Списак лица која је ухапсила и предала Хашком трибуналу Република Србија

Председници:

Радован Караџић

Председник Републике Српске и врховни командант оружаних снага од 17. децембра 1992.

2001. године

Слободан Милошевић

Председник Србије од 26. децембра 1990; председник Савезне Републике Југославије од 15. јула 1997. до 6. октобра 2000. Као председник СРЈ био је и председник Врховног савета одбране СРЈ и врховни командант Војске Југославије

2003. године

Милан Милутиновић

Од 21. децембра 1997. до 29. децембра 2002, председник Србије и члан Врховног савета одбране Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора)

Милан Мартић

Од 4. јануара 1991. до августа 1995, налазио се на разним руководећим положајима; био је председник, министар одбране, министар унутрашњих послова у Српској аутономној области Крајина, и Републици Српској Крајини

Милан Бабић

У оптужници се наводи да је Милан Бабић после смрти Јована Рашковића 1992. године преузео дужност председника СДС-а. На тој функцији је остао до 1995. године, а од 1990. до априла 1994. био је на положају председника Скупштине општине Книн. Од 31. јула 1990. па надаље био је председник Српског националног већа. Дана 30. априла 1991, Милан Бабић је изабран за председника Извршног већа Српске аутономне области Крајина

Биљана Плавшић

Била је водећа политичка личност босанских Срба од 1990. до краја рата. Била је члан колективног Председништва Босне и Херцеговине, члан колективног Председништва Босне и Херцеговине; члан трочланог Председништва Српске Републике; члан Врховне команде оружаних снага Српске републике

Остали

1996. године

Дражен Ердемовић, војник

2001. године

Миломир Стакић

Од 30. априла 1992. до 30. септембра 1992. био је председник општинског Кризног штаба и начелник Општинског већа за народну одбрану у Приједору

– осуђен на 40 година затвора

Предраг Бановић

Стражар у логору Кератерм, који су снаге босанских Срба формирале средином 1992. године у кругу фабрике керамичких производа на источном крају Приједора.

– осуђен на осам година затвора

Ненад Бановић, добровољац

2002. године

Ранко Ћешић, војник

2003. године

Јовица Станишић

Начелник Службе државне безбедности Министарства унутрашњих послова Републике Србије

Франко Симатовић

Првобитно је радио на контраобавештајним пословима у ДБ-у, а затим је прешао у новоосновану Управу за обавештајне послове (или Другу управу) ДБ-а где је био командант јединице за специјалне операције ДБ.

Веселин Шљиванчанин

Мајор ЈНА; официр за безбедност 1. гардијске моторизоване бригаде и Оперативне групе Југ задужен за батаљон војне полиције потчињен 1. гардијској моторизованој бригади; после пада Вуковара, унапређен у чин потпуковника и постао је командант бригаде Југословенске армије у Подгорици, Црна Гора

Осуђен на пет година затвора

Владимир Ковачевић

Од краја 1991, командант 3. батаљона Требињске бригаде Југословенске народне армије

2005. године

Милан Лукић

Вођа „Белих орлова” или „Осветника”, локалне паравојне групе босанских Срба у Вишеграду, у југоисточној Босни и Херцеговини, која је сарађивала са локалном полицијом и војним јединицама заводећи владавину терора над локалним муслиманским становништвом током сукоба 1992 – 1995.

Драган Зеленовић

Један од бивших војника Војске босанских Срба и де факто војни полицајац у Фочи

2007. године

Здравко Толимир

Помоћник команданта за обавештајно-безбедносне послове Главног штаба Војске босанских Срба, био је непосредно одговоран команданту Главног штаба генералу Ратку Младићу

Властимир Ђорђевић

Бивши начелник Ресора јавне безбедности српског МУП-а

2008. године

Стојан Жупљанин

Начелник регионалног Центра служби безбедности у Бањалуци, члан Кризног штаба Аутономне регије Крајина и саветник председника Републике Српске за унутрашње послове

СПИСАК ЛИЦА КОЈА СУ СЕ ДОБРОВОЉНО ПРЕДАЛА

2001. године

Павле Стругар

У октобру 1991, постављен за команданта 2. оперативне групе коју је Југословенска народна армија оформила за вођење војне кампање на подручју Дубровника.

– Осуђен на седам и по година затвора

Миодраг Јокић

Командант 9. војнопоморског сектора Југословенске ратне морнарице, одговорног за нападе на Дубровник и околна подручја на Јадранском мору 6. децембра 1991.

– Осуђен на седам година затвора

Благоје Симић

Председник Општинског одбора Српске демократске странке и председник српског Кризног штаба (касније преименованог у Ратно председништво) у општини Босански Шамац

2002. године

Драгољуб Ојданић

Од 24. новембра 1998. начелник Генералштаба Војске Југославије; од 15. фебруара 2000. до 3. новембра 2000. министар одбране Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора)

Никола Шаиновић

Од фебруара 1994. до новембра 2000. потпредседник Владе Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора)

Миле Мркшић

Пуковник у Југословенској народној армији и командант 1. гардијске моторизоване бригаде и Оперативне групе Југ; после пада Вуковара унапређен у чин генерала у ЈНА и постао командант 8. Оперативне групе ЈНА на подручју Кордуна

Осуђен на 20 година затвора

Момчило Грубан

Командир смене у логору Омарска, који је надзирао једну од три смене стражара које су радиле у логору

– Предмет прослеђен Босни и Херцеговини. Државни суд БиХ осудио га је на 11 година затвора

2003. године

Војислав Шешељ

Председник Српске радикалне странке Србије

Жељко Мејакић

Командант логора Омарска, који су српске снаге формирале у бившем рударском комплексу у селу Омарска, отприлике 20-25 километара од града Приједора

– Предмет прослеђен Босни и Херцеговини. Државни суд БиХ осудио га је на 21 годину затвора

Мирослав Радић

Капетан ЈНА; командовао је једном пешадијском четом у саставу 1. батаљона 1. гардијске моторизоване бригаде. Ослобођен оптужаба

Митар Рашевић

Пре рата и током рата све до барем октобра 1994. командир страже у Казнено-поправном дому, заточеничком логору у Фочи

2004. године

Љубиша Беара

Љубиша Беара имао чин пуковника и био начелник за безбедност Главног штаба Војске Републике Српске.

Драгомир Милошевић

Од отприлике марта 1993. начелник штаба Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске босанских Срба (ВРС), распоређен око Сарајева, од отприлике 10. августа 1994. наследио Галића као командант Сарајевско-романијског корпуса.

– осуђен на 33 године затвора

2005. године

Вујадин Поповић

Потпуковник и помоћник команданта за безбедност у штабу Дринског корпуса војске Републике Српске, био је потчињен команданту Дринског корпуса

Љубомир Боровчанин

Заменик команданта специјалне бригаде полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске

Милан Гверо

Помоћник команданта за морал, правна и верска питања Главног штаба Војске Републике Српске

Радивој Милетић

Члан главног штаба ВРС

Драго Николић

Драго Николић имао чин другог поручника и био начелник за сигурност Главног штаба Војске Републике Српске, 1. лаке пешадијске бригаде у Зворнику (Зворничке бригаде).

Сретен Лукић

Од 1998. начелник Министарства унутрашњих послова Републике Србије за Косово и Метохију; од јуна 1999. помоћник начелника Ресора јавне безбедности и начелник Управе пограничне полиције у МУП; од 31. јануара 2001, помоћник министра и начелник РЈБ

Небојша Павковић

Од 25. децембра 1998. до почетка 2000. командант Треће армије ВЈ; од фебруара 2000. до 24. јуна 2002. начелник Генералштаба ВЈ

Владимир Лазаревић

Од 1998. начелник Штаба Приштинског корпуса ВЈ; од 25. децембра 1998, командант Приштинског корпуса; од 28. децембра 1999. начелник Штаба Треће армије ВЈ; од 13. марта 2000. командант Треће армије ВЈ

Винко Пандуревић

Од 12. децембра 1002. до краја новембра 1996. био је командант 1. Зворничке бригаде ВРС-а. У јуну 1997. унапређен је у чин генерал-мајора и до априла 1998. кад је разрешен дужности, био је члан Генералштаба ВРС-а.

Момчило Перишић

Од отприлике 26. августа 1993. до 24. новембра 1998. начелник Генералштаба Војске Југославије

Мићо Станишић

Од 1. априла 1992. министар српског Министарства унутрашњих послова у Босни и Херцеговини, које је касније преименовано у Министарство унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС)

Гојко Јанковић

Заменик командира српске војне полиције и један од главних вођа паравојних јединица у Фочи од априла 1992. до јуна 1993.

Љиљана Милисављевић / Политика