Србија под Маршаловим планом

Са насловне стране дневног листа званично похваљеног у Амбасади САД у Београду, Александар Вучић нам је еуфорично поручио да „има Маршалов план за Србију“.„Мислим да до краја године, уз знање, умеће и ангажовање великог броја људи, страних и домаћих стручњака, можемо да направимо неку врсту Маршаловог плана – шта је то што у наредних 10 година морамо и можемо да урадимо. И ту ће бити много тога тешког, али народу морамо јасно да кажемо да ћемо то урадити“ навео је Вучић. Као најболније тачке његове визије Маршаловог плана он посебно истиче „то што ћемо морати да спроведемо реформу јавне управе. Што значи да ће неки људи морати да нађу нешто друго да раде. Мораћемо да урадимо реструктурирање јавних предузећа, што значи да неки партијски чиновници неће моћи да раде оно што су до сада. Биће тешка и пензиона реформа – мораћете с више година да идете у пензију, а не као што је до сада било, да неко са 35 година нађе начина да се неоправдано пензионише. Не може више“ упозорио је лидер напредњака и брзо додао да ће грађани за узврат добити хотеле, како скупе тако и оне јефтиније.[1]

Чак и онима који мисле да је Маршалов план рецепт за сигурни економски препород земље, ове реченице Александра Вучића и најмању руку чудно звуче. Оне много више подсећају на план ММФ-а који је одавно поручио Србији да без отпуштања радника и смањења плата и пензија неће добити нову финансијску помоћ.[2]Подсетимо се да је некада велика нада ММФ-а у Србији Млађан Динкић изјавио како Србија неће потписати нови споразум са Фондом јер не жели да смањује примања најстаријих суграђана и зараде запослених у јавном сектору.[3]Међутим, Александар Вучић који је сменом Динкића преузео и финансијске полуге власти почео је отворено да промовише погубне идеје ММФ-а и представио их као свој План. Ове реформе у којима ће хиљаде остати без посла, Срби ће лакше поднети уколико поверују у бајку о Маршаловом плану.

Било би добро да се подсетимо шта је заиста био Маршалов план. Иако су САД још почетком Другог светског рата имале прецизне податке о распореду немачких трупа у Француској и другим важним деловима Европе, оне нису желеле да се укључе у директан рат против Хитлера већ су чекале да две велике силе СССР и Немачка претрпе што већа разарања и ослабе. Инвазија је почела тек 1944. године када је било свима јасно да Црвена армија побеђује и иде незадрживо према Берлину. После рата САД су разрадиле план економске обнове Европе и „сузбијања комунизма“ познат као Маршалов план. Документ носи име по генералу Џорџу Маршалу министру одбране и „јунаку“ рата на Филипинима. На Филипинима војници САД су добили наређење да убијају све старије од 10 година, при чему су ликвидирали близу 600 хиљада цивила![4]Какав аутор такав и план. Смисао Маршаловог плана добро је објаснио професор Ноам Чомски истакавши да је велики проценат од 13 милијарди долара његових фондова завршио на рачунима моћних америчких предузећа, од којих су само нафтне компаније добиле 2 милијарде долара, док је лавовски део припао америчком војно-индустриском сектору. Циљ је био да се европска економија која је била заснована на угљу, базира на нафти и учини зависном од САД.Чомски напомиње да је у стварности мали део тог новца напустио Сједињене државе тј. завршио изван буџета великих америчких компанија. Поред тога Француска је већи део средстава из Маршаловог плана потрошила на куповину америчког оружја за потребе рата у Индокини. Исто је урадила и Холандија ратујући у Индонезији[5]у којој су њене трупе извршиле стравичне масакре.[6]Ноам Чомски закључује да исту стратегију засновану на Маршаловом плану САД примењују широм света, јер најпре њихова армада уништава земљу – жртву да би је након тога у другој фази америчке приватне компаније „обнављале“ али уз присвајање њених природних ресурса и контролу њених најважнијих геостратешких тачака.

Занимљиво је да се Маршалов план као појам јавља у неколико варијанти, па тако имамо ову врсту пројекта за Балкан[7], јужну Европу[8], Грчку[9] и на крају за цео свет![10] Чак је основана и фондација под називом „Глобални Маршалов план“.Иако је ова фраза излизана она се у Србији користи као нешто ново и обећавајуће. Ипак, како изгледа Маршалов план за Грчку најбоље видимо по све већој немаштини у тој православној земљи, продаји природних ресурса и острва, као и у чињеници да је 77 одсто помоћи упућеној Атини завршило у приватним финансијским институцијама. Да ли то чека и Србију?

Александар Вучић није први политичар у Србији који је помињао „Маршалов план“ као чаробни штапић за спас земље. Зоран Ђинђић је говорио о идејама немачког министра Јошке Фишера о Маршаловом плану за Балкан.[11] Ђинђић који је како је сам навео „почео да пали светло“ око Косова и Метохије није дочекао потпуну реализацију овог пројекта. Са друге стране Александар Вучић који на сваком кораку показује спремност да једном за свагда угаси (српско) светло на КиМ, постао је део Плана.

Маршалов план за Србију је представљен пре више година у САД. Описан је у чланку „Шта је потребно да се Србија очисти“ аутора Блејна Хардена, објављеном у Њујорк тајмсу. Харден сматра да Србију најпре треба војно поразити, окупирати и демилитаризовати. Након тога српско државно руководство треба подвргнути јавним суђењима на којима ће се Срби присилити да се суоче са „злочинима почињеним у њихово име.“ Као треће Запад треба да преузме све медије у Србији и да уведе строгу забрану ширења „екстремног српског национализма“. На крају треба донети Маршалов план за Балкан[12] како би се и економски контролисали Срби које аутор пореди са нацистима. Иако написан пре више година овај чланак је и данас актуелан. САД су део Србије окупрале док остатак контролишу преко марионетских влада у Београду. Хашки трибунал је добио задатак да пресуди српском руководству, прикрије злочин против мира, злочине против српског народа, а Србе преко фалсификата својих тужилаца и судија који су постали милионери, прогласи кривим за све. Медије су такође ставили под контролу и они су у власништву странаца (са Запада) или у потпуности прате прозападни курс власти, цензуришући српске националисте и патриоте. И Маршалов план за Србију се примењује одавно, а медији сваког дана бомбардују грађане информацијама о „донацијама“ САД и ЕУ. Међутим, становништво Србије живи све теже а држава је све задуженије и прети јој дужничко ропство због којег ће генерације које долазе морати дуго да плаћају камате на узете кредите.

Иако није свестан тога, Вучић већ игра своју улогу у Маршаловом плану за Балкан. Он зарад јаловог пута у ЕУ, повлачи потезе којима поклања Косово и Метохију чије рудно благо вреди више од 1000 милијарди долара[13] и удаљава Србију од Русије. Да ли је неко могао да претпостави да ће његова актуелна политика бити описана на страницама Њујорк тајмса пре 14 година?

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе