Европска унија очекује од Србије још и антируски став

Наиме, како у својој студији оцењују експерти за Европску унију из Европске академије у Берлину и из Немачког института за међународне односе и безбедност, након недавног уласка Хрватске у Унију, настаће дуготрајна пауза у пријему нових чланица, која ће трајати најмање десет година. Они указују на «ограничену способност Уније да прими нове чланице у тренутку када се неке државе Европске уније суочавају са претњом државног банкрота и када међу грађанима Уније опада њен углед», те због тога «доминира став да не би било одговорно да Европска унија натовари себи за врат проблематичне случајеве».

Осим тога, аутори те анализе истичу да се у завршној фази приступних преговора подиже праг за пријем, а разна условљавања се повећавају. Међутим, може се рећи да је таква политика све већег условљавања Србије добро позната и да ту нема ничег новог, исто као што је познато да немачки парламентарци већ сада гласно захтевају од Србије да мора и званично признати независност Косова. Али оно што је у поменутој анализи зазвучало као новост, то је чињеница да Европска унија има најмање још једно очекивање од Србије, а то је – да Србија заузме антируски став.

Аутори студије су као отежавајућу околност у изгледима Србије да постане чланица Уније навели изразито незадовољство Европске уније тиме што власти у Београду у протеклим годинама нису подржале европске ставове у међународним организацијама када су критиковали Русију и Кину, нити је Србија подржала доношење раличитих мера, односно санкција против Русије за које се залагала Унија.

Према томе, ако су у праву поменути стручњаци за Европску унију, а нема разлога да им се у томе не верује, ни на одустајању од права на Косово и Метохију се не завршава листа формалних и неформалних услова за Београд, него се она продужава и на обавезу да Србија мора беспоговорно следити европско критиковање Русије и гласати за увођење мера и санкција против државе за коју је премијер Дачић још сасвим недавно изјавио да је први и највећи пријатељ Србије.

Иначе, раније су скоро идентично мишљење изразили и неки други западни аналитичари, попут Данијела Сервера, који се у српским медијима често помиње као стручњак за Балкан, а који је такође као услов Србије за улазак у Европску унију поменуо успостављање дипломатских односа са независним Косовом, а као препреку на европском путу Србије он је исто навео, како се изразио, «српске романтичне представе о везама са Русијом».

Дакле, ако је судити по више пута поновљеним ставовима и анализама немачких и америчких аналитичара, поред званичног одустајања од Косова, све чешће и отвореније се захтева и заузимање српског става према Русији који се не може назвати пријатељским. Другим речима, то значи да се од Србије захтева да више не буде, како је то сликовито рекао председник Николић, кућа са двоја врата – једна на истоку, а друга на западу. Од Србије се очекује да закључа врата према истоку, иако је познато да је и промаја корисна, ако ни због чега другог, због циркулације ваздуха.

Ратко Паић / Глас Русије