ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ Г.Г. ЈОВАНУ

Преосвећени владико благословите

Ми мирјани ЦО Међулушке сагласни са сабором клирика и монаха сестринске нам ГПЦ, најмањи међу браћом у словесном стаду Христове Цркве, овим путем желимо да изразимо подршку и слагање са митрополитом свештене Митрополије пирејске Г.Г. Серафимом. Имајући увид у писмо које је Његово високопреосвештенство Митрополит пирејски Г.Г. Серафим упутио Васељенском Патријарху, Његовој светости Г. Г. Вартоломеју, а тиче се његовог односа према  јересима папизма, протестантизма, екуменизма и постотачког богословља, ми верници прихватамо и с љубављу целивамо.

Радујемо се што се један митрополит Православне Цркве усудио да носиоца јереси, вука у јагњећој кожи, назове по имену, те тиме, као пастир добри, јасно укаже словесном стаду Цркве Христове, ко је вук чијег се учења треба чувати.

Позивамо и Вас, Ваше преосвештенство, да јавно изразите подршку Његовом високопреосвештенству Митрополиту Г.Г. Серафиму, како бисте својим примером указали словесној пастви Богом спасаване Епархије шумадијске, чији глас ваља да слушају и чијим светим примерима да подражавају у својим светим животима. У овом  времену тоталне смутње, беспоретка и апостасије, ком нажалост нису одолели ни они клирици са највишим  чиновима у нашој помесној Цркви, скупа са патријархом Иринејем, који је за себе изјавио да је екумениста и пацифиста, а ту изјаву на несрећу свих нас небројано пута посведочио делима. Не можемо се сетити свих (ис)падања нашег патријарха, али поменућемо она која су направила најдубље ране на телу наше помесне Цркве. Улазак у jеврејску cинагогу, молитвено општење са Јеврејима, приношење уља и паљење свећа на дан њиховог празника Хануке, чиме је погазио 64. 70. и 71. Апостолско правило, молитвено учешће са римокатолицима у Бечу, Загребу и Сарајеву, где је погазио 45. Апостолско  правило, као и изјава Његове светости поводом устоличења , канонски непостојећег, јересијерарха папе Фрање, у којој недвосмислено признаје римокатоличку јеретичку организацију за Цркву Христову равну по благодати Цркви Православној. Овом изјавом патријарх негира православно исповедање вере које садржи никејско-цариградски Символ вере. Ми насупрот патријарху верујемо у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву, како се каже у Символу вере, не у две, три, или 340 колико их има у ССЦ, из кога, на срамоту свих нас, СПЦ још увек није иступила, већ наставља бити органски члан те Сатанине зборнице, како ју је назвао свети Јустин Ћелијски. Својим екуменствовањем, очигледо је да је Патријарх прихватио теорију грана, по којој свака јерес (лажно учење) представља једну од благодатних Цркава, које чине крошњу тог мутант дрвета. Та теорија поникла је и развијала се у кругу протестантских мислилаца и апсолутно је еклисиолошки неприхватљива нама православнима. Протестантска теорија грана противуречи светом апостолу Павлу који учећи о Цркви каже „Један је Господ, једна вера, једно крштење“ (Еф. 4, 5).

Прихвативши таква душегубна учења Његова светост Патријарх српски Иринеј сам је себе искључио из Цркве Божије, а са собом повлачи огроман број верујућих, али еклисиолошки неутемљених верника. Слично њему то чине епископи Григорије, Атанасије, Амфилохије, Иринеј, Порфирије,Андреј, Игњатије и други, о чему сведоче небројене фотографије и снимци са трибина и ТВ емисија.

Још Вас желимо умолити да, угледавши се на високопреосвећеног митрополита Г.Г. Серафима, Ви са вашим теолозима, нашем патријарху Његовој светости Г.Г. Иринеју опширним елаборатом скренете пажњу на пут (боље рећи странпутицу) којим је кренуо, имајући увек у мислима речи великог светитеља, нама последњег по времену, Преподобног Јустина Ћелијског: „Једина права љубав јесте она која ближњему осигурава живот вечни“.

Ваши у Господу послушни и Православном предању одани епархиоти.

С поштовањем, у своје име и име парохијана ЦО Међулушке:

              Угљеша Лекић