Манастир Светог архангела Гаврила у Готовуши свечано прославио своју храмовну славу

категорија Православље / дана 31/07/2024 у 7:28 часова /

brezovica

У манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Брезовица), 26. јула ове године, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: протосинђела Бенедикта (Прерадовића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јеромонаха Исидора (Арсеновића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 150 светосаваца из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светог архангела Гаврила принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе: Бојан Мирковић и Невена Декић из Грачанице, Срђан и Зорица Младеновић из Драјковца и Снежана Антонијевић из Београда. За идућу годину пријавили су се: Смиљка Лазић и Наташа Денда из Београда, Никола и Анђела Станојевић из Драјковца, Зоран и Јасмина Крчевинац из Сомбора, Звонко Петровић из Готовуше и Саша Аксић из Ранилуга.

Потом се владика Ксенофонт надахнутом архипастирском беседом обратио окупљеном народу.

“И ви, народ, треба да будете и апостоли и мисионари, и да вјерујете и да проповједате ближњима својим, комшијама својима, читавом свијету, па на крају крајева, ако хоћете, и шиптарима. Када би Бог дао да се и ти наши данас крволоци и непријатељи, како се данас чини, да се и они обрате и да повјерују у Јеванђеље и да они постану православни хришћани и да се они спасу, јер никоме не смијемо да желимо пропаст, никоме не желимо да заврши у адским мукама, да заврши у геени огњеној, да заврши тамо гдје је плач и шкргут зуба, него да желимо оно што Бог жели. А шта Бог жели? Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Како Бог жели тако и ми треба да желимо, али да не живимо у некој лицјемерној и лажној љубави каквој нас данас, нажалост, врло често поучавају, па се прави један привид љубави и привид истине и нажалост и привид цркве. А ми пошто нећемо ни привид истине, ни привид љубави, ни привид цркве идемо овим путем којим идемо, да по својим моћима и по својим слабостима којима се хвалимо јер немамо чиме другим да се хвалимо како каже апостол Павле, осим као људи ми да се хвалимо својим слабостима, али да се зато хвалимо Христом, Животодавцем који је нама заиста Живот.

Да нас не плаше приче колико нас је, поготово вас овдје Срба на светом Косову и светој Метохији, кад нам често говоре шта ми то више имамо, кажу Срби су распродали све на Косову, што је једна тужна чињеница и једна тужна истина, не можемо ми очи затворити пред тим да се људи плаше и да људи продају и да људи траже нешто, бојећи се те дакле сурове чизме шиптарске, да људи траже неку алтернативу али не смијемо да се поколебамо, требамо да се сећамо својих предака, да су тако страшљиво размишљали ваши преци не бисте ви данас били овдје,  не бисмо ми у Готовуши служили Свету Литургију, не би Срба било уопште данас на Косову и Метохији. Не би их било ни у онај дан када је 1912. српска војска дошла на Газиместан, када је Милан Ракић рецитовао своју дивну пјесму „На Газиместану“. Само годину  дана прије тога, понављали смо неколико пута,  можда и овдје, али није згорег поновити, да се укрепимо и да се присјетимо, да када султан долази на Косово и када стотине хиљада шиптара и турака и разних муслимана долазе и диве се своме падишаху који долази, чинило се никад краја османској окупацији, никад краја турскоме царству, само годину дана након тога је српска војска на Газиместану и Милан Ракић рецитује своју пјесму“, беседио је Владика Ксенофонт.

Уследила је славска трпеза љубави за све присутне коју су припремили манастирско братство и овогодишњи домаћини славе.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ