„Париз обучавао Тачијеве терористе“

Угледни париски издавач Фајар објавио је књигу „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“ чији је аутор Пјер Пеан, највеће име француског истраживачког новинарства. Аутор бројних бестселера, увек заинтересован за наличје званичних верзија догађаја и биографија, Пеан као црвену нит следи аферу о трговини органима, готово непознату широкој француској публици. Он ексклузивно открива и како је пре бомбардовања 1999. године француска контраобавештајна служба обучавала припаднике ОВК-а, а да француска војска о томе ништа није знала, како су француске трупе побиле 15 припадника ОВК-а у Дечанима и како су се сукобиле са Британцима. Превод Пеанове књиге ускоро ће се појавити у Србији.

У разговору за „Вести“ који смо водили у Паризу Пјер Пеан објашњава да је једно поглавље у својој књизи могао и да наслови са „да ли је било пилота у авиону француске политике на Балкану“.

Каква је била политика Француске 1999. године?
– Треба се сетити да је реч о неуобичајеном времену за Француску, о времену кохабитације у коме је с једне стране председник Ширак с десног центра, а са друге стране социјалистички председник владе и да су се те разлике преносиле на терен. Жак Ширак 1999. године је покушавао да закочи ствари око бомбардовања СРЈ до последњег тренутка, али у исто време је желео да Француску више интегрише у НАТО и нарочито да не наљути САД.

– Контраобавештајна служба, која дакле делује ван граница Француске, обучавала је припаднике ОВК, али, рецимо, војна обавештајна служба била је просрпски оријентисана. То је било тако. Видимо да у једној старој демократији није било правог јединства између служби и то је било још изоштреније у периоду кохабитације – каже Пеан.

Кажете да се контраобавештајна служба и војска нису слагале, већ ни да нису делиле информације?
– То је стварно халуцинантно. Видимо да тајне службе делују под изговором ефикасности и то по логици: ако је извесно да ће бити рата, онда ћемо бити искључени из игре уколико нисмо присутни на терену, што значи да ипак треба ипак да се договоримо са ОВК-ом. После тога покреће се механизам контраобвештајне службе са официрима Арноом Данжаном (сада европски посланик) и Лоренцијем. Они ће бити задужени за Хашима Тачија и такође ће радити на обучавању његових сарадника.

– У исто време Генералштаб војске, који није на тој линији, прећутно чува своје просрпске традиције, што неће директно показивати, али ће се огледати у стриктном придржавању Кумановског уговора и неутралној примени Резолуције 1244 УН што значи у спречавању обнове рата и смиривању стања на терену док је у исто време на другој страни ОВК чији су припаднике обучавали агенти француске контраобавештајне службе. Дакле, контрадикција је потпуно изоштрена на терену.

Откривате да су Французи и Британци на Косову скоро пуцали једни на друге. Зашто?
– Реч је сукобу због примене Резолуције УН 1244. Постојале су две примене те Резолуције. По англосаксонској примени Резолуције, кад би Албанци из ОВК убијали – то је тумачено као освета и могло је да им се опрости. Међутим, потпуно другачији критеријум је важио за Србе. Дакле, на терену Англосаксонци су се потпуно другачије понашали него Французи. У том контексту говорим о француским специјалним снагама које су биле у самом почетку упућене да припреме смештај Француза на Косову. Пуковник Логар, који је био у то време командат специјалних снага, био је принуђен да запрети да је спреман да пуца на британске специјалне снаге. Можете да замислите, налазили су се на ивици веома озбиљног инцидента.

Пуцњава у Дечанима

Пишете и о сукобу француских војника и ОВК-а?
– Примењујући на неутралан начин Резолуцију УН 1244 Французи су радили ствари које други нису. Као што наводим у мојој књизи, у Дечанима је погинуло између 10 и 15 припадника ОВК-а. Сасвим је сигурно да у англосаксонским зонама на Косову није било погинулих из ОВК-а.

Дакле, то је била дословна примена Резолуције УН 1244 док је англосаксонска примена те Резолуције од самог почетка била пристрасна, у контексту будуће независности Косова о чему нема говора у Резолуцији 1244 УН.

Терористи постали борци за слободу

Како су лидери западних држава изабрали мафијаше за политичке партнере?
– Никада ниједно истраживање које сам радио није показало те везе до те мере. Подсећам да све државе имају своју такозвану страну у сенци, примењују понекад методе које нису баш за углед, понекад имају контакте с мафијама. Овде је међутим све то било много систематичније јер је била реч о стварању једне државе. Шта је продато преко медија, која прича? Продата ми је прича да су се они који су се до јуче налазили на листи терориста претворили у борце за слободу и да ће бити успостављена правна држава, да је потребна хитна акција – иначе, Срби ће починити геноцид.

Притисак Америке и Британије

Зашто је Француска имала такав став према Косову?
– Видимо да све ово представља доказ или почетак доказа да нестаје политика националног суверенитета у смислу који је томе давао генерал Де Гол. Косово је било добар пример како се, као што смо видели, француска политика уклањала пред англосаксонском политиком, дакле пред САД и Великом Британијом. Околина Жака Ширака била је свесна тога и ја у књизи говорим како после нису знали како да се „закрпе “ како би пред Кином и пред арапским земљама показали да Француска има своју политику, да она није вазал САД.

Н. Јокић – Вести