Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору, у коме је и седиште епархије. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства. Организатор је Епархија рашко-призренска у егзилу. Овогодишњи Сабор младости и родитељства, једанаести по реду, започео је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Преосвећених Хорепископа  Николаја и Максима и више свештенослужитеља Епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је око 400 верника из свих крајева наше земље. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у славу и част Пресвете Богородице принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе: Данило Тановић из Сурчина, Бранко и Тања Бошњаковић из Ужица, Богдан Ружић из Севојна, Недељко Савић из Ужица, Илија Димитријевић из Ужица и Видосава Томовић из Чајетине. За следећу годину пријавили су се Милан Дучић из Ужица, Драган Ђондрић из Ужица, Грујица Костић из Ужица, Лука Стевановић из Руменке, Видосава Томовић из Чајетине, Драгиша Јевремовић из Јевремовића, Миливоје Зарић из Доњег Добрића, Милеса Томашевић са Кадињаче и шестогодишњи Александар Глушчевић са Златибора који се пријавио сам, без икаквог наговарања ближњих.

Присутном народу архипастирском беседом обратио се Владика Максим. У својој беседи Владика Максим је поучио присутни народ:

“На данашњи празник празнујемо највећу славу рода људског, празнујемо највећу наду и утеху нама људима и у овим тешким временима, а сва времена су тешка за православне хришћане, увек треба да нас крепи та чињеница да имамо такву заступницу пред Богом, и Она то своје заступање непрестано сведочи и потврђује својим часним иконама. Не само да постоји мноштво чудотворних икона Мајке Божије, већ и саме копије тих чудотворних икона опет чудотворе и изливају милост Божију, изливају благодат Божију, молитвама и заступањем Пресвете Богомајке. Толико је Она света, толико је узвишенија и од неба и од земље да је Њен лик Богочовек Христос украсио толиком благодаћу, обдарио таквим чудотворством да и Њене иконе представљају извор благодати, извор исцељења и укрепљења свакоме ко побожно, синовски приступа као нашој истинској мајци. Нека и на данашњи празник Она ово наше сабрање прими и прихвати као истинско приступање, синовско, детиње приступање нас као нашој великој духовној Мати и нека све нас својим молитвама приводи непрестано Богочовеку Христу и у Царство небеско. Амин. Боже дај“.

Након Литургије, од стране братства манастира и овогодишњих домаћина славе, приређена је трпеза љубави за све присутне.

Уследила је традиционална Духовна академија. Уводну реч на академији дао је Епископ Ксенофонт. Уследили су химна светом Сави и пригодни рецитали и песме малих светосаваца. Докторка Соња Костић из Уба одржала је предавање на тему: „Дар рађања – дар Божији“. На крају академије подељене су награде мајкама које су родиле троје и више деце.

Мајке са троје деце добиле су на поклон плакету и књигу „Породица – домаћа Црква“ са посветом Владике Ксенофонта. Мајке са четворо деце добиле су плакету, књигу и посребрени ОРДЕН ТРОЈЕРУЧИЦЕ. Мајке са петоро и више деце добиле су плакету, књигу и позлаћени ОРДЕН ТРОЈЕРУЧИЦЕ. Орденом  Тројеручице организатор сабора је симболично одао признање дивним и храбрим српским мајкама које рађају и гаје децу у наше претешко време, по угледу на мајку девет Југовића.

После доделе награда мајкама уследило је заједничко фотографисање чиме је и завршено овогодишње саборовање у Мушветама, саборовање које, поред молитве и благодарења Богу, има за циљ духовну и биолошку обнову српског народа кроз указивање младима на светост, лепоту и потребу брака и родитељства.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ