, али се дају контролисати. За њих је најбитније било што би се Србија физички одвојила од севера Црне Горе, где живи углавном српски живаљ, и што би њена стратешка позиција била ослабљена – каже наш саговорник.

Ал Каида у Санџаку

Амерички обавештајци открили податке о присутности ћелија Ал Каиде у Рашкој области и њиховој улози у терористичким нападима у Европи и САД

На састанку који је одржан у јуну 2003. године у Бриселу, на којем су били присутни званичници обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, изнет је и низ података који говоре о присутности ћелија Ал Каиде у Рашкој области и о њиховој улози у терористичким нападима у Европи и САД, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима нашег извора, на поменутом састанку, поред операција везаних за сецесију Војводине, било је речи и о пројекту отцепљења Санџака. Представници америчких обавештајних служби изнели су низ чињеница везаних за овај проблем.

– Американци нису били нарочито заинтересовани да се Рашка област у Србији отцепи према формули која је примењена у Босни и на Косову. Они су сматрали да није паметно улазити у пројекат одвајања јачањем исламског фундаментализма, већ су инсистирали на политичкој димензији – каже наш извор.

Наш извор наводи да су Британци сматрали да ни по коју цену не треба мењати тактику која успева. Према њиховом суду, рецепт који је примењен у Босни, а нарочито на Косову, дао је сасвим пристојне резултате.

– Представници америчке обавештајне службе су на те аргументе изнели низ чињеница које су директно указивале на велику присутност исламске терористичке мреже на том простору, као и да су неки људи који су учествовали у терористичким нападима у Лондону и Мадриду једно време провели у камповима за обуку у Босни, на Косову и у Санџаку. Став стручњака је гласио овако: Ал Каида је животно заинтересована за ове просторе, јер је то, према њиховим замислима, идеална база ка Европи. Одавде је много лакше инфилтрирати се у било коју западну земљу, а мрежа за регрутацију би врло брзо могла да створи терористичке ћелије које ће чинити припадници који се нимало не разликују од било ког становника Европе или САД. Према томе, то је тзв. бела Ал Каида – каже наш саговорник.

Камповање

Ал Каида у Санџаку, Босни и на Косову организовала неколико кампова за обуку својих чланова, обзнанили амерички обавештајци на састанку у Бриселу 2003. године

Представници западних обавештајних служби на састанку одржаном у Бриселу у јуну 2003. године презентовали су и низ конкретних података о присуству припадника Ал Каиде у Санџаку, Босни и Херцеговини и Косову, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших извора, овај састанак је одржан са циљем да се претресу сва горућа питања везана за сецесију Војводине, али су се током разговора учесници дискусије дотакли и проблематике Санџака и планова за ову српску област. Курир је претходних дана писао о току овог састанка, на коме су учесници, представници обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке до танчина разрадили оперативне планове сецесије северне српске покрајине. Међутим, када су се дотакли планова везаних за Рашку област, мишљења су се размимоишла.

– Британци су заговарали један модел, који је раније коришћен за дезинтеграцију бивше СФРЈ, кроз јачање националних и верских покрета, али се са тим приступом проблему Американци нису слагали поучени искуством 11. септембра. На састанку су људи из америчке обавештајне службе изнели конкретне податке о камповима за обуку припадника Ал Каиде у Босни, Санџаку и на Косову. Американци су изнели имена људи који су учествовали у терористичким нападима у Лондону, Мадриду и САД. Ради се о седам лица која су неко време провела у Санџаку. Такође су нагласили како друге њихове
агенције, а пре свега ДИА, која се бави спречавањем трговине дрогом, имају сазнања како је та територија транзитна и врло битна за овај уносан посао на глобалном нивоу. Према њиховим информацијама, део новца који приходују криминалне групе на том простору одваја се за финансирање сецесионистичких политичких покрета у Санџаку – каже наш извор.

Тровање Косова

Немачки обавештајци замерили америчким и британским колегама да претерују с депоновањем нуклеарног отпада у јужној покрајини

На састанку који је одржан у јуну 2003. године у Бриселу, на коме су присуствовали представници врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, у једном тренутку било је речи и о одлагању нуклеарног отпада на простору који се тренутно налази под управом међународних снага, то јест Косову, каже
за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, у једном тренутку су немачки обавештајци замерили колегама да претерују с депоновањем опасних материја на територији Косова. Сматрали су да би претерана активност на том плану у перспективи могла угрозити неке економске интересе на том простору.

– Немци су сматрали да је Косово нарочито битно због свог енергетског потенцијала, мислећи пре свега на рудно богатство. Процењене резерве руде на Косову у најминималистичкијим пројекцијама мере се десетинама милијарди евра. Ако се већ улаже у контролу простора јужне српске покрајине и финансирање војног присуства, онда, по
њиховој процени, није паметно упропашћавати привредни потенцијал – каже наш саговорник.

Наш извор наводи да се врхушка најјачих западних обавештајних служби у принципу сложила са овим примедбама немачких колега.

– Проценили су да је већ превише ресурса уложено у пројекат независности Косова да би се сада све пореметило. Сви присутни на састанку су потврдили приврженост ранијим договорима који су дефинисали судбину јужне српске покрајине. Према тим плановима, Косово је јасно подељено на интересне сфере између највећих светских сила у којима оне имају потпуну контролу у сваком смислу. Економски интереси су подељени по идентичном принципу, док је функција номиналних косовских власти била више протоколарна и у служби ових интереса.

Београдски пашалук

Србију треба свести на „прихватљиве границе”, оне које је имала почетком деветнаестог века, тврде западни обавештајци

На састанку који је одржан 21, 22. и 23. јуна 2003. године у Бриселу, коме су присуствовали представници тајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, потврђено је уверење да Србију у територијалном смислу треба свести на границе београдског пашалука, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Наши саговорници, који су имали увид у транскрипте са овог састанка, које је направила једна друга страна обавештајна служба заинтересована за ове просторе, тврде да се из тих разговора које су водили представници ових служби да закључити да постоји унапред припремљен план дробљења Србије и да је овај политички тренутак само једна од фаза тог плана.

– Јасно се види да је њихов план распарчавања Србије већ у поодмаклој фази и да је започет прилично давно. Неколико пута учесници састанка говоре о нужности свођења
Србије на „прихватљиве границе”, односно границе из прве половине деветнаестог века, кад је Србија била инфериоран политички фактор на Балкану и држава без свог идентитета и суверенитета. Из њихових разговора се може закључити да се цепање Србије неће завршити отимањем Косова, Војводине и Рашке области – каже наш саговорник.

Према његовим речима, невероватно је колико су западни стручњаци скоро до
детаља „преписали” модел контроле Балканског полуострва који је користила Аустро-Угарска монархија пре два века.

– План им није само да Србију сведу на границе београдског пашалука, већ и да унутар тих граница направе што више засебних целина, односно региона који ће имати приличан степен аутономије у односу на централну власт. Управо зато ће у периоду пред нама сви фактори унутар цивилног друштва, по диктату финансијера са Запада, радити на јачању локалних организација, односно радиће на стварању локалних лидера и политичких организација – каже наш извор.

Комадање

Према плановима појединих обавештајних служби, Србија би требало да остане и без Ниша, Лесковца, Врања, Пирота и Димитровграда

План дробљења Србије, који је дефинитивно усвојен на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, предвиђао је четири фазе које се завршавају потпуним дезинтегрисањем државности Србије, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима нашег саговорника, који је имао прилике да види записнике и снимке са овог састанка, одржаног у јуну 2003. године у Бриселу, у овом тренутку налазимо се на средини тог пута.

– У првој фази, која је уједно, према проценама западних стручњака, била и најкомпликованија, Србији је требало одузети Косово и Метохију. Њихове процене да ће то бити тежак подухват заснивале су се пре свега на проценама да је Косово за Србију колевка историјског и духовног живота и да Србија неће без тешке борбе одустати од тог
дела територије. На који начин и каквим средствима је од Србије отето Косово, то је свима добро познато – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да је извођење радова на другој и трећој фази већ увелико у току.

– Други део плана односи се на сецесију Војводине, Рашке области и југа Србије. Према замисли архитеката овог плана, гранична линија би била повучена 30 километара испод Алексинца, што би значило да би Србија остала без свог крајњег јужног дела, односно без Ниша, Лесковца и Врања. На истоку би граница Србије требало да буде на линији Тимок – Трговишки Тимок, што значи да би остали без Пирота, Беле Паланке и Димитровграда – каже наш извор.

Убити Српску!

У јуну 2003. у Бриселу представници обавештајних служби САД, Велике Британије и Немачке донели одлуку да у наредних десет година униште Републику Српску

На састанку одржаном у јуну 2003. године у Бриселу представници обавештајних служби САД, Велике Британије и Немачке донели су одлуку да у року од десет година униште Републику Српску, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

На поменутом састанку, о чему је Курир већ писао, било је речи о коначној реализацији плана „дробљења” Србије. Овај план укључује сецесију Косова, Војводине, Рашке области и граничних делова Србије, односно свођење српске државе на границе београдског пашалука.

План за Републику Српску, према тумачењу страних обавештајаца, подразумевао је системску разградњу овог дејтонског ентитета. У првим фазама радило би се на укидању атрибута државности, односно суверенитета. Овај процес је посебно видљив у последње две године, кроз покушаје међународне заједнице да наметне јединствену војску и полицију на територији целе БиХ.

– У томе је засад остварен само делимичан успех, јер иако је формирана јединствена армија нису до краја успели у намери да полицијске службе Републике Српске интегришу у службе у Сарајеву – каже наш саговорник.

Према његовим речима, друга фаза је далеко озбиљнија и предвиђа потпуно овладавање економским системима.

– Кроз процес приватизације обезбедиће се потпуна доминација западног капитала, док би се истовремено елиминисали сви непожељни пословни људи, а нарочито они који су капиталом или пореклом везани за Србију. Након ових предрадњи уследила би гола физичка репресија. Читаво гранично подручије Републике Српске које се наслања на Србију, уз појас реке Дрине, било би избрисано с тог простора. С друге стране реке, западни део садашње Србије имао би посебан аутономан статус у оквиру „предвиђених” граница Србије – каже извор Курира и наставља:

– Тиме би се дефинитивно прекинула повезаност Срба с једне и друге обале Дрине, и у физичком и у сваком другом смислу. Српски живаљ око Бањалуке и Српске Крајине био би дефинитивно одсечен и препуштен сам себи. У случају неког новог сукоба, овај корпус српског народа био би незаштићен – закључује наш саговорник.

Етничко чишћење

План западних обавештајаца у Бриселу за уништење РС предвиђа неколико фаза, а последња је брисање Срба из БиХ

На састанку западних обавештајних служби у Бриселу, одржаном у јуну 2003. године, на којем је било речи о процесу уништења Републике Српске, учесници су се сагласили да је апсолутни приоритет прекинути било какву везу Срба западно од Дрине са својом матицом, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших саговорника, који су имали увид у звучне и видео записе са поменутог састанка, у плану „Дробљења Србије”, који су спроводиле најутицајније светске силе, процес уништења Републике Српске заузима значајно место. Поред сецесије Косова, Војводине, Рашке области и кројења граница Србије по моделу Београдског пашалука, кључни аспект овог плана је уништење српске државе која је настала на територији Босне и Херцеговине.

– Овладавање економским системом и уништење институција и елемената државности Републике Српске, само су почетне фазе овог плана. За њима би уследио класични егзодус и етничко чишћење које би Србе избрисало из Босне и Херцеговине – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да се од слома Берлинског зида и демонтирања некадашњег социјалистичког лагера, план великих западних сила за некадашњу СФРЈ није никада нарочито мењао.

– У самом почетку су усвојени принципи да Србија мора бити мала и нестабилна да би Балкан био стабилан и под контролом. Овај принцип у међународне односе увела је аустроуграска дипломатија још у 19. веку. У почетку је намера била да се кроз подстицање развоја екстремног национализма осталих народа у бившој СФРЈ уништи српска држава. Западни аналитичари врло рационално гледају на ствари: ако им је за процес стварања етнички чисте државе у Хрватској било потребно неколико година, ако је Косовски проблем „разрешен” уз огромне трошкове и употребу највеће војне силе на свету, онда је постало јасно да треба променити приступ. Циљеви остају исти, мењању се само методи – каже наш саговорник.

Стоп за Русе

Спречавање уласка руског капитала у области западно од Дрине један је од предуслова за остварење плана западних обавештајаца о уништењу РС

Ни по коју цену не дозволити утицај Руса, а посебно руског капитала, на простору Републике Српске и уопште западно од Дрине, један је од закључака састанка врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Поменути састанак, како је Курир већ раније писао, одржан је у Бриселу 21, 22. и 23. јуна 2003. године и на њему је углавном било речи о финализацији пројекта „дробљења Србије”. Иначе, овај пројекат је предвиђао да се држава Србија сведе на границе Кнежевине Србије из деветнаестог века. Такође, на овом састанку било је речи и о судбини српског живља западно од Дрине, пре свега у Републици Српској.

– Из снимка разговора са овог састанка несумњиво је да је већ одавно донета одлука да се српски ентитет у БиХ дефинитивно уништи. Кроз неколико паралелних процеса, уништавање институција, војске и полиције па све до голог физичког елиминисања, требало је избрисати Србе са тих простора, а нарочито из рејона Подриња, који је уствари пупчана врпца Србије и Републике Српске – каже наш саговорник.

Према његовим речима, западни обавештајци су нарочито инсистирали на томе да се не сме дозволити ширење утицаја Руса на том простору.

– Донет је закључак да се не сме дозволити пре свега руском капиталу да уђе у Републику Српску, односно да се он укључи кроз процес приватизације. Такође, требало је блокирати и обавештајни рад руских служби на простору БиХ. Посебно је наглашено да се ни по коју цену не сме дозволити да гасовод, који је био у плану, прође преко територије Републике Српске, јер би у том случају значило да је српски ентитет потпуно независан и у позицији да условљава остатак Босне и Хрватску – каже наш саговорник.

Уједињење

Неколико недеља пре убиства Зоран Ђинђић у Бањалуци разговарао с руководством РС о могућем спајању две српске државе

Српски премијер Зоран Ђинђић је неколико недеља пре него што је убијен путовао у Бањалуку да би с тамошњим руководством разговарао о чвршћем повезивању Републике Српске и Србије, односно о могућем уједињењу две српске државе – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших извора, до ових сазнања дошло се на основу транскрипата и звучних записа са састанка који је одржан у јуну 2003. године у Бриселу. На састанку су присуствовали највиши званичници обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, и углавном је било речи о реализацији плана „дробљења Србије”. Овај план је предвиђао свођење српске државе на границе Кнежевине Србије из деветнаестог века, што значи отцепљење Косова, Војводине и Рашке области.

– У једном тренутку, кад су учесници овог састанка разговарали о будућности Републике Српске, један од представника енглеске обавештајне службе је прокоментарисао како је добро што је Ђинђић уклоњен, јер је, према његовим речима, и он у последњим месецима живота имао визије јаке и просперитетне српске државе – каже наш саговорник.

Наши извори тврде, о чему је Курир раније писао, да је покојни премијер пред сам крај живота био дубоко разочаран понашањем западних сила према Србији.

– Био је огорчен ставом Запада, а нарочито је то било приметно након посете Вашингтону. На тим састанцима у главном граду САД српском премијеру била је испостављена листа захтева на једном парчету папира. Ти захтеви односили су се на заштиту америчких интереса у Србији, како економских тако и политичких. Српски премијер имао је могућност само да прочита тај папир, али му амерички званичници нису дозволили да коментарише садржај. Када је изашао из зграде Стејт департмента, он је човеку из обезбеђења који га је пратио рекао како му је сада јасно „да они не желе да помогну Србији, него да је руше, свуда и на свим нивоима” – каже наш саговорник.

Одбрана Косова

Непосредно пре атентата Зоран Ђинђић покушао да спречи отцепљење Косова везивањем тог проблема за Републику Српску

Зоран Ђинђић је пред атентат отпутовао у Бањалуку да би се са руководством Републике Српске договорио о заједничкој стратегији деловања у предстојећем периоду, пре свега у вези са покушајима међународне заједнице да отцепи Косово од Србије, каже за Курир саговорник близак обавештајним круговима.

Према речима наших саговорника, стране службе, које су у стопу пратиле српског премијера и које су имале своје људе инсталиране у његовом окружењу, имале су информацију шта је прави разлог Ђинђићеве посете Бањалуци. Поред низа протоколарних састанака, Ђинђић је требало да разговара о заједничком плану, односно о везивању питања Косова за питање Републике Српске.

– Када је покојном српском премијеру постало јасно да западне земље немају искрене и пријатељске намере, већ да у погледу Србије имају јасно дефинисан интерес, он је покушао да извуче најбоље из дате ситуације. Покушавао је да изгради своју преговарачку позицију имајући у виду да је став најјачих светских сила био да јужна српска покрајина треба да постане независна држава – каже наш саговорник.

У првом тренутку, како кажу наши извори, план српског премијера био је да покуша да убеди међународну заједницу да је једино трајно решење за питање Косова – подела.

– Покушао је да убеди Запад да се Косово мора поделити на северни српски део и јужни шиптарски, али осим влада неколико, политичких не нарочито значајних, европских земаља, није наишао на разумевање. Када је ова иницијатива српског премијера доживела пропаст, Ђинђић се одлучио да мало заоштри ситуацију и у целу проблематику је увео Републику Српску. Намера му је била да увеже судбине ове две територије. Ако би неко покушао да отцепи Косово, он би аутоматски тражио исто третман за Републику Српску – каже наш саговорник.

Упозорења

Зоран Ђинђић неколико месеци пре убиства примао јасне поруке да треба да промени свој став у вези са решавањем проблема РС и Косова

Пре посете Бањалуци у фебруару 2003. године, српски премијер Зоран Ђинђић је неколико пута упозорен да треба да промени свој став по питању Косова и Републике Српске, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Ова упозорења су, према речима наших саговорника, долазила и од страних дипломатских представника у Београду, а нарочито од амбасадора САД Вилијема Монтгомерија. Исто тако, до Ђинђића су разним тајним и криминалним каналима стизале поруке о промени расположења великих западних земаља према њему лично и према његовој политици. Међутим, српски премијер је био упоран.

– Сва та упозорења га нису много пољуљала. Говорио је често својим најближим сарадницима да сматра да за Србију и њене проблеме не постоји друго решење и други пут. Он се није нарочито обазирао ни на упозорења која су му стизала из његовог окружења, без обзира на то била она добронамерна или не. Сигурно је да се Ђинђић у последњих неколико месеци поприлично дистанцирао од сарадника са којима је сарађивао претходних година, али се никада до краја није утврдило да ли је то учинио због њихових, наводних, веза са организованим криминалом – каже наш саговорник.

Према његовим речима, пред сам пут у Бањалуку, Ђинђић је био додатно упозорен, покушајем атентата код хале Лимес на Новом Београду.

– Овим му је послата јасна порука да не треба да потеже питање Републике Српске у контексту решења косовског проблема. Он је био потпуно свестан тога иако је пред ТВ камерама рекао да се то возач мало занео и да се обучавао на аутопуту. Такође, док је боравио у Бањалуци, један њему близак политичар из Републике Српске му је рекао да се нешто спрема на њега. Исту ствар му је поновио и неколико дана касније Милорад Додик, данас премијер Републике Српске, на једној вечери у београдском хотелу Интерконтинентал. Оба пута покојни српски премијер је само одмахнуо руком на ова упозорења – каже наш саговорник.

Издали га

Приликом Ђинђићеве посете Бањалуци један британски обавештајац му је сугерисао да поново почне да слуша сугестије Запада, на шта је он узвратио да му не пада на памет да мења политику

Британци су у време док је Зоран Ђинђић био у посети Бањалуци, у фебруару 2003. године, послали свог човека који је у то време био у Сарајеву да упозори српског премијера да промени свој однос према Републици Српској и Косову, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Наиме, за време посете Бањалуци у фебруару 2003, свега неколико недеља пре атентата, Зоран Ђинђић се срео с једним британским дипломатом, који се у то време налазио у администрацији високог представника за БиХ Педија Ешдауна. Поменути дипломата је у другој половини деведесетих службовао у Србији и из тог времена се познавао с покојним српским премијером.

Управо је он у амбасади Велике Британије у Београду био задужен за контакте са опозиционим медијима и политичарима. Касније је овај каријерни дипломата службовао и у Сарајеву и Загребу, а пре две године, кад је бивши оперативац МИ6 Ричард Томлисон разоткрио имена оперативаца МИ6, његово име је такође било на листи.

– Овај дипломата се срео са Ђинђићем, кратко и неформално, више у пријатељском него службеном аранжману, за време док је српски премијер боравио у службеној посети. Разговор је био кратак и у њему је Енглез саопштио Ђинђићу да одмах мора да ревидира своје ставове према Западу и да поново почне да слуша „сугестије”. Ђинђић му је на то одговорио да нема намеру да промени било шта у својој политици, да је уверен да чини праву ствар и да су га управо они, односно Запад, издали, јер су му окренули леђа у тренутку кад је од Србије покушао да направи уређену и респектабилну државу – каже наш саговорник.

Према његовим речима, у једном тренутку разговор је попримио мало „живљи” ток, у коме је дошло и до размене неколико непријатних реченица.

– Британац је у једном тренутку рекао да је то што Ђинђић ради јако опасно и по њега и по људе око њега и да се не шали, на шта му је српски премијер узвратио да му је потпуно свеједно шта они мисле. „Зар ви мислите да сте једини и да ништа осим вас не постоји на овом свету”, рекао је Ђинђић у једном тренутку свом саговорнику. Енглески дипломата је онда спустио лопту и замолио председника Владе Србије да у име старог пријатељства и прошлих времена још једном размисли о својој одлуци, на шта му је Ђинђић одговорио да не верује да ће се било шта мењати у његовом ставу, осим уколико они не промене нешто у свом понашању према њему и његовој земљи – каже наш саговорник.

Титов снајпер

Трећи човек који је учествовао у атентату на Ђинђића био је врхунски снајпериста, специјалац из РС са богатим ратним искуством, и имао је задатак да у случају неуспеха првог стрелца доврши започет посао

Трећи стрелац који је учествовао у атентату на српског премијера Зорана Ђинђића у Србију је ушао из Републике Српске, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Поред атентатора који су били распоређени у Немањиној 9 и Бирчаниновој улици, трећи атентатор, који је имао задатак да у случају неуспеха првог стрелца доврши започет посао, био је управо поменути специјалац из Републике Српске. Према речима нашег извора, радило се о врхунском снајперисти, специјалцу са богатим ратним искуством.

„У питању је Србин из источне Босне који је у време грађанског рата у БиХ био ангажован у специјалним снагама Војске Републике Српске. Пре рата био је близак одређеним криминогеним структурама, али га је, исто тако, тадашња Југословенска служба државне безбедности користила за ликвидације политичких противника социјалистичког режима који су се налазили у иностранству”, каже наш саговорник.

Према његовим речима, атентатор је ушао у земљу неопажено, у његовом доласку није било ништа сумњиво пошто је и раније улазио на територију Републике Србије.

„Са собом је носио своје наоружање, односно снајперску пушку врхунске израде и прецизности, коју је запленио у време рата у једној од ловачких кућа коју је користио Јосип Броз Тито. Нема сумње да се ради о врхунском патриоти, који је то што је урадио, урадио из убеђења да чини ствар корисну за Србију и за српски народ. За овај задатак био је награђен са 10.000 долара и новим личним и путним исправама, које су гласиле на име извесног Д. Ж. Б. (име познато редакцији) из Крагујевца. Наравно, особа на чије су име исправе гласиле одавно је била покојна”, каже наш саговорник. Наши извори тврде да је овај „трећи човек” неколико дана после атентата на премијера Зорана Ђинђића напустио Србију и с лажним пасошем отпутовао у иностранство, међутим, само неколико месеци касније, тачније у
јуну исте године, вратио се у Републику Српску, где је, због сумње да је починио нека кривична дела, ухапшен и притворен.

Трофеј

Пушку „хеклер и кох”, коју је украо у Титовој кући за одмарање на Тјентишту, а из које је касније пуцао на премијера Зорана Ђинђића, трећи стрелац уредно пријавио и регисровао као ратни плен

Трећег стрелца који је учествовао у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића ангажовали су људи из Републике Српске који су у време грађанског рата у Босни и Херцеговини били на одговорним функцијама у власти – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, „човек трећег гнезда”, то јест специјалац из Републике Српске коме је задатак био да у случају неуспеха својих колега прецизним хицем доврши српског премијера, у Србију је дошао на наговор некада високог функционера безбедносних структура у БиХ.

– Атентатор је имао апсолутно поверење у свог налогодавца, јер ово није била прва ситуација у којој је примао директне налоге од овог човека. У претходних двадесетак година неколико пута је радио по његовом директном налогу. Иначе, атентатор на Ђинђића је у време рата био на најодговорнијим и најтежим задацима искључиво специјалне природе, па му богато ратно искуство није недостајало – каже наш саговорник.

Он га је снабдео свим неопходним документима са којима је требало да изађе из Србије, а која су гласила на име покојниг Ђ. Б. из Крагујевца. Такође, његови помагачи су му омогућили да се неколико недеља након атентата потпуно неометан извуче из земље.

Наши извори тврде да је нарочито занимљиво како је атентатор дошао у посед пушке коју је понео на извршење задатка.

– У време ратних дејстава његова јединица нашла се у близини Тјентишта, места где је Тито имао једну од својих многобројних кућа за одмор у које је ретко свраћао. Управо у једној таквој кући атентатор на српског премијера је са својом пратњом набасао на колекцију оружја покојног маршала. Међу силним наоружањем пажњу му је привукла снајперска пушка „хеклер и кох”, специјалне уникатне израде, купљене и намењене Јосипу Брозу. Управо је ову пушку задржао и понео са собом, а касније ју је уредно пријавио и регистровао као ратни плен – каже наш саговорник.

Замена идентитета

Трећи атентатор на Зорана Ђинђића неколико месеци после злочина отпутовао у Москву са пасошем издатим на име преминуле особе

Трећи стрелац који је учествовао у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића једно време након атентата провео је у Москви, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших извора, после атентата на српског премијера Зорана Ђинђића, трећи стрелац, који је на овај задатак дошао из Републике Српске, се након атентата вратио у место где је до тада живео. Тамо је провео неколико месеци, а затим се са 10.000 долара у џепу и лажним документима запутио у Русију где је остао, такође, неколико месеци.

– Занимљиво је како је овај атентатор дошао до докумената са којима је уредно напустио државу. Из његовог примера је очигледно да је у убиство српског премијера Зорана Ђинђића умешан и један део безбедносних структура у Србији, односно делови полиције, БИА и војних служби безбедности – каже наш саговорник.

Наш извор наводи да је такву врсту докумената, односно лажни пасош и личну карту, која је издата на име преминулог лица са свим његовим подацима, могла је да изда само особа која има приступ свим тим информацијама, односно неко ко је део ових структура безбедности.

– Слично се догодило и у случају Радована Караџића, који је сасвим мирно живео и чак путовао по иностранству користећи се документима друге особе. Сви бројеви, односно јединствени матични број грађана и други подаци се слажу у потпуности са оригиналом, тако да је јако тешко, готово немогуће редовном провером утврдити да је реч о фалсификату. Међутим, овакву замену идентитета могао је да направи само неко ко је јако добро позициониран у служби – каже наш саговорник.

Незгодан сведок

Енглески обавештајци добили задатак да трећег атентатора на Зорана Ђинђића лоцирају у Москви и затим ликвидирају

Оперативци енглеске обавештајне службе лоцирали су крајем 2003. године у Москви трећег атентатора који је учествовао у убиству српског премијера Зорана Ђинђића и том приликом су покушали да га отму и ликвидирају, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших извора, некадашњи специјалац Војске Републике Српске, који је учествовао у атентату на Ђинђића, неколико месеци након убиства склонио се у Русију, у коју је стигао са документима на име Ђ. Б. (име познато редакцији) из Крагујевца. У главном граду Русије живео је прилично скромно и повучено, јер му материјална ситуација није другачије дозвољавала. Како тврде наши извори, он је на име надокнаде за извршени задатак добио 10.000 долара, које је и понео у Русију.

– Он то није радио због новца. Био је убеђен да је реч о државном и патриотском послу, јер су га за то ангажовали људи који су га и раније користили за сличне послове, дакле припадници службе безбедности. Атентатор није имао појма да су они у међувремену променили налогодавца – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да је он намерно склоњен у Русију и да је намера била да тај човек тамо и нестане, јер је то много лакше учинити у Москви него, рецимо, у Вишеграду, Зворнику или чак Београду.

– Припадници енглеске обавештајне службе су га јако брзо лоцирали пошто су имали податке о његовом идентитету и тачно су знали кога да траже. Чини се да је овај човек свесно био жртвован, да је намерно навучен на танак лед и обманут. По свој прилици, био је незгодан сведок, који је требало по сваку цену да нестане. Прво су га искористили, а затим одбацили – кажу наши саговорници.

Завршио у Хагу

Трећи атентатор на Ђинђића избегао замку енглеских обавештајаца у Москви, али је по повратку у Босну ухапшен и изручен Хашком трибуналу

Трећи снајпериста који је учествовао у атентату на српског премијера Зорана Ђинђића за длаку је избегао отмицу крајем 2003. године у Москви, где се био склонио неколико месеци после убиства, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

У његовом извлачењу велику улогу одиграле су друге стране службе које су биле заинтерсоване за догађања на Балкану. Према речима наших саговорника, трећи стрелац је у последњем тренутку опоменут да се склони и буквално је за неколико минута променио кретање и избегао замку која му је постављена.

– Није ни слутио шта га чека и да су му оперативци енглеске службе ушли у траг. Живео је сасвим спокојно у изнајмљеном стану у Москви, који је платио годину дана унапред, и за то дао половину новца који је имао код себе и који је добио од људи који су му наложили да оде у Београд и учествује у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића. Повремено је радио неке физичке послове, од којих је у принципу и живео док је чекао сигнал од својих контаката да је време да се врати – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да атентатор ниједног тренутка није посумњао да је продат и да су му за петама.
– Био је потпуно изненађен кад му је саопштено да се склони. Буквално су га људи отели испред носа енглеским оперативцима. Није знао шта да ради и одлучио је да се врати у Босну, у своје родно место. Недуго пошто је стигао тамо, бива ухапшен због оптужби за ратне злочине и транспортован у Хаг – каже наш саговорник.

Трећа особа

Агенти страних обавештајних служби умешани у убиство гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића, тврди извор Курира

У убиство гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића умешани су агенти страних обавештајних служби који су били у потрази за одбеглим хашким оптуженицима, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Војници на одслужењу војног рока Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић настрадали су 5. октобра 2004. године испред, до тада тајног, војног објекта „Караш” у Топчидеру. Према званичним наводима војних истражних органа, гардисти су се међусобно поубијали, али је неколико налаза независних комисија утврдило да званична верзија није до краја тачна. С циљем да се расветли ова афера, формирана је независна државна комисија, која је такође дошла до резултата који се косе с налазом званичне истраге.

– Гардисти се нису међусобно поубијали, како је то званично саопштено, нити их је убило обезбеђење неког од хашких оптуженика, како су спекулисали поједини медији, али је сасвим сигурно да их је убило треће лице, које није било из састава гардијске јединице – каже наш саговорник.

Према речима наших извора, многе околности које прате убиство двојице гардиста нису до краја разрешене. Поред положаја тела, углова из којих су наводно испаљени смртоносни хици, улазних и излазних рана, остаје нејасно и како су у том тренутку камере које се налазе баш на том делу биле искључене.

– Ништа не би било чудно да су камере биле неисправне свуда, у целом сектору, али да баш на месту где су се налазила двојица гардиста не раде, то је јако занимљиво. Интересантна је и коинциденција да ни у тренутку када је убијен премијер Зоран Ђинђић испред улаза број 5 није радила ниједна камера – каже наш саговорник и додаје да се, према информацијама којима располаже, може поуздано тврдити да у поменутом војном објекту није боравио нико од хашких оптуженика који су се крили од званичних државних органа.

Заштита за криминалце

Британска служба МИ6 убацила људе у криминалне групе, а „сурчински клан” контролисала преко сарадника који се водио под шифром „Марко”

Ентони Монктон, шеф британске обавештајне службе за Балкан, инфилтрирао је своје људе у најјаче криминалне групе у Србији и преко њих контролисао њихов рад – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Контролом над најјачим криминалним групама оперативци МИ6 су имали на оку целокупну трговину наркотицима, дуваном, белим робљем и свим другим пословима којима су се бавиле криминалне групе у Србији. На овај начин су могли у правом тренутку да преусмере токове новца и утицаја с једне политичке опције на другу.

– У то време, дакле 2001. и 2002. године, најјача криминална група на простору Србије била је сурчински криминални клан. Они су били најбројнији и најорганизованији. Под својом контролом држали су велики део трговине дрогом и друге нелегалне бизнисе. Монктон је око њих поставио мрежу својих људи и преко сарадника који се водио под шифром „Марко” контролисао шта се дешава у овој криминалној групи. Њихов извор, у овом случају „Марко”, уживао је велико поверење вођа клана, па му није било тешко да изврши постављене задатке – каже наш саговорник.

Поред директне контроле, оперативци МИ6 су преко својих људи инфилтрираних у полицији и тајној служби буквално штитили ову организовану криминалну групу, тврде наши саговорници.

– Вође овог клана су у сваком тренутку имале правовремену информацију и иако је полиција углавном знала до детаља чиме се они баве и који су им послови, никада није дошло до неког озбиљнијег хапшења. Поред тога, „Марко” је био јако близак са тадашњим политичким врхом, па су га његове везе са тим истакнутим политичарима штитиле – каже наш саговорник и додаје да прави проблеми настају када се до тада неприкосновени „сурчински клан” поцепао на два дела.

– Одједном су се појавили изузетно јаки Земунци са Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем Кумом на челу, али је и њих Монктон преко својих људи покушао да стави под контролу. Слао им је неколико пута изасланике у Шилерову који су се тамо виђали са Милетом Луковићем Кумом, али Шиптар и његова компанија нису никада били до краја послушни – тврди наш извор.

Егзекутори

Британска обавештајна служба користила десетине наоружаних криминалаца за елегантно уклањање људи који би засметали

Људи које је око вођа „сурчинског клана” инсталирао шеф британске обавештајне службе за Балкан Ентони Монктон у потпуности су контролисали послове ове организоване криминалне групе, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Наши извори тврде да је контрола над овом криминалном групом била јако битна за операције британских обавештајаца у Србији.

– Клан је у то време бројао неколико десетина наоружаних криминалаца, који су по потреби служили на терену као оперативци, односно егзекутори. То је за њихове налогодавце била јако згодна ситуација, јер кад би неко засметао њиховим интересима, био је елегантно склоњен, а свака сумња би пала на већ давно опробани српски рецепт „обрачун криминалних кланова” или „ликвидацију у такозваној сачекуши” – каже наш саговорник.

Према његовим речима, неколико пута су припадници криминалних кланова коришћени за ликвидације у политичке сврхе.

– Један од примера који никада није до краја расветљен јесте убиство Момира Гавриловића Гавре, који је ликвидиран непосредно након састанка са људима из кабинета председника СРЈ Војислава Коштунице. Постоје индиције да су за ову ликвидацију употребљени криминалци, а да је налог стигао и од оперативаца једне стране службе, којој у том тренутку никако није одговарала улога поменутог Гавриловића и његови контакти с кабинетом Војислава Коштунице – тврди наш извор.

Иначе, према његовим речима, коришћење криминалаца за ликвидације политичких и безбедносних проблема манир је сваке обавештајне службе. Исто је чинила и некадашња југословенска служба државне безбедности, која је за ликвидацију емиграната користила људе с криминалним досијеима.

Смештање

Радован Караџић и Ратко Младић оптужени у Хагу како би сва кривица за грађански рат у БиХ била сваљена на српски народ и РС

Оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића написана је на инсистирање власти у Сарајеву и дела међународне заједнице, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, двојица твораца Републике Српске нашли су се на хашкој оптужници како би сва кривица за грађански рат у Босни и Херцеговини била сваљена на српски народ, а самим тим и на Републику Српску, и како би се обезбедила солидна основа за укидање овог дејтонског ентитета.

– Још од 1997. године Караџић и Младић се котирају високо на листама за хапшење Хашког трибунала иако је бивши председник дуго времена уживао заштиту коју му је пружао споразум са Ричардом Холбруком. Додуше, у првим годинама, тачније до 2001. године, нико их није озбиљно тражио, о чему сведочи и бивша главна тужитељка трибунала Карла дел Понте. Нарочито је то важило за Радована Караџића – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да је далеко интересантнији пример Ратка Младића, некадашњег команданта Војске Републике Српске.

– Младић је још 1997. године указом председника добио држављанство једне стране земље која нема обавезу изручења својих држављана и на коју је прилично тешко утицати. Не знам да ли се он сада тамо налази, али уколико јесте тамо, онда је највероватније сигуран – каже наш саговорник и додаје да не верује да наше обавештајне службе имају податке о овом случају.

– Не верујем да су власти у Србији свесне овог податка, али мислим да су стране службе добро обавештене и да калкулишу у склопу својих политичких интереса. Младић је згодно оружје да Србија по потреби буде притиснута и уцењивана и не верујем да ће се неке западне силе олако лишити тога – каже наш саговорник.

Удар на војску

Западни обавештајци на састанку у Бриселу 2003. године направили план о реформи Војске СЦГ, са циљем да је елиминишу као потенцијалну претњу

На састанку представника обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, одржаном у Бриселу 21, 22. 23. јуна 2003. године, донета је одлука да се Војска СЦГ у потпуности расформише и да се на тај начин уклони као могућа опасност, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших извора, на састанку на којем је углавном било речи о даљем распарчавању Србије, односно о издвајању Војводине, Рашке области и других територија из њеног састава, са циљем да се сведе на границе из друге половине деветнаестог века, било је речи и о елиминисању војне моћи Србије.

– Учесници овог састанка били су скоро једногласни у намери да се војска, тада Србије и Црне Горе, потпуно реформише по НАТО стандардима и да се на тај начин уништи као претња спровођењу њихових планова. Постигнут је договор о низу мера које је потребно применити, почев од контроле количине и врсте наоружања са којима располаже војска, па преко финансијских мера, односно рестриктивног војног буџета, па све до избора кадрова – каже наш извор.

Представници обавештајних заједница ових западних сила доживљавали су институцију Војске СЦГ као велику претњу.

– Неколико пута су у току састанка нагласили да нису сигурни да ли у овом тренутку имају онакву врсту надзора над војском као што је имају над другим структурама у Србији. Нарочито су били скептични по питању демонтаже старих обавештајних структура – тврди наш саговорник и додаје да су представници британске обавештајне службе изнели податак да нису у стању да ухвате и контролишу стару мрежу обавештајаца војне обавештајне и контраобавештајне службе и да то у предстојећем периоду може представљати велики проблем за њих, јер је та мрежа, према њиховим подацима, у то време била јако активна.

Шут карта за Мила

На састанку у Бриселу у септембру 2005. године западни обавештајци закључили да Милу Ђукановићу треба пронаћи замену у Црној Гори

На састанку одржаном у Бриселу у септембру 2005. године присутни представници обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке констатовали су да ће црногорски председник Мило Ђукановић, пре или касније, кренути својим путем и постати проблем за њихове интересе у региону, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Западни аналитичари мислили су да ће неоспорни лидер на црногорској политичкој сцени ускоро достићи свој зенит, односно да ће се са проглашењем независности Црне Горе исцрпети његов потенцијал.

– Сви, а нарочито Енглези, мислили су да је време да се Запад озбиљније позабави проналажењем нове фигуре у Црној Гори која би могла достојно да замени лидера ДПС-а Ђукановића. Црна Гора је изузетно интересантан регион за ове службе, јер је управо то држава у којој се укршта више међународних путева нелегалне трговине, пре свега дрогом, цигаретама и белим робљем. А контрола над овим простором и поменутим нелегалним пословима је од кључне важности за рад западних служби – каже наш саговорник.

Према речима нашег извора, процена западних обавештајаца била је да је Ђукановић са својим окружењем дубоко загазио у све те послове и да више није у стању да задржи неприметну улогу у њима.

– Од сиве еминенције, што је за његову важност била подношљива улога, постао је малтене јавна бизнис фигура. Знало се за који посао колико треба да се да за Ђукановића. Био је власник и сувласник разних фирми, банака, па чак високошколске установе. За његове менторе споља то је било превише, па је Мило временом почео да представља све већу и већу сметњу – каже наш саговорник и додаје да је ово први пут да се о црногорском председнику и премијеру у овим круговима говори на тај начин.

Тероризам

Крајем 2002. године приштински политичари озбиљно разматрали план за ликвидацију Зорана
Ђинђића

Крајем 2002. године албанска мафија планирала је ликвидацију српског премијера Зорана Ђинђића, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

О овим плановима поједине стране службе упозориле су колеге у Србији, али и људе из Ђинђићевог блиског окружења.

Упркос поменутом упозорењу, није било озбиљнијих помака у организацији обезбеђења српског премијера, што је представнике обавештајних служби који су указали на предстојећу опасност веома изненадило.

Наши извори тврде да су српске службе располагале озбиљним подацима да је угрожена безбедност неколицине државних функционера, а пре свих Зорана Ђинђића.

Према речима наших саговорника, неколико месеци пре него што је убијен Ђинђић је направио јасан заокрет у својој политици према Западу. Једна од преломних тачака било је питање Косова.

– Српски премијер је инсистирао да се питање Косова разреши, али никако на штету Србије, односно захтевао је да се поштује принцип непроменљивости граница. За овај свој предлог тражио је подршку свуда у свету, закуцао је на многа врата, али нажалост, није наишао на разумевање за своје ставове – каже наш саговорник.

Међутим, како тврде наши извори, српски премијер је био упоран, па је пред крај 2002. године успео да направи продор по овом питању у одређеним политичким круговима у Бриселу и Бону.

– У том тренутку постало је јасно да пројекат отцепљења Косова неће више ићи тако лако. Приштински политичари су били у паници, па су размишљали о радикалном сценарију, односно о ликвидацији Зорана Ђинђића. Новац и сву потрбну логистику за ову операцију требало је да пружи њихова дијаспора, односно криминални кругови који оперишу на западу Европе и који се углавном баве трговином наркотицима – каже наш саговорник.

Стопирани

Косовски политичари одустали од убиства Зорана Ђинђића, јер су им западни обавештајци то наредили, под изговором да је то њихов проблем

Иза планирања атентата на српског премијера Зорана Ђинђића крајем 2002. године стајали су албански мафијашки кланови Османи и Селими, који оперишу у западној Европи, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Повод за организацију убиства премијера Србије био је његов заокрет у политици решавања косовског проблема. Како тврде наши извори, Шиптарима је након промене власти у Београду 2000. године обећано са Запада да ће пројекат независности Косова у том случају проћи много безболније.

– Тачи и Чеку су уверавани да ће добити независност до краја 2005. године. Та обећања су стигла са највиших места у Вашингтону и Бриселу, и шиптарски политичари су рачунали на то. До тог тренутка у пројекат независности Косова утрошено је више од пет милијарди долара, углавном на лобирање политичких кругова у Вашингтону – каже наш саговорник.

Када је Зоран Ђинђић променио реторику о питању Косова и када је отпочео тајну дипломатску офанзиву да се избори за ново решење, албански лидери су најозбиљније разматрали план његове ликвидације.

– Пошто је њихов политички врх чврсто ослоњен на криминалне кланове који послују по Европи и САД, у првом тренутку се дошло на идеју да се преко криминалаца направи веза са сличним круговима у Србији и да се тако организује убиство премијера Србије. Друга варијанта је била да се за убиство ангажује професионалац и да се Ђинђић ликвидира на једном од његових службених путовања у иностранство. Идеална прилика за овај план био је Ђинђићев одлазак у Бањалуку и тада је све припремљено да цео посао одради једна криминална група из Хрватске. Од плана су одустали, јер су, када су сазнали шта се дешава, људи из западних обавештајних служби били јако бесни. Буквално су наредили Шиптарима да се не мешају и да је то њихов проблем – каже саговорник Курира.

Шпијун је жив

После шпијунске афере и хватања на делу, бившег начелника Генералштаба ВЈ Момчила Перишића и америчког шпијуна Џона Нејбора у примопредаји докумената, инсценирана је наводна погибија америчког обавештајца Нејбора у саобраћајној несрећи у Мађарској.

„Политика” је дошла до фотографије са полицијске вежбе у Никинцима 2001. године, на којој се виде Џон Нејбор (1) и Ентони Монктон (2) из британске обавештајне службе МИ-6, Момчило Перишић и високи функционери српске полиције Душан Михајловић, Сретен Лукић, Бошко Буха (убијен 2002) и Милорад Симић.

Бивши шеф ЦИА за Балкан и формално некадашњи први секретар амбасаде САД у Београду Џон Дејвид Нејбор, један од главних актера афере „Перишић”, жив је и обавља послове за централну обавештајну службу Америке, сазнаје „Политика”. Наш поуздани саговорник каже да је пре неколико месеци намерно била пласирана информација о Нејборовој наводној смрти у Мађарској како би се сакрио његов прави идентитет, пошто су, после спектакуларног хапшења Нејбора у Србији, све обавештајне службе света сазнале за њега, па даље није могао да обавља свој посао, а претила му је и опасност од ликвидације.

Нејбор је, подсећамо, ухапшен у марту 2002. године заједно са Момчилом Перишићем, тадашњим потпредседником Владе Србије, у мотелу „Шарић” на Ибарској магистрали.

Наш лист успео је да дође до нових података о обавештајној каријери овог америчког шпијуна. Нејбор, који је родом из америчке државе Флорида, дошао је на наше просторе 1994. године. ЦИА је тада проценила да ће Косово и Метохија бити следеће кризно жариште, па је у седишту ове агенције у Ленглију одлучено да главни пункт за подручје бивше СФРЈ буде отворен у Скопљу.

Васељенска ТВ