„Копајте са Шолцом литијум у Немачкој“

OLAF ŠOLC I ALEKSANDAR VUČIĆ

Пише: Ранко Пивљанин

Е, овако. Супер је литијум, још су суперније литијумске батерије, најсупернији су електрични и летећи аутомобили, лепо звучи прича о милијардама и општем просперитету, милина вас је слушати док маштате и мастите, онај рендер будућег рудника јадарита у Горњим Недељицама изгледа као национални парк, све је бајно и суперишка, само већина овог народа одбија ту благодет.

Задрт, непросвећен и незахвалан народ неће да види бољитак са ваше кинеске табле и медијских пропагандних мегафона, неће 20.000 радних места (где их само толико избројасте), не разуме и не занима га „квантни скок у будућност“, нешто му ту смрди, а није само сумпорна киселина којом би се „оплеменило“ подручје Јадра и „заливао“ фамозни БДП који би растао ко нездрав.

И ви одлично знате да су људи већински против отварања рудника литијума и против тога да га усрећи баш Рио тинто, па их у својој повратничкој мисији на „место злочина“ тако горљиво и бескрупулозно убеђујете у вашу истину о томе, не остављајући ни трунку резерве да она није баш тачна и баш толико берићетна. А на крају, наступајући са своје богомдане позиције свемоћи и осионости, спремни сте да то урадите упркос противљењу грађана, еколошких активиста, гласа разума поштене струке, оне геолошке, али и економске по, себи прилагођеном, хегелијанском принципу – тим горе по свих њих.

Буните се колико хоћете, ми смо одлучили да копамо и копаћемо.

Може Александар Вучић да верује на реч Олафу Шолцу да ће Немци гарантовати највише еколошке стандарде (признајући да смо ми као држава за то неспособни, немоћни и некомпетентни), али ја му не верујем.

Још мање верујем Вучићу и унисоном хору подгузних мува који у репетитивној мисији убеђивања и испирања мозга понављају његове маштарије, квантификујући приличну непознаницу до вртоглавих милијардерских цифара! Још када Вучић себе и Владу промовише као гаранцију да ће „водити рачуна о народу“ свестан сам да никаквих гаранција нема нити ће их бити и да ће се са отварањем тог рударског окна отворити Пандорина кутија неизвесности и ризика и по људе и по природу.

Ви нисте у стању да гарантујете пијаћу воду у Железнику, Падинској Скели, Зрењанину…, широм Србије водоводи се обогаћују фекалијама из септичких јама, а од 156 контролисаних водовода
од стране Института Батут исправних је било 107; не можете и не умете да решите кишну канализацију главног града него са сваком јачом кишом Београд доживи библијски потоп; нисте у стању да расхладите породилишта на тропским врућинама, а бићете гаранција за еколошку сигурност проблематичног рудника који ће се наднети над јадарским водотоковима.

Хоћете, како да не!

А такозвани Самит о критичним материјалима Србије, Немачке и ЕУ – очигледно у тајности припреман, а онда збрзан по принципу свршеног чина – и припадајући споразум о стратешком партнерству неко је најтачније превео као „меморандум о експлоатацији рударског блага Србије за развој индустрије Немачке“. Можете поваздан да нас убеђујете у супротно, ова констатација је најближа истини.

И на крају, пошто вам мозгови раде само на причу о великом новцу и то вам је најубедљивији аргумент, да видимо како заиста ствари стоје. Рачуница економисте др Бошка Мијатовића, укратко, изгледа овако: „Укупна вредност планираног литијумског посла Србије с Рио Тинтом може се добити једноставним множењем годишње производње литијум карбоната од 58.000 тона с његовом јулском ценом од 11.538 долара по тони, што даје вредност производње литијума од око 670 милиона долара, односно 615 милиона евра… Србија би од рудне ренте примила законских пет процената, што даје приход од 31 милион евра“.

Шта сте то ви множили и сабирали, па дођосте до оних силних милијарди? А да и сам дам једну претпоставку коју уопште не помињете, а врло је изгледна. Пошто се рента наплаћује из добити компаније, чији би инвестициони трошкови за цео пројекат били око 2,5 милијарди евра, неће ли онда Рио Тинто годинама исказивати само губитак док не дође на нулу, па ни оних бедних 30 милиона нећемо видети?

Питам за све нас. Као што вас питам за чији то рачун крчмите вечни ресурс, оличен у плодној и незагађеној земљи и чистој води, зарад оног ограниченог и неизвесног? Ако буде памети и одговорности у овом народу, он вам то неће допустити.

Извор:
НОВА