Догодило се сутра

На нету је данас прострујала вест да је 150 српских полицајаца стигло на Космет. Вест је потекла од шиптарског гласила Коха Диторе, које обично не лаже. Ко зна, можда и лаже, али ни близу као наше новине. Опет, МУП није ни демантовао, ни потврдио. Демантовао је Вулин, што је равно потврди, јер већ неко време није у стању да изусти ништа што макар подсећа на истину.

У суботу сам, на Преврату, написао текст под називом „Прекогниција“ и у тексту сам навео да чудноваата видовитост потпредседника Владе Србије, који је, само пар сати после атентата на службеника Еулекса, открио да је убица прпадник српске националности, може имати само два решења: или да српски истражни органи уђу на Космет, или да шиптарска полиција предузме истрагу на Северу. Рекао сам и да не верејум да ће се десити ово друго. Управо се тако и догодило.

Руку на срце, није било тешко ни предвидети. Кад се једном уђе у логику система, ствари се кажу саме. Пошто је уобичајено да у Србији последица претходи узроку, пошао сам од претпоставке да је, негде и некад, договорено да се изврши притисак на косметске Србе уочи избора, јер су показали непослух у односу на политику Београда. Код нас се притисак традиционално изводи преко полиције, јер ником од српских властодржаца никад напамет није пало да би то могло и суптилније. Наравно, Срби из Звечана и Зубиног Потока су и до сада показали да су мање кооперативни од Срба из Лепосавића, Митровице и Грачанице, па је, просто, природно било да се баш они дисциплинују. Дисциплиновање је, дакле, последица. Остаје само да се пронађе узрок. И пронашао се.

Данас је, ако је веровати медијима, 150 српских полицајаца ушло на Космет, да би пронашло убицу Еулексовог службеника. Нису ушли кад је побијено 2000 Срба, али за овог еулексовца, јесу. Нису ушли због Гораждевца, али сад јесу. Нису ушли кад су рушене десетине цркава, али сад јесу. Да чудо (за неупућене) буде веће, Шиптари реч нису рекли. Као да су знали да ће се то десити. Они, који су били осетљиви на прелазак и једног јединог српског полицајца, сада су стоички оћутали сто педесет комада. Знају они да ти полицајци неће ришкати по шиптарским селима, него по српским и да убицу неће тражити међу Шиптарима, него међу Србима. Тамо где га је већ пронашао први потпредседник.

За свакога, ко мало соли у глави има, јасно је да је убица или Шиптар, или Србин, али не онај који је рођен у кругу од 50 километара од места убиства. Тог и неће тражити; онај кога нађу, претпостављам да ће или бити убијен у покушају бекства, или ће извршити самоубиство са пет метака у леђа. Свеједно, док буду тражили убицу, улазиће сељацима у куће и малтретирати их и тиме унети климу несигурности међу Србе. Тамо где Еулекс не зна које је националности убица, а Вучић и Дрецун знају, Србима се добро не пише.

Шта се, у ствари, ваља иза брда? Дачић је миран и апсолутан. Он је човек на кога Запад рачуна и у будућности, тако да може да заузме лежернији став према косовским изборима. Остали ће своју политичку будућност морати да везују за све и свашта, па и за успешност косовских избора. Како Срби са Севера нису показали нарочито интересовање за изборе, они, чија будућност од тога зависи, решили су да им припомогну. Углавном полицијом. Знамо ми како се формира исправан став према власти.

Преко медија наметнута прича о томе како Шиптарима не одговара масован излазак Срба на изборе, наивна је и смешна. Шиптарима никако не одговара да они добију власт на Северу, јер је не могу ефикасно вршити, те би се инсталирањем њихове локалне власти, у Зубином Потоку, на пример, стабилност опасно нарушила. Ради се о оној стабилности која Србе трајно држи у дефанзивном положају. Немоћ шиптарских власти да контролишу Север би се сасвим оголила. Обрнуто, ако Срби изађу на изборе и преузму власт, на функције би дошли кадрови који су везани за Београд и који би, по налогу одавде, наставили борбу за независно Косово и тој борби дали унутрашњи легитиметет, који сада нема. На листама ионако нема ни једног кандидата који је у сагласју са већинском вољом Срба са Севера. Они, ти Срби, могу само да бирају да ли ће их заступати Шиптари, или однарођени Срби. Трећег избора нема, бар не на избрима. Ако већ мора, боље је да им на чело локалних самоуправа дођу Шиптари, јер они неће моћи да остваре ефективну власт, а и питање легитимитета ће непрестано висити у ваздуху.

Два вероватна сценарија су оваква: на изборе ће изаћи хиљаду Срба и двеста Шиптара, тако да ће Београд, у договору са Шиптарима, ипак успети да угура своје марионете на власт. Други је сценарио да Срби са Косова, са пребивалиштем ван Косова, масовно гласају за српске листе и исправе дефицит српских гласова на самом Космету. Наравно, уопште неће бити потребно да изађу на бирачка места; њихове листиће убациће туђа рука. Нема никакве шансе да српске листе не победе на локалним изборима, јер је то једина сигурна залога косовске независности. Евентуална шиптарска власт би само продубила кризу и довела је до усијања и тиме озбиљно угрозила Бриселски споразум. А онда би амбасадори у Београду били веома љути и неко би морао да плати цех.

П.С. За припрему за пребацивање 150 полицајаца на Космет треба бар недељу дана. Злонамерни би помислили да је припрема за пребацивање почела док је још покојни Литванац из Еулекса весело скакутао по Космету, не знајући да ће бити „повод“. Само они који не познају механизам мисле да се полицајци ујутро обавесте да ће после подне бити на Космету. То су исти они који су мислили да је НАТО тек после Рамбујеа довукао штокове бомби у Европу и да су Томахавци упрограмирани петнаест минута пре испаљивања.

П.П.С. Истовремено са овом операцијом, нагло је утихнула медијска повика на директора полиције.

Милан Миленковић