Самит будућности УН-а се одржава за неколико недеља, а јавност на зна ништа о томе

С обзиром да је до Самита будућности УН-а остало мање од 20 дана, огромна већина јавности нема појма да су владе у свету спремне да потпишу такозвани Пакт за будућност.

Државе чланице Уједињених нација окупиће се 22. и 23. септембра у Њујорку у седишту УН на историјском Самиту будућности са намером да потпишу Пакт за будућност. Очекује се да ће овај документ радикално убрзати напредак ка завршетку Циљева одрживог развоја УН (СДГ) и Агенде 2030.

Самит будућности одржава се током 79. заседања годишње Генералне скупштине УН. Самит је у припреми од најмање 2022. године након поновљених позива генералног секретара УН Антонија Гутереша да преусмери финансијска средства како би се брзо испунили циљеви Агенде 2030 које су УН поставиле 2015. године.

Иако ће овај историјски скуп сигурно утицати на већину светске популације, добио је врло мало извештавања од корпоративних медија, а скоро никакав од независних медија. Једно питање које је добило мејнстрим покривеност односи се на 77 нобеловаца и светских лидера који потписују писмо у којем се жале на помињање фосилних горива које је уклоњено из Пакта за будућност. Референце су касније поново унете након што је писмо објављено у јавности.

Дискусија о фосилним горивима одговара наративу УН о предстојећој пропасти у вези са климатским променама. Управо је ова паника око климатских промена довела до сазивања Самита будућности и позива на јачање инфраструктуре УН.

Тема самита — „Ултилатерална решења за боље сутра“ — илуструје циљ овог скупа. Наиме, притисак на јачање, па чак и преуређење, УН како би се боље ухватиле у коштац са кризама које се наводно назиру у наредним годинама.

УН су фокусиране на неколико потенцијалних ванредних ситуација на планети, укључујући климатске промене, рат, губитак биодиверзитета и деградацију животне средине. УН тврде да су ове потенцијалне кризе превелике да би се било која национална држава сама позабавила тиме и стога ће захтевати већу сарадњу и организацију између држава чланица УН.

„Препознајемо да мултилатерални систем и његове институције, са Уједињеним нацијама и њиховом повељом у центру, морају бити ојачани да би ишли у корак са светом који се мења. Они морају бити способни за садашњост и будућност – ефикасни и способни, спремни за будућност, праведни, демократски, правични и репрезентативни за данашњи свет, инклузивни, међусобно повезани и финансијски стабилни“, наводи се у најновијем нацрту Пакта за будућност.

Као што је The Last American Vagabond (TLAV) раније објавио, очекује се да ће Самит будућности укључити и позиве за преуређење УН у оно што се назива „УН 2.0“.

Глобални шокови захтевају глобалну владу

Трећи нацрт Пакта за будућност објављен је 27. августа и тренутно га разматрају земље чланице УН. Овај нацрт наставља дискусију о „глобалним шоковима“ и о томе како ће ти шокови захтевати глобални одговор.

На пример, у једном делу под насловом „Појачаћемо међународни одговор на сложене глобалне шокове“, наводи се да постоји потреба за „координираним и вишедимензионалним међународним одговором на сложене глобалне шокове и централном улогом Уједињених нација у том погледу“.

УН дефинишу „комплексне глобалне шокове“ као догађаје који „имају озбиљне реметилачке и штетне последице за значајан део земаља и глобалну популацију“. Ови шокови би захтевали „мултидимензионалну реакцију са више заинтересованих страна и целокупне владе, целог друштва“.

У документу се каже да „оружани сукоб“ не представља сложен глобални шок, али да може довести до „утицаја у више сектора“.

Ови потенцијални шокови би изискивали активацију „платформи за хитне случајеве“ које би могле дати УН-у више моћи да одговори на ове очигледне ванредне ситуације. У документу се наводи да ће УН представити државама чланицама „протоколе за сазивање и операционализацију платформи за хитне случајеве засноване на флексибилним приступима за одговор на низ различитих сложених глобалних шокова“.

Док УН тврде да ће ове платформе за хитне случајеве бити само „сазване на ограничени период”, и неће бити стална институција или ентитет у погледу националног суверенитета, критичари УН страхују да ће ове платформе за хитне случајеве бити искоришћене за давање нових законских овлашћења УН.

TLAV је раније известио да су позиви за платформу за хитне случајеве слични позивима УН да прогласе планетарну ванредну ситуацију. Организације повезане са УН-ом попут Комисије за управљање климом (ЦГЦ) позивали су на такву декларацију током прошле године.

Крајем новембра 2023., непосредно пре отварања Конференције УН о климатским променама ЦОП28, Комисија за управљање климом објавила је извештај под називом Управљање нашом планетарном ванредном ситуацијом. У овом извештају, ЦГЦ наставља своје залагање за ажурирање наших идеја о управљању.

Позив за планетарну хитну помоћ можемо пратити до злогласне, али опскурне групе, Римског клуба. Извештај ЦГЦ-а из новембра 2023. чак примећује да је вера у „поликризу“ „препозната у раду Планетарног пројекта за ванредне ситуације Римског клуба“. Ова референца на Римски клуб открива још један разлог зашто би јавност требало да буде забринута због притиска на планетарну ванредну ситуацију и тврдњи о преласку планетарних граница.

Римски клуб позива на проглашење ванредног стања на планети од најмање 2019. године објављивањем њиховог „Планетарног плана за ванредне ситуације“. Извештај је ажуриран у августу 2020, након почетка ЦОВИД1984. План за хитне случајеве Римског клуба је описан као „мапа пута за владе и друге заинтересоване стране да промене наша друштва и економије како би вратили равнотежу између људи, планете и просперитета“.

На крају, настојање за платформом за хитне случајеве као део Пакта за будућност има за циљ да ојача идеју да се човечанство суочава са планетарном ванредном ситуацијом која захтева повећање утицаја и ауторитета УН. Документ избегава термин светска или глобална влада – уместо тога преферира мултилатерализам или глобално управљање – али исход је исти: Уједињене нације са више овлашћења да делују и приморају националне државе да се придржавају њихових указа.

На пример, у одељку под насловом „Трансформисање глобалног управљања“, документ УН наводи „Акцију 41“:

„Трансформисаћемо глобалну управу и оснажићемо мултилатерални систем да бисмо се ухватили у коштац са изазовима и искористили прилике данас и сутра.

Одељак даље описује бројне начине на које Пакт за будућност намерава да трансформише и оснажи УН да се ухвати у коштац са ванредним ситуацијама са којима се планета суочава.

Ресетовање финансијског система

Најновији нацрт Пакта за будућност такође наводи конкретне начине на које се треба реформисати „међународна финансијска архитектура“ тако да „правично подржава земље током системских шокова и чини финансијски систем стабилнијим“.

Конкретно, у одељку 82 се наводи да је „растућа учесталост и интензитет глобалних економских шокова“ успорио напредак у испуњавању циљева одрживог развоја УН. Решење је, према Пакту, да се „препозна улога специјалних права (СДР) у јачању глобалне финансијске сигурносне мреже у свету склоном системским шоковима“.

СДР-ови се не сматрају валутом, већ се сматрају „активом девизних резерви” која омогућава земљама чланицама ММФ-а да размијене СДР-ове за валуту коју држе чланице ММФ-а. Занимљиво је да је независни истраживач Џејмс Корбет упозорио на потенцијал да СДР-ови постану „светска резервна валута” још 2013.

Пакт за будућност јасно ставља до знања да ће СДР заиста играти главну улогу у трансформацији међународног финансијског система.

„Поздрављамо обећања да ћемо преусмерити више од 100 милијарди долара СДР-а у земље у развоју, истовремено наглашавајући хитност испуњавања ових обећања земљама у развоју што је пре могуће“, наводи се у нацрту.

У нацрту се такође наводи да ће УН позвати нације да „наставе да истражују опције за добровољно преусмеравање најмање половине СДР-а из алокације за 2021. годину, укључујући и преко мултилатералних развојних банака, уз поштовање релевантних законских оквира и очување карактера резервних средстава посебног повлачења Права.”

Даље препоруке нацрта укључују подстицање Међународног монетарног фонда да „истражи све опције за наставак јачања глобалне финансијске сигурносне мреже“ како би се помогло земљама у развоју да одговоре на „макроекономске шокове“.

У „Акцији 55“ стоји: „Убрзаћемо реформу међународне финансијске архитектуре како би могла да одговори на изазове климатских промена“.

Пакт поново помиње мултилатералне развојне банке, позивајући ове институције да „повећају доступност и утицај климатског финансирања за земље у развоју“ и подржавајући ове земље док развијају стратегије за борбу против климатских промена.

У нацрту постоји више одељака у којима се помињу ове банке и њихова потреба да „мобилишу додатно финансирање“ за подршку „прилагођавању и примени и развоју технологија обновљивих извора и енергетске ефикасности“.

У документу се више пута помињу ове „мултилатералне развојне банке“ и оне ће очигледно бити важан део система УН 2.0. ТЛАВ ће истраживати ове институције у будућим извештајима.

Наведени циљ реформе међународног финансијског система за финансирање СДГ-а и Агенде 2030 опонаша недавне изјаве генералног секретара УН-а Антонија Гутереша у којима је позвао на „нови тренутак Бретон Вудса”, позивајући се на злогласни међународни споразум из 1944. којим је успостављен ММФ. Састанак у Бретон Вудсу такође је усвојио правила за управљање монетарним односима међу независним државама, укључујући и захтев да свака нација гарантује конвертибилност својих валута у америчке доларе.

Гутереш је напоменуо да је ММФ 2022. године издвојио 650 милијарди долара у специјалним правима, при чему су земље Европске уније добиле 160 милијарди долара у специјалним правима, а афричке земље само 34 милијарде долара.

Поред тога, документ УН о Самиту будућности под називом „Шта би то донело?“ позива на „Глобални финансијски систем који функционише за све“.

Ови позиви одражавају сличне позиве упућене током „Самита за нови глобални финансијски пакт“ одржаног у Паризу, у Француској, јуна 2023. Самит, који је предводио француски председник Емануел Макрон, пожелео је добродошлицу 50 шефова држава, представника невладиних организација и организација цивилног друштва да разговарају о напорима да се ресетује међународни финансијски систем као део континуираног гурања ка Агенди 2030 и циљевима Нет Зеро.

Француска влада је навела да је циљ скупа „изградња новог уговора између [глобалног] севера и југа” који ће боље опремити нације да се боре против сиромаштва и климатских промена. Самиту су присуствовали амерички председник Џо Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц, британски премијер Риши Сунак и бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва. Поред шефова држава, самит је, између осталих, организован уз подршку Фондације за отворено друштво, Фондације Била и Мелинде Гејтс и Рокфелерове фондације.

На основу ових претходних изјава УН и нацрта Пакта за будућност, јасно је да је ресетовање финансијског система кључна компонента њихових планова.

Ако постоји било каква шанса да спречимо потписивање Пакта за будућност, стварање платформи за хитне случајеве и потенцијално проглашење ванредног стања на планети, морамо брзо да ширимо вест.

“Поред тога, треба да уложимо своју енергију у стварање алтернативних, паралелних система који могу директно да се такмиче са технократском државом. Због тога помажем у продукцији Тхе Пеопле’с Ресет: УК, „Наш самит за нашу будућност“, који се одржава у Бату, УК, викенд након самита УН. Током 3 дана угостићемо 24 излагача из целог света са фокусом на решења за стварање ових преко потребних паралелних система у областима здравства, финансија, образовања, дигиталне технологије и изградње заједнице. Заједно можемо створити лепши свет за који знамо да је могућ”. – рекао је Деррицк Брозе, писац за Тхе Ласт Америцан Вагабонд, новинар, аутор, јавни говорник и активиста.

Извор:
НУЛТА ТАЧКА