У питању је мржња према Србима, ћирилица је ту само средство

У Вуковару је, да се ми не лажемо, на сцени исказивање мржње према Србима. Ћирилица је ту само средство. Бледо, прозирно, као и свака лаж

Данима траје антисрпско оргијање по Вуковару, са рефлексијама у Дубровнику, Сплиту, Задру. Повод је ћирилица. Натписи на ћирилици, кажу организатори протеста, неће у Вуковар док је њих живих. Прете удруге драговољаца из целе Хрватске, државна телевизија отворено стоји на страни антићириличне идеје.

У Дубровнику исписују поруке „Србе на врбе“, у Задру исто, у Сплиту бачен динамит на просторије Вијећа српске националне мањине. А какво је то зло направила ћирилица?

У образложењу се каже да је то писмо у Вуковар дошло на тенковима Југословенске народне армије (ЈНА), да је под ћирилицом разаран Вуковар. Хајде да видимо шта каже истина. За почетак; ЈНА никада није користила ћирилицу. У тој армији комуникација и команде биле су на српско-хрватском, екавски изговор, док је службено писмо била латиница. Без изузетка.

Следеће: ЈНА није 1991. године дошла у Вуковар, није напала Вуковар, она је тамо од ослобођења 1945. године (ваљда Вуковарчани пораз Хитлера сматрају ослобођењем) у том граду је имала касарну са 14. понтонирским батаљоном у њој.

Рат у Вуковару почео је у пролеће 1991. године, нападом паравојних хрватских снага, предвођених Томиславом Мерчепом, најпре на локалне Србе а потом на касарну ЈНА у том граду. Србе су убијали цело лето, минирали им куће, локале, ресторане.

Славко Докмановић, председник Већа града Вуковара, још у априлу пише писмо Туђману и тражи заштиту за Србе у граду и околини. Туђман одговара сменом Докмановића и слањем у Вуковар комесара хрватске владе, звао се Марин Видић Били.

Човек схвата да је Вуковар претворен у пакао и пише писмо челним људима Хрватске, власти и опозицији, у којем драматично упозорава да Мерчепове паравојне снаге дивљају градом, одводе и убијају Србе, краду и уништавају њихову имовину, силују, упадају у станове и куће, не презајући ни од чега. Касније ће се утврдити да је у том периоду убијено између 80 и 100 вуковарских Срба. Загреб не реагује.

Средином августа Мерчеп доноси одлуку да блокира касарну ЈНА у Вуковару. Његови црнокошуљаши најпре искључују касарни струју, па воду, а онда започињу снајперске нападе. На тај начин убијена су шесторица момака у сивомаслинастим униформама.

То мучење трајало је месец дана. Можете ли да замислите како би реаговала армија САД, на пример, да им неко, узмимо у Тексасу, на овај начин блокира касарну.

Тај град би сравнили са црном земљом, без упозорења и мољакања да се прекине опсада, као што је Команда ЈНА молила Туђмана да уразуми Мерчепа.

На крају су покренути тенкови из Београда и почео је комбиновани напад. Подсећам да је у то време постојала држава Југославија. Хрватска је призната као самостална држава тек 15. јануара 1992. године.

Да је војна интервенција ЈНА у Вуковару била оправдана и легитимна потврдио је и Хашки трибунал; тамо није подигнута ниједна оптужница због употребе силе ЈНА у Вуковару.

Дакле, овде се не ради о тананој осетљивости неких Вуковарчана и њихових истомишљеника широм Хрватске, на ћирилицу као симбол под којим су у Вуковар дошли „освајачи“.

Не, то је лаж, подметање за оне који не знају или су заборавили шта је било, какво-такво оправдање за оне који знају све о вуковарској трагедији, али ћуте. Таквих је много, нажалост, и у Београду.

У Вуковару је, да се ми не лажемо, на сцени исказивање мржње према Србима. Ћирилица је ту само средство. Бледо, прозирно, као и свака лаж.

Новости / Ратко Дмитровић