ЗУКОРЛИЋ: У Санџаку неће бити ни београдске, ни турске чизме

ДВЕ ИЗ НИСУ УСПЕЛЕ ДА СЕ ПОМИРЕ НИ УЗ ПОСРЕДОВАЊЕ АНКАРЕ, САРАЈЕВА И БЕОГРАДА, А УБРЗО СЕ МОЖЕ ПОЈАВИТИ И – ТРЕЋА

• Зукорлићев Мешихат од реиса ИЗ у БиХ Хусеина Кавазовића затражио да „одбаци све притиске Управе за верске послове турске (Дијанета)“, а од турског премијера Ердогана да „предузме потребне мере“ против врховног поглавара муслимана у тој земљи Мехмеда Гормеза, који злоупотребљава положај мешајући се у унутрашње ствари муслимана у Србији
• На сцену су ступили неки „незадовољни имами“ из обе исламске заједнице, окупљени око Иницијативе за уједињење и НВО „Средњи пут“ који, како тврде, имају све већу подршку у својим џематима
• Ова група планира уједињење „изнутра“, без Зукорлића и Зилкића. Засад немају лидера, а од познатијих имена у Иницијативи су и Јакуб Лековић, бивши шеф кабинета Адема Зилкића, магистар Бекир Макић, председник новопазарске улеме и доскорашњи најближи сарадник муфтије Муамера Зукорлића и Мухамед Демировић, угледни имам и теолог, кога неки медији виде и као најозбиљнијег кандидата за врховног поглавара
• Ријасет Исламске заједнице у БиХ заседао у Сарајеву 17. Септембра и закључио да је ИЗ у Србији органски део Исламске заједнице у Босни и Херцеговини и донео закључак којим се истиче да реис, поступајући по својим овлашћењима и у складу с Уставом ИЗ, не може бити лимитиран ставовима нижих органа Исламске заједнице

ПОМИРЕЊЕ посвађаних страна у Исламској заједници (ИЗ) у Србији и стварање јединствене институције свих муслимана у држави, поново постаје актуелно. О томе би поново да разговара врховни поглавар ИЗ у Србији муфтија Муамер Зукорлић, али уз условљавања. Доказ за то је документ који је објавио сарајевски Дневни аваз, а упућен је реис-ул-улеми ИЗ БиХ Хусеину Кавазовићу.

Реч је о закључцима Мешихата ИЗ у Србији који је на својој седници, крајем августа,“разматрао иницијативу за разговоре о враћању јединства ИЗ у Србији“ и донео закључке.

Врховно тело ИЗ у Србији подржава сваку иницијативу која може да допринесе враћању јединства, под условом да у „враћању јединства ИЗ“ не могу да учествују они који су „учествовали у покушају њеног разбијања 2007“, а то су Војислав Коштуница, Мехмед Гормез, Сулејман Угљанин и Расим Љајић.

Од реиса Кавазовића се захтева да „одбаци све притиске Управе за верске послове турске (Дијанета)“ и на тај начин заштити ИЗ и муслимане од тих притисака, а од турског премијера Таипа Ердогана да „предузме потребне мере“ против врховног поглавара муслимана у тој земљи Мехмеда Гормеза, који злоупотребљава положај мешајући се у унутрашње ствари овдашње ИЗ.

Мешихат ИЗ у Србији, даље, тражи да реис-ул-улема Кавазовић преузме одговорност и ризике „прихватања разговора о враћању јединства“, да у у групи за разговоре не могу да учествују они који су учествовали у разбијању, али осим разговора – та група „нема надлежност да доноси било какве одлуке, да се разговори воде у оквирима Устава исламских заједница БиХ и у Србији (ИЗ у Србији има Статут, а ИЗ Србије Устав), да свако решење „мора подразумевати простор Санџака у целини“.

Мешихат ИЗ у Србији неће прихватити никакав облик „релативизирања издаје из 2007.“, нити било какве активности „којима би се непосредно или посредно амнестирали учесници покушаја разбијања ИЗ пре потпуног враћања јединства“. Ово тело остаје доследно поштовању фетве бившег реис-ул-улеме Мустафе Церића, коју је у октобру прошле године, на крају свог мандата изрекао против реис-ул-улеме ИЗ Србије Адема Зилкића и од Ријасета ИЗ БиХ и других органа тражи да то поштују.

Иницијатива за помирење ИЗ карактерише се као „злонамерна и деструктивна“, па се њеним члановима неће допустити деловање и непоштовање нормативних аката ИЗ, а од реис-ул-улеме Кавазовића и његових сарадника захтева се прекидање сваке комуникације.

У последњем, тринаестом закључку, захтева се да се не створи амбијент да се „градитељи и носиоци дводеценијског развоја ове Заједнице кажњавају, а њени рушìтељи и деструктори награђују“.

Иницијативу о помирењу две ИЗ пре две године покренула је Турска. Први покушај је пропао, па је то питање поново покренуто почетком ове године.

Иницијативни одбор за помирење има 10 чланова, по пет из обе ИЗ, и они тврде да за своје активности имају подршку оба врховна поглавара муслимана у Турској и БиХ – Гормеза и Кавазовића, али и да би до краја ове године цео посао око стварања јединствене ИЗ требало да буде завршен и да без својих позиција остану главни муфтија ИЗ у Србији Зукорлић и реис-ул-улема ИЗ Србије Зилкић.

Ријасет ИЗ БиХ је на јучерашњој седници разматрао информацију о повратку јединства ИЗ у Србији и ултимативне закључке Мешихата ИЗ у Србији, које је потписао главни муфтија Зукорлић.

Ријасет ИЗ БиХ изразио је трајни интерес и опредељење за очување јединства заједнице муслимана у Србији и врховни поглавар Кавазовић је добио подршку за формирање радне групе за разговоре о повратку јединства ИЗ у Србији.

Дијанету Турске је одато признање због подршке у тражењу решења за превазилажење двојности деловања ИЗ у Србији. Веома важан закључак врховног тела муслимана БиХ, којој организационо припада ИЗ у Србији, је да реис-ул-улема „не може бити лимитиран ставовима нижих органа ИЗ“.

Као што се види, међу муслиманима у Санџаку и Србији – а и на релацијама Санџак-БиХ-Турска – „све кључа“ и врло брзо могли би уследити догађаји из којих ће произићи једна јединствена или још једна (трећа) исламска заједница.

Пошто реис Адем Зилкић и главни муфтија Муамер Зукорлић, који предводе Ријасет ИЗ Србије, односно Мешихат ИЗ у Србији, дефинитивно, ни уз посредовање Анкаре, Сарајева и Београда, нису успели да се помире и формирају јединствену исламску заједницу Србије – на сцену су ступили неки „незадовољни имами“ из обе исламске заједнице, окупљени око Иницијативе за уједињење и НВО „Средњи пут“ који, како тврде, имају све већу подршку у својим џематима.

Ова група имама, вероучитеља и других верских службеника планира уједињење „изнутра“, без Зукорлића и Зилкића. Засад немају лидера, а од познатијих имена у Иницијативи су и Јакуб Лековић, бивши шеф кабинета Адема Зилкића, магистар Бекир Макић, председник новопазарске улеме и доскорашњи најближи сарадник муфтије Муамера Зукорлића и Мухамед Демировић, угледни имам и теолог, кога неки медији виде и као најозбиљнијег кандидата за врховног поглавара.

Чланови Иницијативе за помирење истичу да имају подршку Динајета (Ријасета) ИЗ Турске и Ријасета ИЗ БиХ, да су разговарали и са неким политичарима из Санџака и да ће о свему обавестити и челнике Србије, јер је јединствена исламска заједница интерес свих муслиманских верника, али и државе Србије.

И Зукорлић и Зилкић имају негативан став о Иницијативи за помирење и углавном тврде да је реч о „одметнутим имамима“ који за рачун својих политичких спонзора најчешће помињу министре из Санџака, желе да формирају трећу исламску заједницу.

Зукорлић је отишао и корак даље, па је најпре оптужио турског реиса др Мехмеда Гормеза да са по 500 евра месечно финансира неке од имама само да би радили против њега, а потом је поручио да у Санџаку „неће бити ни београдске, ни турске чизме“. А Зилкић поручује да Исламска заједница Србије стабилна институција и да неће доволити да је било ко руши.

Неки од покретача Иницијативе за помирење посетили су почетком године Турску где их је, осим реиса Мехмеда Гормеза, примио и премијер ове земље Реџеп Таип Ердоган.

Турски реис је у више наврата покушавао да помири Зукорлића и Зилкића, неколико пута је боравио у Новом Пазару (са Даватоглуом, а потом и са Ердоганом).

(Извор: Данас и Новости)

САРАЈЕВО: Нико из Новог Пазара не може лимитирати реиса Кавазовића

РИЈАСЕТ ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

РИЈАСЕТ Исламске заједнице у БиХ, под председавањем реису-ул-улеме Хусеина Кавазовића, 17. септембра 2013. године одржао је у Сарајеву 13. редовну седницу којој су присуствовали и председник Сабора Исламске заједнице Сафет Софтић и председник Удружења илмијје Исламске заједнице Менсур Пашалић.

Члановима Ријасета је представљена информација о посети делегације Исламске заједнице Републици Турској и разговорима о заједничком интересу за повратком јединства Исламске заједнице у Србији.

Ријасет је, изразивши забринутост за стање међу муслиманима у Србији, нагласио да је Исламска заједница у Србији органски део Исламске заједнице у Босни и Херцеговини и изразио трајни интерес и опредељење за очување јединства Заједнице муслимана на том подручју.

Ријасет је поновио да је Споразум из Анкаре од 10. октобра 2011. године, како га је одобрио Сабор Исламске заједнице у БиХ, основа за повратак јединства ИЗ у Србији, те да је формирање нових верских заједница или очување нелегалних неприхватљиво решење.

Ријасет Исламске заједнице је дао пуну подршку реису Кавазовићу за формирање Радне групе за разговоре ради повратка јединства Исламске заједнице у Србији, која ће по обављеном задатку поднети извештај њему и Ријасету. Одајући признање Дијанету (Управи за верске послове) Републике Турске на подршци у тражењу решења за тешкоће на подручју Исламске заједнице у Србији, Ријасет Исламске заједнице је донео закључак којим се истиче да реис, поступајући по својим овлашћењима и у складу с Уставом ИЗ, не може бити лимитиран ставовима нижих органа Исламске заједнице.

Такођер Ријасет Исламске заједнице је исказао признање успесима које је постигла ИЗ у Србији на челу са својим руководством и затражио од Мешихата и Сабора ИЗ у Србији да дају свој пуни допринос повратку јединства ИЗ у Србији.

Факти.орг