И Срби ударили темеље Русије

Наше војсковође, научници, дипломате и поморци су и славне историјске личности у Москви. Михаило Милорадовић предводио српске генерале против Наполеона. Марко Војновић основао Црноморску флоту

СРБИ су имали велику улогу у стварању Русије. Иако су углавном остали непознати домаћој јавности, војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла су од 18. до 20. века ударили темеље модерне руске државе и себи обезбедили значајна места у историји ове земље.

Прошле године обележена је 200. годишњица Отаџбинског рата и победе Русије над Наполеоном, у којој су важну улогу имали и Срби. Тачније, чак десет генерала и већи број команданата нижег ранга. Један од највећих хероја славне Бородинске битке био је потомак познате херцеговачке породице Храбреновић, неустрашиви Михаило Милорадовић (1771-1825), који је командовао на централним позицијама руске војске .

Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља, а затим су под његовом командом уследиле и победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Цар Александар И Романов је 1813. године Милорадовића именовао у руског грофа, а 1818. додељена му је и титула генерал-губернатор Санкт Петербурга. Његова последња жеља је била да се ослободи 1.500 кметова који су му били у служби.

– Милорадовић је био велики војсковођа, а опет само један од српских официра који су својим талентом за ратовање модернизовали руску војску, бранили границе велике царевине, али и служили за решавање унутрашњих политичких проблема – објашњава Бранко Богдановић, војни историчар. – Многи од њих су остварили сјајне војне каријере, добијали титуле грофова и губернатора и преносили војнички таленат генерацијама. Тадашњи Срби су практично створили лаку руску коњицу, која је била веома убојита.

Мало је познато да је уз Николу Теслу, највећи српски проналазач у то време био Огњеслав Костовић (1851-1916), родом из Новог Бечеја, који се прославио и као капетан руске војске. Две деценије пре Цепелина, Огњеслав је конструисао ваздушни брод „дирижабл Русија“ и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл је 1888. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало пара. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф Фердинанд Цепелин. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Огњеслав заправо проналазач првог ваздушног брода.

Још 1911. године први на свету је створио летећи чамац – хидроавион, а пројектовао је и подморницу за осам људи са мотором од чак 100 коњских снага. Међу његовим многобројним проналасцима су и „арборит“ – врста шперплоче и по многима први вештачки материјал, а усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.

Упркос томе што је добијао многе примамљиве понуде са Запада, остао је веран Русији и словенској идеји, а његови значајнији радови су били и остали тајни, јер су рађени за војне потребе. Костовић је сваке године у Русији славио крсну славу – Светог Николу. Редован гост на слави био му је и славни научник Мендељејев.

Председник Русије Владимир Путин није крио изненађење када су му из Руске академије наука потврдили да је руску обавештајну службу још у 17. веку основао – Србин, Сава Владиславић. Овај авантуриста, трговац, дипломата и обавештајац рођен је 1668. у Јасенову код Гацка у Херцеговини, а неколико деценија касније постао је један од најмоћнијих људи Европе.

Гроф Владиславић је аутор чувеног Кјахтинског договора, којим је утврђена граница између Кине и Русије. Такође, заокружио је евроазијску обавештајну мрежу, а још почетком 18. века створио је руску агентуру у целом Средоземљу ангажујући чувене дубровачке трговце и поморце. На препоруку руских дипломата Сава долази на двор Петра Великог, добија титулу први тајни саветник, а цар му гради палату уз свој дворац.

Петар Велики покренуо је рат против Турске за ослобођење Балкана јер га је српски гроф убедио да ће се руској војсци, чим избије на Дунав, придружити сви православни јужни Словени. Сава је умро у Санкт Петербургу 1738. где га је у царској гробници, у крипти Благовештенске цркве, уз највише почасти сахранила Катерина Велика, која га је, као и цар Петар, сматрала најближим сарадником и пријатељем.

Обавештајна мрежа, анализе и савети грофа Владиславића донели су победу Русији и над традиционалним непријатељима Швеђанима, који су до тада били несавладиви. Он је осмислио стратегију коју је касније примењена против Наполеона. По Савином савету главнина руске војске није улазила у директан сукоб са нападачима, већ се повлачила, док су летећи одреди нападали шведске линије снабдевања.

Велики траг у Русији оставио је и Марко Војновић (1750-1807), адмирал руске царске морнарице и оснивач Црноморске флоте. Рођен у Херцег Новом, Војновић се прославио и као командант Каспијске флотиле, која је открила велика налазишта гаса и нафте у Каспијском мору.

СРПСКА НЕСЛОГА И ТАДА

ПОЛОВИНОМ 18. века, после масовних сеоба Срба са Балкана и Аустроугарске у тадашњу царску Русију, формиране су две административне области – Нова Србија и Славеносрбија (углавном на територији данашње Украјине), које су дате на управљање српским досељеницима.

– Већ у првој генерацији је дошло до асимилације, јер су у то време старословенски језик, слични обичаји, али и свест о заједничком пореклу практично брисали границу између Срба и Руса. Русија је чак и врбовала многе српске породице са војном традицијом из Аустроугарске да се доселе у ове две губерније. Интересантно, и тада је дошло до српске неслоге. Две утицајне породице – Шевић и Ивановић – нису желеле да заједно управљају једном губернијом, па су формиране две – наглашава Богдановић.

ДЕСЕТ ГЕНЕРАЛА У САСТАВУ Царске армије императора Александра Првог, а под командом фелдмаршала Кутузова, били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.

НОВОСТИ