Ексклузивно:Транскрипти разговора страних обавештајаца у Србији и иностранству (Први део)

Београд – Васељенска ТВ је дошла у посед документа, транскрипта разговора страних обавештајаца и политичара снимљених од стране војнобезбедносних агенција тадашње Југославије, касније СЦГ. Након покушаја да се документи објаве у листу „Алтернатива“ из Добија, редакција је дигнута у ваздух. Појединим домаћим дневним листовима нуђени су документи, међутим како је већина медија под утицајем режима и без довољно храбрости ми ексклузивно преносимо до сада необјављене оргиналне документе тајних служби у наставцима.

Весли Кларк и Хавијер Солана умешани у трговину органима на Косову

Челни људи НАТО Весли Кларк и Хавијер Солана знали су да се међународне снаге на Косову баве трговином органима и дрогом и највероватније су били умешани у ове послове! Наиме, 15. августа 2001. у изнајмљеној вили у швајцарским Алпима састали су се некадашњи главнокомандујући НАТО снага, амерички генерал Весли Кларк, и Хавијер Солана, генерални секретар Алијансе.

ДБ.Републике Српске је дошла до транскрипта разговора двојице челних људи НАТО који потврђује многе недоумице у вези са трговином људским органима, као и нелегалном трговином дрогом. Подсећамо да се трговином људским органима баве и истражитељи Хашког трибунала, али недавно је на иницијативу Русије покренута и истрага о овом проблему у Савету Европе.

Овде ћу вам пренијети комплетан разговор Солане и Кларка. Те вечери са њима у кући су биле присутне и две девојке чија је улога била да поправе расположење двојици моћника. Разговарали су у опуштеној атмосфери, уз чашицу пића.

Кларк: Ових дана ћу посетити Косово…

Солана: Буди опрезан, Косовом шпартају банде наркодилера. Тамо нема закона, нема контроле… Хм, велику смо грешку направили када смо пустили ове (Шиптаре – прим.аут.) да владају.

Кларк: Да. Можда.

Солана: За све су криви оперативци ЦИА… Њима је битна само дрога и њихови послови…

Кларк: Да, знам како је доле… Често одем на Косово, углавном инкогнито, тако је сигурније. Али сада морам да обавим један посао. Треба да пребацимо товар за Форт Брег.

Солана: Није ваљда толико хитно… Мислиш на органе?

Кларк: Да, да…

Солана: Добро ради Бондстил. Шлафкок (човек задужен за безбедност базе – прим.аут.) и Кушнер (Бернар, први шеф Унмика, садашњи шеф дипломатије Француске, истражни органи Хашког трибунала испитују његову повезаност са трговином органима – прим.аут.) одлично обављају посао…

Кларк: Јесте. Изгледа да је сада хитно. Стално се одржавају неки састанци с генералом Андерсоном. Кад завршим то, скокнуо бих мало до Србије. Шта мислиш, како ће ме дочекати?

Солана: Не брини, биће послушни. Ови у Београду су много послушнији чак и од ових у Подгорици. У Црној Гори могу да се мењају председници, али све конце увек вуче Мило, зато што парама све купује. Када будеш био у Београду, избегавај контакте с Коштуницом и његовим људима… Знаш, односи између њега и Ђинђића су прилично захладнели… Мада, ја мислим да је Ђинђић у праву… Коштуница је незгодан за сарадњу.

Знаш, кад причаш с њим, увек пажљиво саслуша, али на крају разговора увек заоштри ствари… С њим никад нисмо могли да се до краја договоримо о било чему…

Кларк: Шта мислиш, како ће реаговати на ово око ТВ станице? Ти знаш да сам ја у књизи написао да сам лично бирао циљеве…

Солана: Да, знам, видео сам…

Кларк: Али исто тако знаш колико су ме Клинтон и његови притискали да бомбардујемо српску телевизију…

Солана: То што ми знамо је наша тајна! О томе не смеш ни са ким да разговараш!

Сравнити Србију

01. јул 2008. ДБ. Републике Српске

Београд – НАТО у потпуности контролише процес приватизације природних богатстава на Косову

У другом делу разговора бивши генерални секретар НАТО Хавијер Солана и главнокомандујући алијансе Весли Кларк евоцирају успомене из ратне кампање у Србији
1999. године.

Солана: Него, реци ми, Весли, како иде с приватизацијом предузећа на Косову? Ко је тамо од наших пријатеља?

Кларк: Ми смо поставили експерте који воде главну реч при привременој влади Косова. Председник комисије је Фред Барлоу, за кога знају само они из врха власти у Приштини. Политички диригент је Медлин, која, заједно са Ричардом(Холбруком), купује све што вреди на Косову. Толико су разгранали послове, да често помислим да ће се једног дана преселити да живе у Приштини.

Солана: Весли, нешто су ме синоћ обавестили да је дошло до размимоилажења између
Кисинџера и Бжежинског, али су остали недоречени. Шта се то закувава у Пентагону?

Кларк: Кисинџер и Бжежински су као мачка и миш, јер се стално гањају, али не могу један без другога. Уживају у улогама, јер се зна да они креирају политику Америке. Ближи ми је Бжежински, јер је ратоборнији. Да смо њега слушали за време бомбардовања, Србије не би више било. Кисинџер је млакоња и, како сам каже, савестан. Он ме критиковао због напада на београдску телевизију.

Солана: Да, превише је млак.

Кларк: Са Србијом ћемо стално имати проблеме, јер је то бунтовнички и ратоборан народ. Кад се разговарало о Србима у Крајини, неки од наших су предлагали дуготрајан рат, а ја сам то пресекао и наредио да се сви Срби протерају из Крајине и Хрватске како би Хрватска била мирна деценијама. Какав рат са њима! Они би се разбежали по шумама и годинама загорчавали живот Хрватима, јер имају искуство с партизанским ратовањем.

Солана: Весли, добро знаш да сам ти дао одрешене руке око одабира циљева и умало да ми се угаси каријера због тога. Пренели су ми да је лично Клинтон узбуњивао генерале НАТО против мене, јер је њему за ову функцију био погоднији Жабар Романо Проди. Италијани су ми највише замерили што нисам спречио бомбардовање телевизије. Имаш право, Весли, требало је Србију сравнити са земљом. Гледам ове из Владе Србије и, искрено да ти кажем, гаде ми се, пошто су обични полтрони и улизице.

Љубитељи лаких жена

Кларк: Какве су жене Београђанке, ти си често у посети Београду?

Солана: Све ћу те упутити. Србија је била запуштена за време владавине Милошевића, али Жене су им много лепе. После доласка демократа на власт ситуација се променила. За смешне паре можете да имате и најлепше жене. У неким министарствима Владе Србије секретарице су најчешће заносне лепотице, које су спремне да за 500 долара проведу ноћ са странцем. Примања у Србији су још увек мизерна.

Кларк: Ти, изгледа, имаш велико искуство у тој области.

Солана: Даћу ти број телефона човека који има све што треба. Има ту и глумица, естрадних звезда, крем српске престонице.

Србија мора у НАТО

02. јул 2008. ДБ. Републике Српске

Будућност Србије у евроатлантским интеграцијама, сматрала двојица некадашњих кључних лидера НАТО

БКаква је будућност Србије, њених суседа и целе регије, основна је тема о којој су разговарали Хавијер Солана и Весли Кларк на њиховом сусрету, који се десио 15. августа 2001. године у Швајцарској. У пријатној атмосфери виле у Алпима, у присуству две даме, двојица челних људи северноатлантске алијансе анализирају пропусте њихове политике на Балкану.

Кларк: Ако хоћемо трајно решење, Србију треба здробити. Потпуно је распарчати…

Солана: Слажем се, треба је пре свега економски уништити, то је најлакше извести. Али веруј ми, Србе највише боли то што им је Косово отето. Последице тога по њих биће далекосежне, али Београд мора да схвати једну поруку. Нико не може да се одупре нашој вољи. Ако је наш циљ ширење на исток и овладавање енергетским ресурсима, једна Србија не може бити препрека на нашем путу. Битан је и пример који шаљемо другим земљама.

Кларк: Само да није било онаквог расположења у Вашингтону, против слања копнених снага… Све би било много брже.

Солана: Весли, немој да си на крај срца. Ни ово није лоше. Погледај колико је прошло од бомбардовања, а ми у потпуности контролишемо цело Косово на најдиректнији могући начин и утичемо на политичке прилике у Србији и целом региону. Под новом владом Србија ће сигурно постати део евроатлантских интеграција, мада не треба занемарити ни утицај опозиционих политичких снага. Али верујем да ћемо остварити циљ. Знаш како, из искуства које имам са српским политичарима тврдим да је новац за њих најјачи аргумент.

Кларк: Ха, ха, ха… Знам. Али са војничке стране гледано, нисмо умарширали у Београд, мада смо их приморали да потпишу капитулацију у Куманову. Војнички нисмо добили сатисфакцију какву заслужујемо као победници.

Солана: Нисмо ушли на велика врата, ха? Нема везе, ушли смо на мала, али ће ефекат на крају бити исти. Можда је тако и боље, а свакако је јефтиније. Све оно што смо им понудили у Рамбујеу и све оно што смо ми тражили на крају ће се и остварити. Ево, већ имамо базу на њиховој територији. То смо тражили у Рамбујеу. Тражили смо слободан пролаз наших трупа. И то ћемо добити, веруј ми, то је само питање времена. Они ће заузврат добити оно што им припада.

Кларк: Да. Постаће чланови Европске уније и НАТО.

Солана: Тако је. Али много је битније, шта ће се десити иза завесе. У будућности ми ћемо у потпуности контролисати политичке странке и политичаре у Србији. Више неће бити никаквих искакања. Владе се могу мењати, али ће курс остати исти.

Кларк: Да ли си у потпуности сигуран у то?

Солана: Па, рецимо да сам скоро уверен, још увек није све завршено, али ће у наредних неколико година процес бити довршен. Наравно, још увек у Србији постоје политичари који нису у потпуности изгубили свест о националном интересу. Они ће бити проблем…

Кларк: Мислиш на Коштуницу…

Солана: Да, на њега. Он је прилично принципијелан и тежак за сарадњу, али ћемо те проблеме решити на овај или онај начин. Не треба потценити Ђинђића, који је сада послушан, он је ипак сурови прагматик.

Убијајте цивиле

03. јул 2008. ДБ. Републике Српске

У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице, школе, обданишта, резервоаре воде, био закључак команданата НАТО

На Бриселском тајном договору 13. марта 1999. године челници НАТО донели су одлуку о нападу на Србију! Састанку су присуствовали генерали Клаус Науман, Весли Кларк, генерал Шварцкопф, генерал Андерсон, генерал Роузман, Жак Клајн, Вилијем Вокер и Бернар Кушнер…

Као датум одређен је 17. март, али због лоших метеоролошких услова одређен је други датум, 24. март. Захваљујући обавештајном раду српских агента, који су били добро позиционирани у самом врху НАТО, власти у Београду имале су правовремену информацију о почетку напада. Читав састанак од 13. марта је документован и Курир ексклузивно објављује закључке са овог састанка.

Зацртани циљеви сврстани су у неколико група:

1) Створити најоптималније услове за агресију на Југославију. Операцијом
„Алигатор“ понизити Југославију и блицкригом поразити војску и полицију на Косову и
Југославији.

2) У случају пружања отпора Југославију разарати најубитачнијим средствима уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби. Контејнере с бојним отровима и микробиолошким материјама активирати ако одбрамбени системи пруже толики отпор да се поремете планови разрађене акције „Алигатор“. Стратешке неутронске бомбе користити за елиминисање живе силе на граници према Албанији и Македонији.

3) Формирани међународни суд у Хагу треба да пресуђује по брзом поступку политичком, војном и полицијском руководству Југославије уз селективан приступ, јер инсајдери треба да послуже тужилаштву и суду за доношење брзих пресуда. Судити за најтежа дела из области ратног права: за геноцид, ратне злочине и кршење закона и обичаја ратног права.

4) У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице, школе, обданишта, резервоаре воде, инфраструктуру, релеје, трафо-станице, далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку катастрофу. Винчу не треба штедети, јер се рушењем реактора стварају могућности за брзу капитулацију Југославије. Активирати и операцију „Потковица“, односно преко ОВК припремити наводни егзодус албанског живља, који ће се повлачити према Албанији и Македонији, где ће чекати телевизијске екипе највећих медијских кућа на свету као би се овековечила наводна зверства југословенске војске и полиције.

5) Створити услове за стварање независне државе Косово, која ће функционисати само уз присуство НАТО снага, а оне се неће повлачити најмање двадесет година. Независна држава Косово ће се касније припојити Албанији и уз узимање територије од Србије (југ Србије до испод Алексинца), западне Македоније, Малесије од Црне Горе и северног дела Грчке створити Велику Албанију, која ће доминирати Балканом и свим путним и ваздушним коридорима према Азији и Африци.

6) Уколико дође до брзе капитулације Југославије, одредити правце повлачења војске, полиције и српског и неалбанског становништва према Мердару, Бујановцу и у правцу Приштина – Медвеђа. При том заробити сва борбена средства војске и полиције и третирати их као ратни плен ОВК. Не допустити да се извуку авиони из хангара Слатинског аеродрома. Војно способним грађанима Косова српске националности који су приступили војним и полицијским јединицама такође забранити напуштање покрајине.

Француски мајор – српски шпијун

Да је српска служба добро покривала НАТО, говори и случај француског мајора Пјер- Анрија Бинела, који је, према наводима француских војних органа, у периоду од 1996. до
1998. године одавао српским обавештајцима поверљиве војне податке о циљевима НАТО
у Србији.

У књизи објављеној у јуну 2000. Бинел прихвата да је „отишао предалеко“ како би допринео да се „избегне крвопролиће“ и додаје да није издајник, про-Србин „нити је за Милошевића“.

„Шеф кабинета и официр за безбедност генерала Пјера Вирота и начелник француског представништва у војном комитету НАТО Бинел ступио је у везу током 1998. године са српским војним обавештајцем, пуковником Јованом Милановићем, с којим се састао у четири наврата и том приликом му ‘усмено и писмено поверио тајне податке о припремама ваздушних удара НАТО’“, наводи се у оптужници. Војни суд му је у Паризу 15. децембра
2001. године одузео чин и осудио га на пет година затвора, од чега три условно. Пре тога је нешто мање од годину дана био у притвору. Ослобођен је у пролеће 2002. године.

Француски Менгеле

04. јул 2008. ДБ.Републике Српске

На састанку одржаном 13. марта 1999. у Бриселу Бернар Кушнер и његови сарадници донели неколико одлука о поступању са Србима са Косова и Метохије

Челници НАТО 13. марта 1999. године у Бриселу на тајном састанку донели су одлуку о бомбардовању Србије. Истог дана у НАТО ратном штабу за санитет одржан је састанак. Председавао је Бернар Кушнер, који је већ тада био одређен за првог високог представника УН за Косово.

Према оперативном плану агресије на Србију, санитет и екипе за санацију терена требало је да одиграју велику улогу након протеривања српских безбедносних снага са Косова. Кушнер је истицао значај лекарских и медицинских екипа бацајући осврт на искуства из Хрватске и Босне. На овом састанку донети су следећи закључци:

1) Заплена свих санитетских возила од војске и полиције и њихово третирање као ратни плен. Командни кадар војске и полиције не сме се повући у Србију, већ треба да се задржи у циљу испитивања њиховог учешћа у ратним злочинима.

2) Приликом асанације терена, после пораза војске и полиције, употребити јаке агенсе како би се спречила идентификација погинулих уобичајеним патолошким методама, па чак ни анализом ДНК.

3) Медицинско особље НАТО не сме да пружа помоћ тешким рањеницима већ их треба елиминисати еутаназијом (намерно изазивање смрти најчешће неким отровом).

4) Задржати лекаре и медицинско особље српског порекла после капитулације, да им се одузму личне исправе и да се обавежу на вишегодишње службовање у болницама у Албанији.

5) Напуштену децу старости до осам година треба одвести у већ спремљену војну болницу НАТО у Валони. (Истражитељи Хашког трибунала су пронашли доказе о постојању ове болнице, у којој су заробљеним Србима вађени органи: бубрези, јетра, срце, кичмена мождина – прим. аут.).

6) Лакше рањене војнике, полицајце и грађане српског порекла којима нису оштећени витални органи пребацити у војну болницу у Валони.

Бондстил као база за трговину органима

Касније ће се утврдити да су екипе лекара и медицинског особља по повлачењу наше војске и полиције са Косова пребачене у НАТО базу Бондстил код Урошевца. Она је постала болница за вађење органа не само заробљених и отетих Срба и неалбанаца него и несрећних девојака које су из многих крајева света доведене да увесељавају војнике НАТО, Кфора и Унпрофор полиције.

Последњи подаци са Космета говоре да из базе Бондстил дневно полеће између шест и
14 авиона за које постоји оправдана сумња да пребацују органе по болницама западноевропских држава, највише у Краљевску болницу у Лондону. Недавно је на иницијативу Русије и Савету Европе покренута истрага о трговини органима на Косову. Истрага још није завршена, али први резултати показују умешаност међународних снага на Косову у овај злочин.

Шпијуни без граница

Садашњи министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер једно време провео је као челник хуманитарне организације „Лекари без граница”. Међутим, уместо да се бави хуманитарним радом у кризним жариштима широм света, ова организација је често била параван за неке друге активности. На контролним пунктовима у Босни на 43 места је откривено да организација уместо лекова и медицинског материјала шверцује оружје, у Хрватској је ухваћена 25 пута, а на Космету 14 пута.

Кушнер је у круговима НАТО познат као осведочени србофоб. Захваљујући његовој пристрасности, Главни штаб Војске Републике Српске се одлучио на непопуларну меру истурања француских војника из састава Сфора на местима која су била одређена за ваздушно бомбардовање српских стратешких положаја око Сарајева.

Атентат на Коштуницу

05. јул 2008. ДБ.Републике Српске

Београд – Операцијом „Бандит”, у којој је 15. јула 2002. тадашњи председник СРЈ требало да буде убијен снајперским хицем у Сарајеву, руководили делови западних обавештајних служби

Војислав Коштуница требало је да буде убијен снајперским хицем 15. јула
2002. године у Сарајеву, пред сам почетак тројног самита шефова држава СРЈ, БиХ и Хрватске! Иза атентата стајали су делови западних обавештајних служби, а цела операција имала је назив „Бандит”. Међутим, читава акција је проваљена и атентатори који је требало да стигну из Хрватске никада нису дошли до Сарајева.

Безбедносне структуре Србије и Републике Српске „ухватиле” су сусрет двојице кључних обавештајаца у Србији у то време, Ентонија Монктона и Дејвида Блека, који су разговарали управо о операцији „Бандит”. Курир ексклузивно преноси транскрипт њиховог разговора, који је вођен у ресторану једног београдског хотела 7. августа 2002. године.

Монктон: Дејвиде, није ми јасно како је акција откривена. Одабрани су најповерљивији људи.

Блек: Изгледа да је логистика подбацила. Муслиманима се једноставно не може много веровати.

Монктон: Ко је био укључен од оперативаца из Сарајева?

Блек: Наши људи. Проверени.

Монктон: Да ли је планирани атентатор био солиста или је постојало још неколико екипа за покривање?

Блек: Један човек, али је за сваки случај наша екипа из Загреба требало да га покрива. Не знам где је грешка.

Монктон: Ко је обезбеђивао циљ?

Блек: БИА је до сада обезбеђивала председника Коштуницу, али у оквиру дубинског обезбеђења могуће је да су се укључили и неки обавештајни центри Државне безбедности Републике Српске.

Монктон: Крга и Томић су били под присмотром непрекидно пре самита Ешдауна са председником Месићем, Коштиницом и члановима председништва БиХ. Одговорни из БИА су такође били у обради. Наши оперативци са терена у Босни су реферисали да су њихови обавештајни центри под контролом.

Блек: Да, али је обавештајна служба Војске РС још увек јака и очигледно није под контролом.

Монктон: Грешка је направљена са Биљаном Плавшић. Док је она била ту, ствари су се брзо постављале на своје место!

Блек: Да ли је Ешдаун знао за операцију „Бандит”?

Монктон: То је била тајна операција и за њу су знала само три човека. (Р.К.)

Ко су у ствари Ендрју Монктон и Дејвид Блек

Ендрју Монктон (пуно име Ентони Колијер Леополд Монктон) је био шеф енглеске обавештајне службе МИ 6 за Балкан. Монктон је у Београд дошао непосредно пре петооктобарских промена 2000. године, а најбитнији задатак био му је изручење Милошевића у Хаг, који је успешно обавио.
Био је близак са Владимиром-Бебом Поповићем, Чедомиром Јовановићем и посебно Душаном Михајловићем, тадашњим министром полиције. О томе сведочи и бивши заменик начелника РДБ Србије Зоран Мијатовић у књизи „Опело за државну тајну”. О дану изручења Милошевића у Хаг пише:

„…Јавља ми се господин Монктон, саветник из британске амбасаде у Београду, каже да ће каснити јер се налази у Црној Гори… Из разговора са Монктоном видим да је цео посао око трансфера Милошевића у Хаг био на релацији господин Монктон, британски војни аташе и министар Михајловић. Ко је какву улогу имао, како је изгледао план у глобалу, мени је било апсолутно непознато… Већ чињеница да је у акцију укључен господин Монктон мирисала ми је на малер из следећих, мало необичних разлога. Монктон, званично саветник британске амбасаде, био је обавештајац, а у добро обавештеним круговима његово име везивало се и за смрт леди Ди…”.

Монктон је направио још један преседан. Како упућени тврде, енглески обавештајац је био изузетно добро повезан са српским подземљем, па је тако о активностима „земунског” и „сурчинског клана” знао много више него шефови јавне и државне безбедности Србије.

Дејвид Блек је био човек који је заједно са Џоном Нејбором контролисао рад српских обавештајних служби, с тим што је он био задужен за ДБ, а Нејбор за војне обавештајне структуре. После хапшења Нејбора постаје шеф ЦИА за Балкан.

Ћорак
06. јул 2008. ДБ.Републике Српске

Београд – Из још неутврђених разлога, атентатори никада нису стигли на одредиште са којег је требало да убију Коштуницу. Британски обавештајац и његов колега из ЦИА сумњају да им је рачуне помрсио српски генерал Здравко Толимир

У другом делу разговора шеф британске обавештајне службе за Балкан, Ентони Монктон и његов колега из ЦИА анализирају пропусте у операцији „Бандит”, која је имала за циљ ликвидацију тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице. Он је требало да буде убијен снајперским хицем 15. јула, пред сам почетак тројног самита шефова држава СР Југославије, Босне и Херцеговине и Хрватске у Сарајеву. Међутим, из за сада неутврђених разлога, атентатори и екипа за подршку никада нису стигли на своје одредиште у главни град Босне.

Блек: Терен Републике Српске са стално осматра и снима. Поред међународних снага које су на терену, имамо и убачену специјалну јединицу, која је обучена и опремљена за операције по планинским и нериступачним теренима, као што су ови у Босни. Само искусни људи и проверени. Према извештајима наших оперативаца са терена, осећа се присуство њиховог најбољег обавештајца Толимира, или Тоље. Наш је закључак да он води операцију скривања Караџића и Младића.

Монктон: Знам за Толимира. Генерал Роуз ми је причао о њему. Има прилично високо мишљење о њему и каже да је јако способан. Причао ми је да су многи канали за снабдевање муслимана оружјем тако елегантно исечени да је оружје, уместо да заврши код армије БиХ, завршавало у српским рукама.

Блек: Да, способан је и наша је процена да ће лов на ову двојицу (Младић и Караџић) бити јако тежак све док је он на слободи и оперативан.

Монктон: Кажу да је Младић имао поверење без остатка само у два човека, Толимира и пуковника Драгољуба Милошевића. Сви системи веза и прислушкивања били су у њиховим рукама. Какви су извештаји са терена? Шта доушници кажу о атентату? Какве су реакције званичних српских органа?

Лин (Лин Монтгомери, супруга америчког амбасадора у СРЈ Вилијема Монтгомерија) је пренела да је имала сусрете са њеним контактима из српског врха и да се нико од њих није осврнуо на покушај атентата. Моје везе такође ништа не преносе. Чудна тактика. Изгледа као да Срби чекају да ми сами обелоданимо да смо промашили?

Блек: Исти је случај и са мојим доушницима, једино Марко каже да се по Београду прича да су муслимани планирали да убију Коштуницу због његове политике приближавања Србије и Републике Српске. Ту смо причу мало подгрејали преко медија у Сарајеву. Дневни аваз је нешто радио по томе. И лепљење плаката са Коштуничиним ликом по Босни имало је ефекат.

Монктон: Добро је што су ови из АИД (обавештајна служба Босне и Херцеговине) били под контролом и што нису ништа знали.

Блек: И даље ми није јасно како није успело?!

Посвађати Србе!

07. јул 2008. ДБ.Републике Српске

Београд -Американци и Енглези знали за повезаност власти и криминалних структура у Србији

Монктон и Блек, шефови британске и америчке обавештајне службе за Балкан, у разговору који је српска служба снимила 7. августа 2003. године, између осталог,
дотакли су се и проблема организованог криминала у Србији и његове повезаности са деловима извршне власти у Београду.

Из транскрипта разговора јасно је да су обојица били веома добро упућени у прилике и односе који су у то време владали у српском подземљу. Међутим, иако је обојици била позната и улога српских криминалаца и њихових колега из суседних земаља у светском ланцу шверца наркотика, није познато зашто ове криминалне активности нису пресечене.

Монктон: Ђаво ће га знати. Углавном, настављамо даље како је планирано. Ово нас не сме много пореметити.

Блек: У реду. Да ли је приоритет и даље одвајање босанских Срба од Београда?

Монктон: Да. То и Хаг. Много би лакше било да је остала Биљана Плавшић. С њом и Додиком лако је наћи заједнички језик. Њено склањање из политичког живота била је лоша процена, очигледно да ситуација није била зрела за то.

Блек: Да, изгледа да је тако.

Монктон: Али, што је најбитније, морамо ставити обавештајне службе Србије под контролу у потпуности.

Блек: То ће ићи мало теже. Тајна полиција и криминалне структуре превише су везане.

Монктон: Да, баш сам разговарао о томе с Душаном (Михајловићем). Ни он не одобрава толику повезаност мафије и власти. Не бих волео да паднем у немилост својих претпостављених у Лондону зато што нисам спречио криминализацију Србије.

Блек: Нека Строуб (Строуб Талбот, високи службеник америчког Стејт департмента) одреди даље кораке, овако више не може. Добијам прекоре да ми одобравамо трговину дроге и да учествујемо у транзиту јер 80 одсто дроге стиже из делова Азије који су под нашом контролом.

Монктон: Видећу га у Бечу ових дана. Знаш шта је апсурдно? Већина криминалних група у Србији које тргују дрогом најтешње сарађују са Албанцима са Косова и из Албаније. А њихови народи се не подносе. Невероватно.

Блек: Да, потпуни апсурд!

Монктон: Није, на крају, ни битно. Мислим да ће највеће искушење за власт у Србији бити када Косово постане независна држава, као што је планирано, за неколико година. То ће бити прави тест и тек ту ћемо видети какви су заиста ефекти овог што сада радимо.

Блек: Значи, настављамо по плану. Трајно елиминисати све одбрамбене ефективе које постоје у Србији. Сав командни кадар војске и полиције који је учествовао у ратним сукобима оптужити пред Хашким трибуналом и уклонити из ових структура.

Монктон: Да, настављамо као што је договорено.

Русија планирано оклевала

08. јул 2008. ДБ.Републике Српске

Београд – Уздржаност Русије у случају бомбардовања Србије било очекивано у НАТО и унапред усаглашено с Јељциновом администрацијом

Почетком априла 1999. године у главном штабу НАТО одржан је састанак о стратешким циљевима које треба постићи бомбардовањем Србије. Војни заповедници Алијансе званично су били забринути због могуће реакције Русије, али је, према извештајима обавештајаца српске службе у НАТО, оклевање Русије било планирано и унапред усаглашено с Јељциновом администрацијом. Ова информација је потврђена 20. маја 1999. године од извора блиског највишим командним структурама Алијансе.

Као што је познато, у време НАТО агресије изостала је конкретна војна и материјална помоћ из Москве, жељно очекивана у Београду и Србији. Иначе, на састанку у главном штабу НАТО донети су следећи закључци:

1) Порушити све мостове и одвојити Војводину од централне Србије (ова одлука је донета 6. априла 1999).

2) Уништити све телекомуникационе центре у Србији, и војне и цивилне.

3) Извршити ударе на стамбена насеља, болнице и речне бране. (Прва у плану била је брана на Грачаничком језеру.)

4) Користити микробиолошке материје, посебно агресивне, па у ту сврху пребацити контејнере са отровима базе НАТО у Европи.

5) Уништавање живе силе на граници према Албанији и Македонији помоћу стратешких неутронских бомби које су просторно дириговане.

Планирани геноцид

Трећег јуна у 9.17 часова српски обавештајци пресрели су комуникацију НАТО обавештајаца са терена. Порука је гласила: „По уласку припадника УЧК са снагама Кфора доћи ће до ликвидације многих Срба и Црногораца. Доћи ће и до заробљавања дела војске и полиције, и вероватно ликвидације многих. Припрема се преко 200.000 најекстремнијих Албанаца да по уласку Кфора умарширају на Косово и Метохију”.

Трећег јуна пренето је: „Операцијом ‘Кобра СМБ-45’ обрађене су све варијанте извођења Слободана Милошевића пред Трибунал у Хагу”. За операцију „Кобра” у врховима НАТО је речено: „Извођењем Слободана Милошевића пред суд у Хагу решиће се сви финансијски, политички, морални и правни проблеми”.

Србима не дозволити повратак

По повлачењу наше војске и полиције покрајину су 23. јуна 1999. године посетили министри иностраних послова Енглеске, Француске, Италије и Немачке: Кук, Ведрин, Фишер и Дини. Кук и Ведрин имали су посебан разговор са командантом НАТО снага, генералом
Џексоном, коме је присуствовао и Серђо де Мело као представник УН. Тада су министри просто наредили:

– Све треба учинити да се повратак Србима и Црногорцима отежа.

– Убаченим групама из Албаније и припадницима ОВК треба омогућити да се обрачунају са преосталим Србима свуда где је то могуће.

– Прелазне институције власти стварати тако да Албанци доминирају у
сваком погледу, а на суверенитет Србије односно Југославије не обраћати никакву пажњу.

Васељенска ТВ