Придите поклонимо се Цару Богу нашем

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Придите поклонимо се цару Богу нашем. То је позив светих пророка и светих апостола. То је позив Цркве. И сви који су се одазвали нису се постидели.

Придите поклонимо се култури, царици нашој, и богињи. То је позив модерних безбожника. То је позив нових идолопоклоника. И сви који су се одазвали томе позиву, умрли су постиђени и разочарани.

Придите поклонимо се Христу цару Богу нашему. Тако су викали мученици хришћански мучитељима својим идолопоклоницима. А мучитељи су њима претећи говорили: Ако се не поклоните кипу ћесареву, онда сте издајници и велеиздајници. Јер је ћесар бог на земљи, њему се треба клањати. На то су мученици, у крви и ранама до последњег издисаја одговарали: Само је један једини човек у свету био прави, вечни и бесмртни Бог, а то је Господ наш Исус Христос од Деве рођени, који је за нас умро и за кога ево ми умиремо. Умро је и васкрсао је, и није сад мртав, него жив. Приђите, дакле, бедни незнабошци и поклонимо се сви бесмртном Христу цару Богу нашему. – Ко је год послушао овај позив светих јунака Христових, тај се није никад постидео, и није се плашио од смрти него се радовао смрти.

Придите поклонимо се нашим великанима, у нашем националном Пантеону. Тако вичу шовинисти свих народа, нажалост хришћанских. Наши великани, наши велики вођи, научници, лекари, књигописци, дрворесци, сликари, певачи и политичари, глумци и скакачи – то јесу наши богови; у друге богове ми не верујемо. Но, рецимо, нека мајка доведе полуделог сина, па каже: Чујем да су у вашем Пантеону многи богови, па сам довела мог умоболног сина, како би се ваши богови смиловали и повратили му здравље. Тако су ми саветовали и лекари који су се дуго узалуд трудили да га излече. Рекли су ми на крају: ми му не можемо помоћи, једини Бог то може. Па, како у вашем Пантеону, чујем, има много богова, то сам га ја и довела тим многим боговима да га излече, а ја ћу учинити прилог колико год могу. Има, истина, и цркава где се говори о једном Богу, али ја, као проста жена, рачунам што је њих више то је и помоћ сигурнија. – Иди, жено одатле, одговарају љуто шовинисти. Наши боговски великани живе једино у нашој успомени, а у Пантеону се чувају само њихове кости. На то ће им рећи жена: Опростите, господо моја, преварена сам. Нико ми није рекао да је ваш Пантеон само једна збирка костију, једна костурница мртвих, него друкчије, друкчије…

Придите поклонимо се самоме Христу цару и Богу на шему. Тако трубе свештени трубачи по свој васиони, ево већ две хиљаде година. Нема цара осим Христа. Нема Бога осим Христа. Нема Спаситеља осим Христа. Нема исцелитеља, ни васкрситеља, осим Христа. Ајдете, децо Божја, придите, поклонимо се и припаднимо с вапајем за помоћ самоме Христу цару и Богу нашему. Ко год је послушао овај трубни глас, тај је у животу право ходио, у мукама јуначки се борио, на смрти се радовао, а у оном свету са Христом царовао, и царује. Ваистину, нико се није постидео.

Придите, поклонимо се злату. Златом се може све купити. Злато је наше једино свемоћно божанство. Тако вичу мамонисти, следбеници прастарих поклоника демону – мамону.

Други опет вичу: придите, поклонимо се челику. Челиком се може све покорити. То је божанство модерног времена.

Али који су се год поклонили злату, умрли су од глади. И који су се поклонили челику, од челика су погинули.

Увек, почетак дао је за право сатани, али је крај увек дао за право Христу.

Зато сви ви, који сте се освртали, не осврћите се више. И који сте се колебали, не колебајте се више. И који сте сумњали, не сумњајте више. Зар вас није научило крваво искуство? Све је обмана и варка изван Христа. Зато придите и поклоните се Христу цару и Богу нашему. Амин.