Данас: У Србији до сада издато 69 решења за истраживање литијума

Еколошки аналитичар Игор Радошевић наглашава да је рудник у долини Јадра први од 30 планираних рудника литијума у Србији

После поновног активирања Пројекта „Јадар“ и планова компаније Рио Тинто о копању литијума у Западној Србији, покрећу се бројна питања и дилеме међу грађанима и других градова и насеља широм наше земље, посебно што је литијум у Србији истраживан на више од 60 локација.

Отвара се питање да ли ће реактивација Пројекта „Јадар“ подстаћи и друге компаније које су се бавиле истраживањем литијума да се укључе и да затраже и свој „део колача“.

Министарство рударства и енергетике (МРЕ) за Данас тврди да подаци о истраживању литијума са којима они располажу датирају од 2003. године.

„У периоду од 2003. године, закључно са 2024. издато је 69 решења која се односе на истраживање литијума и пратећих елемената“, показују подаци МРЕ достављени нашем листу.

У периоду од 2003. до 2012. године издато је 40 основних решења где се истражује и литијум као један од елемената. У периоду од 2013. до 2024. године издато је још 29 решења, док од 2021. године није издато ниједно.

Од 2003, закључно са 2024. годином одобрено је 514 основних решења за истраживање метала на 389 локалитета. Од свих тих локалитета, само је отворен рудник Чукару Пеки код Бора. Толико о томе да се од Србије прави рударска колонија. Отварање рудника је вишедеценијски процес.

Од 2003, закључно са 2024. годином одобрено је 514 основних решења за истраживање метала на 389 локалитета.

Од свих тих локалитета, према тврдњама МРЕ, само је отворен рудник Чукару Пеки код Бора.

Према њиховим информацијама, укупно 138 компанија добило је одобрења за истраживање метала у Србији.

Што се тиче конкретно литијума, прво решење издато је предузећу „Рио Сава експлорејшн“ 8. јуна 2004. године за извођење геолошких истраживања евапорита у подручју Јадарског неогеног басена, на подручју Лознице, како је објавило Удружење „ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ“ (ППНС) на основу података добијених од МРЕ.

Ово предузеће, које је ћерка фирма корпорације „Рио Тинто“, било је једино које је добијало дозволе државе до 2010. године, пише ППНС.

Различита решења у вези са литијумом добијала су следећа предузећа: „Rio Sava Exploration“, „LithiumLi Balkan“, „Ultra Balkans“, „Balkan Gold“, „LithiumLi Exploration“, „Rare Mineral Resources“, „GeoMin Consulting“ (данас Euro lithium Balkan), „Nova Centauri metals“ (данас Балкан истраживања), „Centurion metals“ (бивша „Nova Centauri Metals“), „Euro lithium Balkan“, „Jadar Lithium“ (данас Балкан Истраживања) и „Sermetco“.

Еколошки аналитичар Игор Радошевић за Данас указује да када се помиње литијум сви мисле само на компанију Рио Сава.

„Рио Тинто није једина компанија која планира да копа литијум у Србији. Поред Рио Тинта на територији Србије своје руднике литијума планирају и компаније „Еуро Литијум“ која свој први рудник планира у Ваљеву, Убу и Мионици, док компанија „Балкан истраживања“ (Balkan Research) планира руднике литијума у околини Јагодине, Горњег Милановца, Рековца, Пожеге и слично“, тврди он.

Рудници литијума се, према његовим речима, планирају на 30 локација по Србији у троуглу Лозница – Ваљево – Бор.

„То је територија од преко 22.000 км2 на којој живи око два милиона људи“, указује Радошевић.

Он наглашава да је рудник литијума у долини Јадра први од 30 планираних рудника литијума.

„Он има задатак да пробије баријере у виду испуњавања добијања свих потребних дозвола и студија, а поготово Студије о утицају на животну средину која је круцијалан документ. У случају да прође рудник Рио Тинта у Лозници настаће домино ефекат где неће бити могуће спречити отварање и других планираних рудника литијума у Србији“, сматра Радошевић.

Из компаније Рио Тинто за Данас наводе да је „Јадар“ једини литијумски пројекат који та компанија развија у Србији и да нема планова за развој било ког другог литијумског пројекта.

Међутим, они потврђују да истраживања јесу вршена.

„Осим истражних радова у долини Јадра, компанија Рио Сава је од 2002. до 2015. године вршила основна геолошка истраживања, првенствено бората, на територијама општина Ужице (златиборски басен), Горњи Милановац (Прањани), Рашка (места Баљевац на Ибру и Градац) и Краљево (место Конарево). Осим тога, у периоду од 2010. до 2015. године вршена су и истраживања присуства литијума и бората на територијама општина Ваљево (ваљевски басен, Осладић и Добриња) и Пожега (место Јежевица)“, наводе из Рио Тинта.

Они објашњавају и зашто се од даљег процеса одустало.

„На основу свих добијених резултата, а у сарадњи са експертима компаније Рио Тинто, оцењено је да поменута геолошка истраживања не треба наставити, јер се утврђени геолошки потенцијал, не уклапа у пословне планове компаније“, појашњавају из Рио Тинта.

Они подсећају да су након 2015. године истраживања настављена само у јадарском басену.

„Сви радови реализовани су у складу са одобреном пројектном документацијом и одговарајућим одобрењима надлежног министарства, а сви резултати истраживања достављени надлежном министарству кроз годишње извештаје“, поручују из Рио Тинта.

Где су до сада све вршена истраживања литијума?

Како је Удружење ППНС објавило на основу података добијених од МРЕ и других институција, у раздобљу од 2004. до 2024. године, захтевима за истраживање литијума било је захваћено укупно 63 подручја на територији Србије, што обухвата и градове, општине и села, односно насеља.

Према писању овог удружења, то обухвата и три басена: Јадарски басен, Рековачки неогени басен и Ваљевско-мионички басен.

Ту су Аранђеловац, Бадање, Баљевац, Бела Црква, Белановица, Блаце, Брајковац, Бујановац, Букуља, Цер, Чачак, Дивци, Добриња, Дудовица, Горњи Милановац, Горобиља, Јадарски басен, Јагодина, Јаловик, Јанок, Јежевица, Каменица Шабачка, Кнић, Коцељева, Косјерић, Крагујевац, Крајковац, Краљево, Крупањ, Лађевци, Лајковац, Лазаревац, Лозница, Лукавац, Љиг, Мерошина, Мионица, Мровска, Ниш, Осечина, Осладић, Петловача, Пискања, Пожега, Прељина, Рача, Радуше, Рашка, Рековац, Рековачки неогени басен, Сиоковац, Шабац, Шаторња, Топола, Трговиште, Трнава, Уб, Урсуле, Ваљево, Ваљевско-мионички басен, Варварин, Владимирци и Врање.

Међутим, према информацијама које је Данас добио од МРЕ, од ове 63 локације, за 49 су истраживања одобрена, што значи да за 14 локација које су биле предмет интересовања компанија, истраживања нису дозвољена.

Дакле, ова истраживања су обухватила различите делове наше земље.

Портал „Vranje news“ подсећа на раније тврдње еколошког активисте и члана Еколошког устанка Драгана Антића да постоји чак 28 локација на територији Врања и Пчињског округа на којима су спроведене фазе истраживања за ископавање литијума и бора.

„Што се тиче околине Врања, спомиње се Клиновац, прича се и о копању литијума и злата у околини Босилеграда. Рио Тинто је заинтересован и за Трговиште, Кленике, Спанчевац, Русце, Буштрање, Ново Село. На 28 локација у Врању и околини они су завршили две фазе истраживања, и то пише на сајту Рио Тинта“, рекао је раније он.

Колико у Србији има литијума и где га има највише?

Према студији пројекта Фрејм (Frame) и њиховој мапи литијума у Европи, иза које, према писању Н1, стоји 55 стручњака из више земаља, од некадашњих наводних 10 одсто светских резерви, у Србији постоји само једна тачка која је богатија овом рудом.

Веродостојност ове мапе за овај медији потврдили су и геолог Бранислав Божовић, као и научна саветница Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић.

„Овде су у питању само залихе у рудама, а не све залихе. Нема разлога да се сумња у ову мапу“, рекла је Ђорђевић за Н1.

Међутим, према тим подацима, та тачка која је богатија литијумом није у Јадру.

Геолог Бранислав Божовић раније је за Н1 рекао се рудника у Јадру и даље третира као веома значајан иако је тамо ниска концентрација руде.

Према овој мапи, Србија спада у земље са мањим и средњим потенцијалима, а највеће налазиште је на истоку земље, у пределу Бора и Мајданпека.

Ову мапу можете погледати ОВДЕ.

Удружење ППНС писало је да Балкан, са изузетком две-три црвене тачке које означавају велику концентрацију руде, је претежно у жутом и зеленом како су означене мање и средње концентрације.

Најцрвеније европске регије су јужна Аустрија, централна, јужна и северозападна Француска, острво Корзика, Калабрија, северна Шпанија односно гранични део Француске и Шпаније тј. Баскија.

Према речима Драгане Ђорђевић, на овој мапи нема Немачке која важи за земљу са највећим залихама литијума, зато што је у питању мапа литијума у руди, док у Немачкој постоје велике залихе у геотермалним изворима.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ