ЈЕЗУИТИ – Покорност папи и духу папизма

Универзитет Лојола (Лоyола) у Чикагу је најпознатији у Америци језуитски универзитет, веома је поносан на своју језуетску традицију, а и име је добио по оснивачу језетског реда Инасију Лојоли. Ред језуита познат је и као Друштво Исусоваца и на њиховом амблему се налазе слова ИХС и негују култ Сунца. Један су од по злу чувених папских калуђерских редова који је, са мотом, “Ад маиорем Деи глориам” (“За већу славу Божју”), у шеснаестом веку основао Шпанац Игнацио Лојола. Основни циљ рада био је обнова римокатолицизма, угроженог протестантском реформацијом. У ту сврху, Лојола је као основно начело реда поставио апсолутну покорност папи и духу папизма (мада је, у ствари, ред имао великог утицаја на папе и био својеврсна “црква у цркви”). Језуита је, по наређењу више власти, могао бити послан било где и било кад на проповед; он је, како тврди Лојола, по наређењу те исте власти морао да сматра да је бело – црно, и обратно, да признаје над собом и власт бесловесне животиње, ако му је Бог “одреди”за старешину.

Језуити су се веома брзо проширили по Западној Европи. Оснивајући многе средње и високе школе, веома су утицали на развој европске интелигенције; трудећи се да, преко исповести, загосподаре савестима људи, успели су да за кратко време стекну симпатије, нарочито међу женским светом, коме је годила својеврсна “благост” језуитских “душебризника”. Лојола им је саставио духовне вежбе које су се састојале у замишљању слика из Светог Писма и њиховом “созерцавању” (што је пракса потпуно туђа светоотачкој аскези). Такође, било им је допуштено да лажу и чине друге сличне ствари, које треба да служе “на већу славу Божју”. Пошто су се показали бескрупулозни у остварењу својих намера и бескарактерни у тобожњем угађању Богу, приписана им је изрека “циљ оправдава средство”, а рећи некоме да је “језуита” значило је рећи му да је лицемер и подлац, маскиран образином човечности. Језуити су се укључили у рад инквизиције, а огњем и мачем су настојали да шире папизам у Северној и Јужној Америци, међу локалним индијанским становништвом које их се грозило. Папа им је дао право да продају индулгенције (опроштајнице грехова), чиме су се они обилато служили, па су људима који су материјално помагали ред опроштајнице свих грехова давали два пута – једном у току живота, а једном на самрти.

Језуити су милитантна организација у оквиру католичке „цркве“, устројена као војска са чиновима. Главни у Реду је Генерал и он је заправо Црни Папа, стварни владар Ватикана. Први Генерал и оснивач Реда је шпански свештеник Ињасио Лојола, који је 1534. за време владавине Папе Павла III сматрао да се против јереси (све већег броја присталица протестантизма) „црква“ мора борити прикривеним и насилним методама.

Познати “Илумбрадос” језуита био је и злогласни Франсис Борџија Иако многи и данас верују да су они само део римокатоличке цркве са својим специфичним учењем, њихова историјска улога је далеко мрачнија и многим људима непозната. Лојола је иначе и оснивач првих Илумината (Илумбрадоса).

ТАЈНА ЗАКЛЕТВА УЗ КАМУ

Језуите посебно повезује њихова специфична заклетва коју мора да положи сваки језуитски искушеник када ступа у одређени чин. Он тада клечи на црвеном крсту пред надређеним у Реду. Испред њега су две заставе: позната жуто-бела застава папства и црна застава која има каму са две оштрице и црвени крст изнад лобање са две укрштене кости. То је застава језуитског реда, тврди Алберто Ривера.

Приликом полагања заклетве надређени даје новом искушенику мали црни крст са распећем који искушеник мора да притисне на своје срце и тада му надређени пружа каму. Искушеник прихвата оштрицу каме и притиска врх у правцу свог срца. Надређени му тада, држећи дршку каме, говори следеће речи:

“Сине мој, сада си научен да играш прикривено – међу римокатолицима да будеш римокатолик и да шпијунираш сопствено братство; да не верујеш ни једном човеку, нити у једног човека; међу реформистима да будеш реформиста, међу хугенотима да будеш хугенота, међу калвинистима да будеш калвиниста. Међу протестантима да будеш протестант и придобијањем њиховог поверења да држиш чак и беседу са њихове проповедаонице и да их потказујеш свом силином свога бића наше свете религије и нашег папе. И да си у стању да се спустиш тако ниско да постанеш Јеврејин међу Јеврејима, што ће ти омогућити да прикупиш све информације за свој Ред као одани војник папе.”

Погледајмо даље заклетву:

“Научен си да подмукло сејеш семе мржње и љубоморе медју народима, регионима и државама које живе у миру, и подстичеш их на крвава дела, гурајући их у ратове једне против других, и да креираш револуције и грађанске ратове у земљама које су независне и просперитетне, изигравајући да негујеш уметност, науку и уживање у благодетима мира. Да учествујеш на страни бораца и да играш у тајности са својом браћом језуитима, који могу бити на истом послу на супротној страни у рату, али да се отворено супростављаш ономе за кога би могао бити повезан. Само Црква на крају мора да извуче добит из услова који ће бити саставни део коначног мировног споразума и који ће оправдати сва средства”.

“Научен си сада својим дужностима шпијуна, да прикупљаш све статистичке податке, чињенице и информације од сваког извора; да се додвораваш као поверљива особа у познатим круговима протестаната и јеретика сваког нивоа и сваке личности, као и банкара, трговца, адвоката, међу ученицима школа и студентима, у парламентима и законодавству, у државном правосуђу и да будеш ‘сав пртљаг свим људима’ за добро папе, чије смо слуге до своје смрти.

Примио си све инструкције пре него си посто искушеник, и служио си као помоћник, исповедник и свештеник, али ниси био окружен са свим неопходним да би командовао армијом Лојоле у служби папе. Мораш служити одговарајуће време као средсво и извршилац наређење својих надређених. Нико овде не може командовати ко није себе благословио са крвљу јеретика. Без проливања крви ни један човек не може бити спасен…”

ТАЈНА МИСИЈА У ЗНАКУ СУНЦА?

Напоменимо само укратко да су по сведочењу др Ривере њему пренета нека знања и информације које су биле најчуваније тајна Ватикана и које се у историјским књигама нису помињале. Његов главни учитељ је био немачки језуита кардинал Августин Беа, конфесор папе Пија XИИ и председавајући Римокатоличког Екуменског Покрета. Једна од тајни коју је он “одао” свом ученику Ривери је језуитско прикривено учешће у стварању две паклене идеологије: са једне стране то је био немачки нацизам (као и претходно фашизам у Италији који је забранио све друге конфесије осим римокатличке), а са друге атеистички комунизам, како би се збацио са власти највећи заштитник источне ортодоксне цркве- руски цар. Ако је циљ био да се у међусобном сукобу физички уништи што више јеретика, задатак је успешно обављен. У Другом светском рату, где су сукобљени “верници ” и “неверници” , поред великог броја убијених Јевреја (данас се настоји извршити ревизија о тачном броју), страдало је и два милиона Немаца (највише протестаната) и 20 милиона Руса (православаца) и нешто мање других јеретика (Енглеза) и пагана (Цигана).

Зато Ривера каже да су у праву сви они протестанти који су тврдили да је католичка црква “Мајка проституције и гнусности на Земљи”, те да Јованово Откривење (глава 17) не описује древни Вавилон, већ садашњи Ватикан.

Ривера још додаје да Сатана седи управо у самом врху Ватикана, те да је највише био шокиран када је на руци једног шпанског језуите високог ранга видео прстен са масонским обележјем и када је сазнао да је исти био ичлан шпанске комунистичке партије. Такође је сазнао да је језуита Генерал у блиским везама са Илуминатима у Лондону.

Ривера открива и да неки свештеници језуити са напором прихватају ове лажи немајући другог излаза осим ове службе.

Занимљив је и Риверин опис крсташког похода (почео 1096.) на Јевреје (Јудејце) који су живели у изгнанству у Европи. Тада су побијене читаве јеврејске насеобине, док су жене масовно силоване. Њихова тако рођена деца, без очева, била су крштена као римокатолици, да би онда када су одрасла силом натерана да иду на ходочашће у Јерусалим. Тамо су, међутим, на превару продата Арапима као робље у замену за злато.

Православни народи сматрају да аспирације Римокатоличке цркве према “шизматичном” истоку, односно свим источноевропским земљама у којима је православље доминантан облик хришћанске вероисповести трају још од раскола у хришћанској цркви 1054. године.

Ватикан је улогу носиоца католичког прозелетизма препустио свом најперфиднијем реду – језуитима. Прорачунати, хладнокрвни и врло образовани, језуити су постигли огромне успехе у латинизацији православних верника у Румунији, Молдавији, Украјини, Белорусији и Русији. Они су искуство стицали по џунглама Јужне Америке, одакле су својевремено и протерани, по пустарама Африке, па чак и Кине и Јапана, и то у време када су ове две земље биле затворене у самоизолацији.

Захваљујући ратним збивањима, санкцијама, разним несрећама које су се стуштиле на наш народ, језуити су успели да, углавном преко своје хуманитарне организације “Керитас”, створе своја упоришта и у нашој земљи, и то првенствено у подручјима где је становништво мешовитог националног састава као што је то случај са Босном или Војводином.

Интернет портали / СРБИ НА ОКУП