ЈАДОВНО И ЈАЗОВКА НЕ МОГУ СЕ ИЗЈЕДНАЧАВАТИ

Комеморација на мјесту са усташким симболима. (оргинална фотографија преузета са сајта branitej.hr)

БЕОГРАД, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Вршилац дужности директора београдског Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина упозорава да нема историјских основа за изједначавање Јадовна и Јазовке, како су то недавно учинили хрватски званичници обиљежавајући Европски дан сјећања на жртве тоталитарних режима.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

„Југословенска, касније хрватска и српска историографија, пуне су такозваних `белих мрља`, то јест неразјашњених догађаја. Зато је лако вршити ревизију и тумачити историју како вам је по вољи“, рекао је Ђурић Мишина за Срну.

Он каже да комунистичка власт „задобијена“ у грађанском рату од 1941. до 1945. године није дозвољавала истраживање злочина у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/. „То је учињено из више разлога од којих је најважнији у чињеници да је жртве и злочинце требало национално идентификовати. У том случају морало би се казати да је учињен државни злочин над српским народом, Јеврејима, Ромима и другим становницима НДХ. А то је држава у којој су припадници хрватског народа били носиоци суверенитета. Тај злочин се не сме приписивати искључиво усташама“, појашњава Вељко Ђурић Мишина.

Он каже да су Јадовно и Јасеновац били дио државног пројекта затирања српског народа, „а то што су усташе предводиле злочин није основа да се тврди да је то био усташки злочин“.

Предсједник Завичајног удружења „Билогора“ Милан Басташић каже за Срну да је већ сам редослијед посјета стратиштима, пошто је прво обављена комеморација на Јазовци, и однос према локалитету Јадовно велика увреда за потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг.

„Ако је некоме одговарало присуство `бојовног` дијела комеморативног скупа у лику министра хрватских ратних ветерана и уз њега команданта хрватске копнене војске, за нас Србе, потомке жртава, то је увреда и поступак за жаљење у име жртава“, каже он.

Басташић истиче да се заборавило да су жртве у оно вријеме убијале униформисане особе и са оружјем хрватске државне власти.

„Да цинизам буде већи, присутни министар ратних ветерана и генерал Хрватске војске, који су своје позиције добили заслугама у грађанском рату на подручју Хрватске, по дјелима ратника које су предводили нису ништа мање милитантни од оних милитаната на Јадовну и Јазовци“, сматра Милан Басташић.

Он позива хрватски државни врх да нађе снаге и одговорности, па да одговори – зашто су припадници хрватског народа починили геноцид над Србима у Другом свјетском рату и зашто су то поновили од 1991. до 1995. године, јер би то био једини пут ка помирењу.

„Све остало је, као и ова непримјерена комеморација, само је покушај заташкавања истине“, сматра Басташић.

Оснивач Удружења студената „Др Милан Васић“ из Бањалуке Предраг Лозо каже за Срну да се обиљежавањем Европског дана сјећања на жртве тоталитарних режима на Јазовци и Јадовну изједначавају жртве холокауста и геноцида са жртвама тоталитарних режима.

Он подсјећа да је комплекс логора смрти Госпић – Јадовно – Паг основан већ првог дана успостављања НДХ, постојао 132 дана и по досадашњим резултатима истраживања „прогутао“ је 40. 123 жртве.

„Шта се дешава са Јасеновцем? На комеморацијама у Јасеновцу, који је на хрватској страни, не присуствује нико од породица страдалих, нити званичника Републике Српске и Србије. Хрвати на комеморацијама у Јасеновцу помињу и тзв. `домовински рат`, а та иста Хрватска истјерала је Србе са огњишта и пуцала по колонама Срба“, истиче Лозо.

Он пита зашто на нашој доњоградинској страни није урађено више да се гробна поља испитају, да се изврше ексхумације и да ли су оне уопште предвиђене пројектом изградње Спомен-подручја.

„Како рече недавно у оквиру манифестације посвећене жени-горостасу Диани Будисављевић уважени господин Арие Ливне, ми у Градини нисмо направили ниједну капелу!?“, додао је Лозо.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић каже за Срну да је одлазак над Шаранову јаму тек након комеморације над јамом Јазовка чин без примјера у европским размјерама.

„Ако је међу припадницима усташког покрета, баченим у јаму Јазовка и био понеко ко није окрвавио руке, у Шарановој јами су љета 1941. побијени све до једног невини људи. Замислите како би реаговала свјетска јавност да је њемачки канцелар Ангела Меркел, прије свог недавног одласка у Дахау, прво отишла у Дрезден, који су савезници крајем рата бомбардовали и до темеља срушили. Шта би се десило да је рекла да су за њу жртве Дрездена и Дахауа једнаке?“, пита Басташић.

Он додаје да ни у једној вијести о овом скупу није наведено да је неко од организатора или учесника поменуо да је Спомен-плоча на Пагу за више од 8.000 жртава, Срба и Јевреја, средином јула уништена, и то трећи пут.

„Нико до сада није ни затражио од локалне заједнице, жупанијских или државних хрватских власти да обнове Спомен-плочу. То свакако не би био значајан новчани трошак, али би био добродошао знак да Хрватска не прихвата резултат вандалског чина, рушења споменика жртвама геноцида. Жалосна је чињеница да ни представници највиших политичких тијела српског и јеврејског народа у Хрватској, осим апела да се нађу починиоци, нису тражили обнову плоче“, додаје Басташић.

Он је оцијенио да је и за жртве и за њихове потомке дубоко увредљива

изјава члана Предсједништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Ивана Фумића да комеморацију на Јадовну „не могу организовати никако неки са стране који онда дају непримјерене изјаве које штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.

„Алудирајући на Удружење потомака жртава `Јадовно 1941.` из Бањалуке, високи функционер некадашњег СУБНОР-а оспорио је потомцима жртава неотуђиво људско и цивилизацијско право да одржавају комеморације на мјестима страдања својих предака. Замислите да се Јеврејима који не живе у Пољској оспори право да одржавају комеморације у Аушвицу“, каже Басташић.

Директор јеврејске невладине организације Маргелов институт из Загреба Ален Будај сматра да, поводом уништавања Спомен-плоче на Пагу, треба упутити писмо ЕУ, јер ако ЕУ има фондове којима штити мјеста нацистичких концентрационих логора, онда има и начине да заштити и ово стратиште Јевреја и Срба које очито неко настоји да баци у заборав.

„О рушењу спомен-плоче на Пагу на мјесту концлогора у хрватским медијима мук, а локална и државна власт такође ћути, као и полиција, државно тужилаштво и културне институције“, каже Будај за Срну.

Коментаришући изјаву Ивана Фумића да комеморацију на Јадовну „не могу организовати никако неки са стране“, Будај је подсјетио да је иницијатива за комеморацију на Јадовну дошла из Бањалуке, а не из Загреба.

„Хрватски антифашисти се око јаме Јазовка посипају пепелом за злочине својих другова и не смета им усташка иконографија и усташка чврста ријеч која се на тим мјестима громогласно изговара, а смета им говор из Јадовна“, закључује Будај.

СРНА / http://www.jadovno.com