Север Космета: од барикада – ка “градском планирању”

Каква је реална ситуација по питању реализације априлских споразума између Београда и Приштине? Иако је ова тема свих протеклих недеља активно присутна у вестима локалних и светских медија, веома је тешко одговорити на ово питање. Дијапазон оцена је дијаметрално супротан – од констатовања “ћорсокака”, до узвишених разматрања о четири закона, која ће, као бајаги, “крунисати споразум Дачић-Тачи”.

Што се тиче круне, о томе је традиционално добро информисани часопис на албанском језику “Трибуна”, овако известио позивајући се на изворе из “владе Косова”: Кабинет Хашима Тачија практично сматра завршеном своју мисију по питању испуњења априлских споразума са Београдом. По његовом мишљењу, ствар се свела на прихватање од стране скупштине Косова два законска пројекта за јесењу сесију заседања. Потпредседник Хајредин Кучи посебно истиче да такве кључне сфере као што су систем правосуђа и полицијске структуре на Косову, уопште не потпадају под било какво реформисање на основу априлских споразума. “Њима уопште не требају измене и свако решење ће бити нађено на постојећој основи” – приметио је Кучи.[1]

Рекло би се чудно, но и најкритичнија оцена данашњег стања по питању Космета, такође припада “Трибуни” – која је одговарајући “негативни” материјал сместила на своју прву страну, но, сутрадан после вишеуказаног “позитива”. “Имплементација Бриселског споразума је заустављена” – констатује издање, индикативно оптужујући обе стране због тога.Кривица Србије огледа се у изниклој “кризи владе” на њеној територији. А политичари на Космету никако не могу да се договоре око питања закона о амнестији – што целокупну ситуацију по реализацији априлских споразума доводи у још већи ћорсокак. По мишљењу “Трибуне”, двема странама предстоје најозбиљнији напори, како би предстојећи сусрет Дачића и Тачија предвиђен за 28. август имао какав-такав смисао.[2]

Међутим, та ситуација изгледа парадоксално само на први поглед. Ствар је у томе да су, са тачке гледишта реализације априлских споразума, албанске власти заиста већ постигле све своје кључне циљеве. Разуме се – у оним границама у којима је то било могуће, узимајући у обзир непрекидно жестоко и принципијелно противљење од стране косметских Срба. Закон о амнестији који је остао на дневном реду, вердикт који “Уставни суд Косова” треба да донесе 16. септембра, ипак је питање које се тиче унутар-косовског дневног реда у односу на дискусију са Београдом.[3] Објективно говорећи, прва етапа злогласне“имплементације” споразума од 19. априла заиста се завршила максимално успешно управо за косовско-албанску страну, за разлику од српске.

Не чуди што су приступи Београда и Приштине по питању наставка дијалога, почели да се разилазе. Док се влада Србије у првом реду интересује даљом судбином цивилно-полицијске мисије ЕУ (ЕУЛЕКС) – коју су српски лидери почели разматрати малтене главним гарантом својих интереса – власти на Космету су забринуте другим стварима. А то је – максимална интеграција тих самих косметских Срба у сопствене институције власти преко механизма новембарских локалних избора. По информацијама којима располажемо, управо је ово питање Хашим Тачи желео да постави пред свог сабеседника на сусрету 28. августа. Он очигледно тражи  од премијера Србије Ивице Дачића да убеди Србе са севера Космета да прихвате гласање по списковима и процедурама усаглашеним са Приштином, под покровитељством ОЕБСА. То ће довести до тога да ће изабрани локални органи власти аутоматски постати део институционалног система самопроглашене косовске државе. Дрин Зека, саветник шефа косовске делегације Едите Тахири, уверен је да нема никаквог говора о “блокади” Бриселских споразума, они се “настављају” и треба да се крунишу новим споразумом о локалним  изборима.[4] У ту сврху, Приштина је чак спремна да се сагласи са отварањем одговарајућих бирачких места изван Косова, на територији Србије – уз услов да гласови тамошњих косметских Срба буду “урачунати” у гласање на “свекосовским” списковима.[5]

Да ли ће се Србија сагласити са оваквим развојем догађаја? У оваквим околностима ово питање је скоро реторичко – имајући у виду “висеће” стање српског захтева за пријем у ЕУ. Овакво стање ће омогућити Бриселу да на предстојећим преговорима добије управо оне резултате на којима инсистира Приштина. Већ постигнути споразуми практично значе да ће српски органи власти на северу Космета деловати “у складу са јурисдикцијом Косова, уз очување аутономије у области привреде, образовања, здравствене заштите и урбанизма”.[6] А после новембарских избора, по свој прилици ће од тог списка остати само још “урбанизам” – наравно, осим ако се у политичком пасијансу око Космета не појави неко неочекивано изненађење.

Петар Искендров / Фонд СтратешкеКултуре