СТРАДАЊЕ МАНАСТИРА ПРЕОБРАЖЕЊЕ У ОВЧАРУ

Туга друга

Манастир Преображење у овчарско-кабларској клисури доживео је у својој крстоносној историји два рушења.

Мимоишла га је чаша окупатора и завојевача, али га је снашла туга друга. У оба случаја порушили су га Срби сами.

Прво рушење извела је како је говорио Свети Владика Николај “лењирска мудрост”.

О том злочину, препоручујем вашој пажњи текст из часописа “ХОРИЗОНТ”. Види ОВДЕ: http://www.casopishorizont.com/preobrazenje_manastir.html

После једног века манастир Преображење који је био луча апостолска, духовно лечилиште и велика школа јеванђељске и светоотачке науке је доживео свој нови пад. Овога пута светињу је порушило екуменистичко безумље и острашћено безакоње.

На манастирску славу лета Господњега 2013. у овај свети манастир је стигао човек на чијој глави, невероватно али истинито, стоји митра епископа Српске православне цркве. Господин Јован Младеновић је, са својим послушницима, порушио вековни богослужбени поредак у овој предивној светосавској светињи.

Када је тридесетих година прошлог века Свети Владика Николај, благословио да се на једном овчарском пропланку сазида Ново Преображење, рекао је да ће та светиња живети од молитве.

И заиста, преко седам деценија ова светиња је, живела од молитве, дишући духом светосавским, сабирајући многе жедне душе на извор воде живе.

Братство којим деценијама настојава архимандрит Венјамин је, након светогрђа које је учинио острашћени г. Јован Младеновић, напустио јеромонах Димитрије . Да подсетимо, против безакоња поменутог Јована је први устао јереј Небојша Стевић у селу Тулеж 2006. – где се г. Јован верном народу обратио умилним речима: “Марш напоље.” Данас је отац Небојша свештеник Епархије РПКМ у егзилу.

Отишао је, дакле, отац Димитрије, преображењски подвижник, да спашава душу своју, бежећи од вукова у јагњећој кожи следујући учење богоносних отаца нашијех:

„Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима. Такви су лажни апотоли, лукави посленици прерушени у апстоле Христове, што није чудо, јер се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. Није онда дакле, никакво чудо што се његове слуге претварају као слуге праведности, чији ће крај бити по делима њиховим… Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили, како писана тако и неписана!“ (Св. Марко Ефески)

„Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника ко ји су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, неголи да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не би сте заједно сањима наследили пакао.“ (СВ. Герман Нови)

Отац Димитрије је отишао из оскрнављене светиње која је искаљана јеретичким духом вероотпадништва да спашава душу своју.

Кажу, отишао је под омофор владике Артемија. Нека му Господ подари снаге да спашава своју душу и душе светосавске деце, која ће прилазити његовом источнику вере живе.

Да их не распуде вуци у јагњећој кожи.

Оцу Димитрију у част, изнедрио сам стих:

ТУГА ДРУГА

На почетку двадестога века

Када се градила српска пруга

Збила се тешка несрећа нека

Збила се грдна и велика туга.

Преображење срушише силни

Лењирском памећу обузети

Срушив манастир древни дивни

Не мислив о казни и освети.

Господ безумљу показа Свој прст

Министру што скова план ум узе

А душу ономе што сруши крст

Док низ рушевине лише сузе.

Свети Николај манастир гради

Говорећи испод старе липе

Овде саградите душа ради

Манастир светосавске молитве.

Седамдесет и повише љета

Светиња овчарска вером дише

Док не дође дружина уклета

Да је с Јованом сатре и урнише.

На преображењску славу свету

У две иљаде тринестом љету

У пећину разбојничку клету

Сурваше ову обитељ свету.

Ко пре једног века наста туга

Страшна туга болна туга друга

Злотвори заразом као куга

Срозаше светињу ову до руга.

У пепелу безакоња јеца

Сузе рони игуман Венјамин

Братија рањена болно клеца

Заустави их, о, Боже. Амин.

Из рушевине устаде монах

Са вером задојен отресе прах

Одагна од себе лажи и страх

Спаси душу Димитрије јунак.

Оде храбри монах Димитрије

Да ново гнездо срцем сад зида

Презре јерес и новотарије

Макар го и гладан не хте д-изда.

Грешни Милоје