ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋИ СУ САМО ПРИВИДНИ КАМЕН СПОТИЦАЊА

Гласачки листићи за тзв. локалне изборе које сепаратистичке приштинске власти планирају да одрже 3. новембра 2013. су само привидни „камен спотицања“ око ког се тренутно наводно споре преговарачи из Београда и Приштине. Прави камен спотицања је Бриселски споразум којим је договорено да ће се локални избори организовати током 2013. године „у складу са косовским законима и међународним стандардима“. Они који су уговорили примену „косовских закона“ су и те како знали да ти „закони“ предвиђају и косовску државност као и обележја те државности.

У томе и јесте основни проблем са Бриселским споразумом.

Који ће се „косовски закони“ примењивати на локалним изборима на које државни врх Републике Србије позива наше грађане да изађу у што већем броју?

Ради се о тзв. Закону о локалним изборима у републици Косово (Закон број 03/L-072), Закон о општим изборима у републици Косово (Закон број 003/L-073) и Закон о држављанству републике Косово (Закон број 03/L-034). Наравно, сви „закони“ су изгласани од стране скупштине тзв. Републике Косово, а на основу устава те исте сепаратистичке творевине која себе назива и сматра сувереном државом.

Према одредбама наведених „закона“ бирач има право да гласа само у оној општини у којој је регистрован као стални грађанин, с тим што право гласа на локалним изборима имају и бирачи који привремено живе ван територије (републике) Косова, али у сагласности са процедуром и датумом одређеним од стране Централне изборне комисије (тзв. републике Косово). О начину гласања ван тзв. Косова одлучује се правилима ЦИК-а. Право гласа има лице које је регистровано као грађанин тзв. Косова у Цетралном регистру грађана, или лице које борави ван тзв. Косова и које је напустило тзв. Косово на дан или после 01.01.1998.године, под условом да испуњава услове важећег закона о питањима „држављана“ Косова, или лице које је добило статус избеглице, на дан или после, 01. Јануара 1995. и које има право на регистрацију у Централни регистар грађана као грађанин тзв. Републике Косова. Бирачки списак води Централна изборна комисија – ЦИК (изборна комисија тзв. републике Косово). Бирачки списак садржи податке из Централног регистра грађана регистрованих као „држављани“ Косова, податке о бирачима са правом гласа који су се пријавили за гласање ван територије тзв. Косова и о бирачима са правом гласа у складу са правилима ЦИК-а (расељена лица). Како би потврдила гласачко право бирача, ЦИК мора имати приступ регистрима, подацима о пребивалишту и осталим службеним подацима везаним за бираче. Расељена лица која гласају ван тзв. Косова морају поднети апликацију за гласачки листић. Према одредбама „закона о држављанству Косова“ свака особа која је регистрована као стални становник тзв. републике Косова (Уредба УНМИК-а бр. 2000/13 за Централни регистар грађана) сматра се држављанином тзв. републике Косово и региструје се у књигу држављана. Исто тако све особе које су 01.јануара 1998. године имале држављанство СРЈ, и које су на тај дан имале пребивалиште на Косову и Метохији сматрају се држављанима тзв. републике Косова и региструју се као такви у регистар држављана, без обзира на место становања и држављанство које актуелно имају, а што важи и за њихове директне потомке.

Када представници државне власти у Републици Србији са поносом истичу да ће на локалним изборима моћи да учествују и расељена и прогнана лица, пропуштају да грађанима саопште да то нису интерно расељена лица у смислу одредбе чл. 6 ст. 3 Закона о јединственом бирачком списку Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011), већ да се ради о расељеним лицима гледано из угла „закона републике Косово“. Очигледно је да је неформалном одлуком носиоца политичке власти једноставно искључена примена важећег Закона о јединственом бирачком списку на територији Косова и Метохије. Одредбе Закона које изричито предвиђају да је бирачки списак јединствен за целу територији Србије и да један бирач може бити само једном уписан у бирачки списак су укинуте за територију КиМ. Са друге стране форсирају се „закони“ самопроглашене и нелегалне квазидржаве албанских сепаратиста.

Изјава шефа Канцеларије за КиМ Александра Вулина (1) да Срби не морају да признају државу Косово те да не морају постати држављани тзв. републике Косово да би учеставовали на изборима је врло дискутабилна,са аспекта њене тачности. Изласком на изборе које организује тзв. република Косово, по „косовским законима“који су донети и изгласани на основу „косовског устава“у скупштини те самопроглашене, нелегалне државе, Срби би признали државност тзв. републике Косово, а о томе да ли би били уписани у регистар држављана те „државе“ и постали њени држављани,не би били ни питани. У књигу држављана ће бити уписани по слободној процени и нахођењу квазидржавних органа тзв. репубике Косово самим тим што би грађани конклудентним радњама признали ту државу изашавши на изборе и приставши да уђу у косовске бирачке спискове, чиме би се могло сматрати да су поднели и захтев за упис у књигу држављана републике Косово.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Оливер Ивановић је изјавио да је „добро што је ОЕБС добио српске бирачке спискове, које је проследио Приштини и што је њихов централни орган почео усаглашавање“. (2)

Поставља се питање шта се подразумева под „српским бирачким списковима“ и да ли се у ствари ради о подацима наших бирача из јединственог бирачког списка Републике Србије?! Уколико се ради о подацима из јединставеног бирачког списка наших грађана, даље се поставља питање, који орган власти у Републици Србији је себи дао за право да сепаратистима доставља личне податке наших бирача из јединственог бирачког списка Републике Србије?!

Према Закону о јединственом бирачком списку у тај списак се уписују следећи подаци о бирачима: име и презиме бирача, име једног од родитеља бирача, бирачев јединствени матични број грађана, датум и место рођења бирача, пол бирача, место пребивалишта и адреса бирача, јединица локалне самоуправе у којој бирач има место пребивалишта, страна држава у којој бирач има боравиште, место боравишта и адреса бирача у иностранству и место боравишта за интерно расељена лица.

Из изјаве Оливера Ивановића се може закључити да су „српски бирачки спискови“ већ достављени Централној изборној комисији Косова на усаглашавање!

Значи ли то да су наши државни органи без пристанка наших бирача, супротно одредбама Закона о заштити података о личности, предали личне податке грађана Републике Србје у руке албанских сепаратиста, наркодилера, трговаца људским органима и терориста који су до јуче убијали нашу нејач, наше полицајце и недужне грађане Републике Србије?! Наиме, обрада личних податка из бирачког списка (у конкретном случају давање података грађана на увид и коришћење Централној изборној комисији тзв. Републике Косово), мимо правила прописаних одредбама Закона о јединственом бирачком списку, од стране органа власти надлежних за вођење бирачког списка представљала би обраду података која је супротна одредби члана 13. Закона о заштити података о личности. Тиме би се извршио прекршај у смислу одредби члана 57. став 1. тачка 2. Закона о заштити података о личности. Поред тога, неовлашћено саопштавање другом или употреба, у сврху за коју нису намењени, података о личности, који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона, од стране службеног лица у вршењу службе, представљало би и кривично дело Неовлашћеног прикупљања личних података из члана 146. став 3. у вези става 1. Кривичног законика РС.

Тврдња да се крши принцип статусне неутралности тиме што се на обрасцима за упис расељених лица и гласачким листићима налазе обележја тзв. републике Косово је такође спорна и представља покушај да се цела проблематика преусмери на погрешан колосек. У ствари принцип статусне неутралности ни не постоји у Бриселском споразуму. Он је фикција. У тексту Бриселског споразума се не помиње термин статусне неутралности нити тако нешто произилази из текста Споразума. Тај принцип постоји само у изјавама наших властодржаца, намењеним за интерну употребу, како би се пред грађанима Републике Србије ублажили ефекти издаје уставнопраноправног поретка Републике Србије и прикрила дубока противуставновност и незаконитост закљученог Споразума. Бриселски споразум не само да није статусно неутралан, већ је у статусном смислу врло лако одредив. Тим Споразумом власт у Београду је признала уставотворну, законодавну, извршну и судску власт сепаратистима у Приштини, а сада се врши притисак и на становништво Републике Србије да то исто учини и тиме Бриселски споразум спроведе у живот. Изласком на изборе које организују сепаратисти по тзв. косовским законима, значило би ништа мање, него признање њихове државности, па је у том смислу потпуно свеједно да ли ће на листићима бити видљива обележја тзв. републике Косово или не. Чак и ако та обележја не буду била видљива, она су ипак ту, постоје, па је потребно да свако ко се одлучи да изађе на заказане изборе 03. новембра ове године, тога буде и свестан.

Уколико Председик владе Републике Србије буде гласао на локалним изборима које организује сепартистички режим у Приштини, на основу чињенице самог рођења у Призрену, значи да ће исти бити заведен у бирачки списак сепаратистичког апарата власти у Приштини, а по свој прилици би био уписан и у Централни регистар грађана. Међутим, треба рећи да место рођења није меродаван критеријум за одређивање месне надлежности за упис бирача у бирачки списак по важећем Закону о јединствном бирачком списку Републике Србије, а то исто тако није релевантна чињеница чак ни по „законима“ Приштине, па је јасно да ће сепаратисти бити спремни да прекрше и властите прописе, само да Премијер Србије гласа на њиховим изборима. Тај чин би представљао подршку признању државности тзв. републике Косово и то подршку која долази са позиција једног од највишег органа власти у Републици Србији. Изјава Петри Сељимија да је Ивица Дачић грађанин Косова по праву рођења и да по том основу може да гласа у Призрену, свом родном месту,(3) није у складу са „косовским законом о држављанству“. Држављанство по праву рођења се стиче рођењем детета уколико оба или бар један од родитеља имају „држављанство Косова“ у време рођења детета, што у случају актуелног Председника владе не би било могуће. Сем тога, уколико Председник владе буде уписан као „грађанин Косова“ по праву рођења, значи да би био уписан и као „држављанин Косова“, па по нашем Закону о јединственом бирачком списку више не би могао да гласа на другом месту у Србији сем у Призрену, а велико је питање да ли би уопште могао даље бити носилац било које јавне функције у Републици Србији.

Учестала понављања како наводно Приштина жели да спречи већу излазност Срба на изборе, те да жели да избегне испуњење преузетих обавеза, представљају само мамац за грађане Србије не би ли исти у што већем броју изашли на изборе које спроводе албански сепаратисти. Приштина сада држи све конце у својим рукама јер изборе спроводи по својим прописима и њихова Централна изборна комисија одређује колики број лица ван тзв. Косова и у којим изборним јединицама ће изаћи. У том смислу, Приштини одговара велика излазност Срба на изборе јер ће тиме, као што је већ речено, доћи до афирмације државности тзв. републике Косово. Евентуална ограничења и дозирања биће спорадична, јер је примаран интерес велика излазност на чему инсистирају центри моћи и са запада, у циљу пуне имплементације Бриселског споразума.

И властима у Београду, као и сепаратистима у Приштини, одговарала би што већа излазност грађана Републике Србије на изборе, јер би то представљало својеврсну потврду успешности политике коју државна власт води. Што наш народ каже обе стране „дувају у исту тикву“, а није ни чудо јер су и једним и другима исти ментори и исти налогодавци. Једина је разлика у томе што земље Запада отворено подржавају државност тзв. републике Косово и у том смислу показују отворену и нескривену подршку албанским сепаратистима, а каква је „приврженост“ западних земаља Србији и српском народу, имали смо прилику да се уверимо током 1999. године када су земље НАТО-пакта дивљачки бомбардовале нашу земљу, супротно свим нормама међународног јавног права.

Заједница српских општина која би се формирала након избора не би била никакав „гарант опстанка и стварања услова за повратак прогнаних“.(4) Та заједница би гарантовала само једно, а то је да би Срби стекли статус мањинског народа у будућој албанској држави „Косово“, чијем стварању би на овим изборима требало да свој пун допринос дају и сами Срби!

Зашто би се српски народ одлучио на такав апсурдан, штетан и бесмислен корак? Срби имају своју државу – Републику Србију, чији Устав гарантује српском народу да не може бити национална мањина ни на најмањем делићу државне територије. Србија је држава српског народа и Срби неће пристати на то да буду национална мањина у Србији и да их неко једноставно искључи из уставноправног поретка Републике Србије.

Наши грађани треба да имају у виду да су у насталој ситуацији једини чврсти ослонци за очување српске државе и српског народа на КиМ наш важећи Устав, закони Републике Србије и Резолуција СБ УН 1244. То су прави и једини гаранти опстанка нашег народа на КиМ и гарант стварања услова за повратак прогнаних. И не само то, норме важећег међународног права као и домаћег права су једини гарант да ће све окупиране територије бити опет стављене под пуну јурисдикцију Републике Србије, државе-чланице Организације Уједињених нација и пуноправног субјекта међународног јавног права.

Нико нема право да даје и поклања нити један педаљ наше територије сепаратистима, ни на северу, ни на југу Косова и Метохије. Све што је отето биће враћено јер су све релевантне норме међународног и домаћег права на нашој страни. Потребно је одлучно се супротставити спровођењу Бриселског споразума уз поштовање Устава и закона Републике Србије и на тај начин сачувати територијалну целовитост наше земље.

Славка Којић / Фонд Стратешке Културе

_______________________________________________________

(1)  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%

(2)  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1

(3)  http://www.pressonline.rs/info/politika/281628/dacic-moze-da-glasa-na-kosovu.html

(4)  http://www.kurir-info.rs/odalovic-pristina-salje-poruku-srbima-da-ne-glasaju-clanak-930219