Дарко Танасковић: Да је ћирилица Прајд, а Срби у Хрватској ЛГБТ популација, све би било другачије, европски

Известан број европских амбасадора акредитованих у Србији нашао је за сходно да се премијеру Дачићу обрати писмом и затражи од њега да 28. септембра „обезбеди миран и угодан Прајд“ у Београду. Другим речима, да предузме неопходне кораке како тзв. Парада поноса тзв. ЛГБТ популације не би била насилно спречена или ометана. „Прајд“, „ЛГБТ“, „геј(еви)“… какво обогаћење речника српског језика интернационализмима англоамеричке провенијенције!

Да ли се неко запитао зашто се ти „критични“ појмови у целом свету означавају оваквом рогобатном терминологијом, а не речима које се за њих изворно користе у српском и другим природним језицима? Јер, људи таквих сексуалних оријентација било је одувек.

Хомобрижни амбасадори европских земаља, а међу њима, пазите добро, и Хрватске, наглашавају да би несметано одржавање Прајда био још један знак „посвећености Србије стварању културе толерантности и разноликости и супротстављања говору мржње, дискриминацији и насиљу“. Подсећа се и на то да је Савет Европе и ове године подржао организовање Параде поноса у Београду и подсетио да држава има обавезу да заштити учеснике оваквих манифестација.

Оставићемо овом приликом по страни два битна аспекта ситуације – (1) неоспорно право на равноправност свих грађана, без обзира на различите припадности и опредељења, укључујући и сексуалне, и (2) нелогичност да се привилегија поноса везује само за припадност ЛГБТ популацији.

Познати немачки књижевник Енценсбергер није схватао зашто би требало да се поноси тиме што је Немац, али није прихватао ни да се стиди. Занимљиво је да је међу потписницима амбасадорског писма и велепосланик новопечене чланице ЕУ Хрватске. Је ли он икада био у Сплиту? Зна ли шта се ових дана дешава с ћириличним јавним натписима у Вуковару?

Поводом излива дивље мржње према алфабетском симболу српства у Вуковару смушено се огласио извесни Д. Абот, портпарол европске комесарке А. Василиу, задужене за образовање, културу и вишејезичност.

Уз ритуалистичко подсећање из Брисела да је „поштовање језичке и културне разноврсности један од темеља ЕУ и да то треба да уважава свака њена чланица“, Абот објашњава да национална политика о језицима обухвата одлучивање о постављању двојезичних знакова, да то није регулисано законом ЕУ, већ је стопостотна надлежност држава чланица, тако да они неће да се мешају. Нека је и тако, глупо, лицемерно и наопако, али где ли је неко писмо европских амбасадора акредитованих у Хрватској премијеру Милановићу? Ех, да је ћирилица Прајд, а Срби у Хрватској ЛГБТ популација, све би било другачије, европски. Пред улажење у предстојеће озбиљне преговоре о чланству с (чиновницима) ЕУ корисне су овакве отрежњујуће поруке и поуке.

Од ЕУ се може очекивати све сем искрености и истинског уважавања, а једина њена доследност јесте доследна примена двоструких аршина. То није никакво параноично приклањање теорији завере, већ хладна реалност с којом ваља живети. И умети.

Вечерње новости

Фејсбук објава