ЗАПАД ЈЕ ЂАВО. А КО СМО МИ?

Отварање Олимпијских игара 2024. у Паризу је коначна пресуда модерној западној цивилизацији. Запад је проклет и то је аксиом. Онај ко се одмах не прихвати оружја да уништи ову сатанску цивилизацију, којој никад није било равне по неприкривености, њен је саучесник.

Али још један аспект је такође важан. На тој страни су Запад и његов отворени woke-сатанизам. А шта је на нашој страни? Нешто мало пристојније, претпоследња станица, али на истом колосеку, истом трасом. Притиснули смо кочнице кад се испред нас назирало одредиште, где се вијорила гигантска фигура Бледог коњаника, окружена свитом либералних перверзњака и боди-позитивних наказа.

Али ми и даље по инерцији драјфујемо у истом правцу и уопште не доводимо у питање претходну фазу наше историје – да ли смо уопште узели карту за прави воз ако је последња станица на рути Олимпијске игре у Француској 2024. године?

Запад је ђаво. А ко смо ми? С једне стране, он нас ужасава, па и сам нас истерује са свог нечастивог банкета, али с друге стране, он је још увек у нама, нисмо га сасвим истерали из себе. Ђаво јури и бесни у нашој култури, припуштен тамо не деценијама, него и вековима.

Запад (а самим тим и ђаво) почео је да систематски продире у Русију од 17. века. Словенофили су у 19. веку то препознали и почели да звоне на узбуну. То је донекле успело, али није спречило даље клизање. И тек сад смо заиста почели да успоравамо. То ће успети само ако је са нама Бог. Ништа друго неће функционисати. Али зато Русија мора бити Божија, ми морамо постати Његов народ, Његови људи, прави руски хришћани. Остаје нам само да се молимо и ратујемо. Да ратујемо уз молитву и да се молимо као пред смрћу, последњи пут.

Специјална војна операција је рат са Сатаном, са Западом, са Олимпијским играма, где су побуњени титани Тартара раселили богове и заузели њихова места. Occidens delenda est.

Извор:
ИСКРА