Сирија – Почетак краја америчке хегемоније

Према званичним подацима САД регуларне оружане снаге Сирије су се 21. августа 2013. године усред офанзиве у којој су успешно сламале отпор терориста, одлучиле да употребе бојне отрове и то у предграђу Дамаска при чему је наводно убијено 1700 људи. Међутим још пре неколико месеци руски, британски и канадски медији упозорили су светску јавност да САД преко терориста које подржавају у Сирији имају намеру да употребе хемијско оружје и тај злочин припишу регуларним оружаним снагама Сирије, па чак и Русији.

У  јуну 2012. године ТВ Русија данас је објавила да су припадници опозиције у Сирији дошли у посед хемијског оружја из Либије и да је њихова намера да бојне отрове употребе против цивилног становништва и за то оптуже власт Башара ел Асада. Терористи су обучавани у Турској како би научили да правилно рукују хемијским оружјем. Пар дана пре објављивања ове вести британски новинар Алекс Томсон је оптужио сиријску опозицију да су њени припадници имали намеру да организују убиство њега и његове новинарске екипе, а након тога за све оптуже владине снаге.[1]

Затим је 29. јануара 2013. године популарни британски лист Дејли мејл јавио да су САД подржале план напада на цивилно становништво Сирије хемијсклим оружјем како би се за тај злочин оптужио Асадов режим. Пар дана након тога, текст је обрисан са званичне интернет презентације Дејли мејла без икаквог објашњења. Аутор је у њему тврдио да је Вашингтон испланирао целу акцију како би имао повод за оружани напад на Сирију. У целу операцију подметања су поред терориста у Сирији били укључене и приватне војне компаније са Запада међу којима и Бритам дифенс. Високи функционери ове организације која сарађује са оружаним снагама САД, Велике Британије и НАТО пактом, били су укључени у операцију допремања хемијског оружја из Либије у Сирију. План је предвиђао да се старе совјетске гранате напуне бојним отровима и употребе против цивила. Чак је планирано да се направи видео запис са места на које ће оружје бити допремљено и на којем би плаћеници из Украјине требали да говоре на руском језику како би се за испоруку хемијског оружја оптужила Москва.[2]У складу са том стратегијом министар одбране САД Чак Хејгел је оптужио Русију да је снабдела Сирију хемијским оружјем које је коришћено у нападима 21. августа 2013. године.[3]Међутим након што су регуларне сиријске оружане снаге откриле залихе хемијског оружја код терориста и све то снимиле, Пентагон је брже – боље демантовао свог шефа.

Глобал рисрч је такође објавио податке да су припадници терористичке Ослободилачке војске Сирије користили хемијско оружје против цивила.[4]

Да је коалиција окупљена око власника крупног капитала у САД све унапред испланирала потврђују извештаји према којима су велике западне корпорације међусобно поделиле сиријске природне ресурсе које намеравају да експлоатишу. Према подацима из Велике Британије Израел је одобрио експлоатацију нафте на окупираној Голанској висоравни предузећима под контролом Руперта Мурдока и лорда Јакоба Ротшилда.[5]Њихова компанија има намеру да прошири своју делатност и на друге сиријске територије. 

Руски стручњаци који су анализирали узорке бојних отрова коришћених у Сирији утврдили су да опозиционе снаге увелико користе ово оружје. Сиријске власти су свим међународним посматрачима доставиле доказе о употреби хемијског оружја од стране терориста 22, 24 и 25. августа. Још пре тога у предграђу града Алепо 19. марта ове године употребљени су отрови. Резултати анализе узорака, која је обављена на молбу сиријских власти у руској лабораторији која поседује сертификат Организације за забрану хемијског оружја, 9. јула су предати генералном секретару УН. Руски стручњаци су дошли до закључка да сарин који је кориштен није индустријски произведен док је муниција направљена у импровизованим условима. Такво оружје спада у групу реактивних неуправљивих пуњења, која на северу Сирије произведе терористи такозване бригаде „Башир ел Наср“.[6]

Истраживања јавног мњења су показала да ни грађани САД не наседају на пропаганду своје владе. Скоро 60 одсто Американаца је против ваздушних удара на Сирију, иако је америчка администрација „утврдила“ да је режим те земље употребио хемијско оружје против сопственог народа, показали су резултати најновије анкете коју су спровели „Вашингтон пост“ и „АБЦ њуз“.[7] И неки од највернијих савезника Вашингтона на Западу су против новог рата.[8]

Међутим, јасан и одлучан став Русије је оно што је стварно запрепастило стратеге у Вашингтону. Њега је изнео председник Владимир Путин. Русија ће помагати Сирији у случају да дође до војне операције против ње – изјавио је он на конференцији за медије по завршетку самита G-20 у Санкт Петербургу.  „Хоћемо ли помагати Сирији? Хоћемо“ – тврдим гласом је саопштио шеф руске државе. Притом је нагласио да ће то бити као и досад  – испорукама оружја, економском сарадњом, слањем хуманитарне помоћи и пружањем сваке друге помоћи мирном становништву. Замољен да одговори на питање – која би још земља у свету могла да буде жртва агресије каква сада прети Сирији – Путин је нагласио: „Не бих ни да помишљам да би се још нека земља могла суочити са спољном агресијом“. Руски лидер је, у наставку, поново упозорио САД и њихове савезнике да немају право на употребу силе против суверене државе и да ће војна акција против Сирије „крајње негативно утицати на међународну безбедност у целини“. Цитирао је речи јужноафричког председника да се многе земље данас осећају незаштићенима пред таквим акцијама најмоћнијих држава. „Покушајте да у оваквим околностима убедите Сeверну Кореју да се одрекне атомског програма. Кад би пристали да своје оружје ставе у складишта – сутрадан би их разнели. Стабилност у свету може обезбедити једино безусловно поштовање норми међународног права“ – подвукао је руски лидер.[9]Ове речи Владимира Путина су историјске јер показују спремност Русије да штити међународно право, стане у заштиту слабих и једном заувек заустави амерички хегемонизам који угрожава поредак успостављен након стравичног Другог светског рата. Русија захваљујући одлучности свог предесника и његовој моралној снази преузима водећу улогу у свету.

У међувремену појавиле су се расправе у јавности да ли Сирија има ПВО систем С 300 и да ли је то оружје довољно моћно да је одбрани. Да ли С 300 може да обори најновије ракете из аресенала САД јесте важно питање али није најважније. Много важнија од тога је чињеница да је један светски лидер – Владимир Путин отворено и јасно рекао НЕ гордим Сједињеним државама, да је устао у одбрану правде, истине и међународног права без обзира на снагу противника и да је на тај начин постао симбол слободног света.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе