Дедеић: Медојевић да се не мијеша у унутрашње ствари суверене Србије

Srpska-lista

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

 

Констатација Небојше Медојевића да се Мило Ђукановић не може срушити ако га подржава Србија, доказ је државне јаловости и ,,суверенистичке“ инфатилности Црне Горе за коју су се, овакву каква јесте, залагали и он и лидер ДПС-а.

Није у реду да Медојевић данас критикује било кога из Србије и тражи подршку када је десет пута, током референдумске кампање, одбио позиве Андрије Јовићевића и Андрије Мандића да се директно и формално прикључи Блоку за СЦГ. Говорим о позивима којима сам био свједок, не улазећу у мотиве и кредибилитет оних који су сугерисали Медојевићу да се изјасни за државу чији су чувари Предраг Булатовић и Хавијер Солана. Какви су били чувари, тако нам је и држава скончала, брукајући се пред цијелим свијетом.

Данас је Србија независна држава и не може квантитативна ,,шака јада“ из Црне Горе да одлучује хоће ли Ђилас смијенити Вучића, да ли су Двери јаче од ЛДП-а и да ли је Коштуница бољи од Николића. С тим треба да се коначно сви помире у Црној Гори, без обзира што се, конкретно Српској листи, не свиђају бројни потези актуелног режима у Београду, прије свих однос према Космету.

Медојевићев став показује да су Срби из Црне Горе принципијелни у својој љубави према Србији, а да ,,традиционални“ Црногорци, какав је у суштини стварни лидер ДФ-а, практично не могу без Србије. Дај Боже да још увијек памте да их је, након капитулације краља Николе, ослобађала Србија, а да без српских топова, прије тога, не би ни Скадар неко вријеме био црногорски.

Српска листа цијени Медојевићеву процјену регионалне снаге савремене српске државе, уважавајући да је стварни лидер Фронта поријеклом из Старе Србије. Ипак, о сврсисходности независне Црне Горе када су џепови у Србији, а обије ноге у Црној Гори, треба да се изјасне и уцијењени Андрија Мандић и Миодраг Лекић. Знајући да се душа  и габарити сламарице Андрије Мандића цијепају између Вучића и Медојевића, опет не очекујемо да ће се евроатлантски уцијењени војвода изјаснити јер му је најједноставније да се срамним ћутањем, уочи локалних избора, сврста уз најбољег друга из ,,јединствене партије“ (ДФ).

Поготово зато што је на свим изборима у Црној Гори гласао различите партије, а од када се јавно бави политиком на биралишта излазио под различитим именима и са различитим спонзорима и страначким бојама. Од Реформских снага, преко ,,накостријешеног“ концепта  четничког војводе из Булајевићевих филмова са пројектованим тупим ножем и кришком сланине, до слуге Небојше Медојевића.

Лекић ће се ваљда убрзо изјаснити јер нам је, током предсједничке кампање, поручио да су ,,прави коријени“ само ако си из Црмнице.