Ко подржава Тачијеве изборе, подржава и независност Косова

Због тога што припремљени материјал за локалне изборе 3. новембра на КиМ крши принцип статусне неутралности реаговали су из Владе Србије чији је генерални секретар Вељко Одаловић изјавио да Приштина провоцира Србе. „Иако је у свим рундама бриселског дијалога чврсто изражавано опредељење да су разговори статусно неутрални и сви документи прихваћени као такви, Приштина је, припремајући се за локалне изборе, спремила изборни материјал који у потпуности крши принцип статусне неутралности“ тражећи од Срба да се идентификују личним картама које издаје шиптарска власт у Приштини.[1] Он је додао да се Србија определила да подржи одржавање локалних избора, али је проблем у накнадним условима који се постављају и опструкцији Приштине која на сваки могући начин жели да избегне преузете обавезе. Захтев за бројем личне карте такозване републике апсолутно је неприхватљив, јер прогнана лица немају и неће имати те личне карте. Дакле, људи су протерани с КиМ, извршено је етничко чишћење, више од 250.000 њих је остало без својих кућа и имања. На том простору Приштина покушава да направи некакву државу и сада те исте људе позива на изборе под логом независне државе.[2] Међутим, Вељко Одаловић је заборавио да напомене како је Влада Србије прихватањем Бриселског споразума омогућила управо тим злочинцима који су извршили етничко чишћење Срба да организују изборе по својој вољи. Наиме, локални избори које је расписала Тачијева власт у Приштини организују се на основу члана 11. Бриселског споразума који предвића примену „закона Косова.“[3] Како објашњава професор Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије – Бриселски споразум, као ни ранији усмени договори Београда и Приштине, нису у складу са Уставом Србије, који предвиђа организовање АП КиМ, где не живе само Срби него и припадници других националних заједница. Заједница српских општина је вануставна категорија, јер се не помиње у Уставу. Ако на основу Бриселског споразума треба да се интегрише у квазидржаву Косово, онда тај споразум, као и све његове последице, укључујући и предстојеће косовске изборе, нису у складу са Уставом и владавином права, мада су у сагласности с државном политиком, закључује професор Ивошевић.[4]

И заиста, цео државни врх је позвао Србе у Покрајини да узаћу на Тачијеве изборе, јер је то „најважнији услов примене Бриселског споразума.“ На трочасовном састанку одржаном у јулу у Председништву Србије Томислав Николић, Ивица Дачић, Александар Вучић, председник Скупштине Небојша Стефановић, директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин и председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун, позвали су Србе са КиМ да изађу на локалне изборе расписане за 3. новембар.[5] Ивица Дачић је као премијер Срибије упутио поруку да ће гласати на тим локалним изборима јер је рођен на Косову и Метохији, и жели да му се то право омогући. Он је још једном позвао све Србе пореклом са КиМ да учине исто и да што већи број избеглих и“под притиском“ расељених „дају допринос српској ствари.“[6]

Званични Београд се тако одрекао својих сународника на КиМ гурнувши их у руке Хашиму Тачију и његовим трговцима људским органима, претварајући део свог народа на територији Србије у националну мањину. Поред тога Влада Србије прихватањем Бриселског споразума и позивом упућеним Србима да изађу на изборе даје легитимитет Тачијевим терористима пресвученим у министре. Властималегитимитетако је од народа прихваћена и подржавана. Тај пристанак се даје на слободним и демократским изборима. Иако нема говора о било каквој демократији и слободи на окупираном КиМ, републичка влада својим потезима помаже у промовисању Хашима Тачија правоснажно осуђеног терористе и наркодилера у демократског лидера, са којим ће поштујући принципе добросуседских односа заједно „грабити“ ка ЕУ. Онда уопште не чуди то што се Тачи придружио Николићу, Дачићу и Вучићи у позиву Србима да изађу на изборе по „косовским законима“. Тачи је позвао Србе на северу Косова да „учествују у пројекту демократије, плурализма, слободне конкуренције за ново и европско Косово“.[7] Исто тако приштинске власти су са одушевљењем прихватиле Дачићеву жељу да гласа на изборима[8], иако по законима Србије не би могао да гласа на КиМ на којем нема пребивалиште.[9]

Да су локални избори унапред договорен сценарио који се одвија по замисли САД, ЕУ и НАТО потврђују изјаве саветника Атифете Јахјаге из 2012. године. Рамуш Тахири је у октобру прошле године саопштио да очекује да ће следеће године на северу КиМ бити организовани „општински избори по Уставу и законима Косова.“[10] Тахирију је било лако да да такву изјаву јер је пре њега у марту 2012. године Филип Рикер, заменик помоћника државног секретара у Стејт департменту задужен за Балкан, најавио да ће локални избори на северу КиМ бити одржани по законима Приштине, јер у супротном „не би били легитимни“. Такви избори би, објаснио је Рикер прошле године требали да се одрже ”у одговарајуће време”. И заиста у одговарајуће време САД су активирале своје марионете у Београду и Приштини које су на сав глас подржале локалне изборе заказане за 3. новембар.

За разлику од САД и ЕУ које избегавају решавање косовског проблема у УН и пуну примену Резолуције 1244 ослањајући се на решења из Ахтисаривеог плана, Русија има потпуно другачији приступ. Како истиче директор Четвртог департмана МИП Русије Андреј Маслов, став Москве о регулисању косовског питања остаје без промена. „Чврсто и доследно се ослањамо на темељне принципе међународног права, поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава у њиховим међународно признатим границама. Приврженост Москве и Београда овим принципима се истиче и у декларацији о стратешком партнерству, коју су 24. маја ове године потписали председници Русије и Србије“, објашњава Маслов и истиче да „кључни међународно-правни документ у косовском регулисању представља резолуција Савета безбедности УН 1244, као и да Русија доследно подржава пријатељску Србију по питању очувања њеног територијалног интегритета.“[11] Међутим званични Београд је изабрао да по питању КиМ сарађује са САД и ЕУ а не са Русијом и на тај начин је Москви везао руке! Највиши представници напредњака и социјалиста се просто утркују ко ће брже и боље испунити ултиматуме Вашингтона и Брисела.

Међутим, неправедно би било када би сву кривицу за предају КиМ свалили на Николића, Дачића и Вучића. Добар део српске елите ћутке прихвата све потезе власти који воде ка независности КиМ.  СПЦ више толерише него што критикује властодршце који се одричу КиМ и разбијају Косовски мит, Српска академија наука је већ одавно кроз своје руководство претворена у немог посматрача најважних историјских догађаја, док „најугледнији“ правници – судије Уставног суда кршећи закон одлажу доношење одлуке о противуставном Бриселском споразуму[12]… И председник Републике Српске Милорад Додик који је прво узео у заштиту Србе са КиМ, сада говори о потреби провођења Бриселког споразума и одушевљено о сарадњи са Вучићем.[13] Српски прваци се већином, чињењем или нечињењем саглашавају са противуставном политиком власти. Једина светла тачка данас, остају они који су највише угрожени – Срби са Косова и Метохије. Они с правом одбијају да прихвате Бриселски споразум и Тачијеве изборе, бранећи Устав Србије, њену слободу и независност. 

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе