Зоран Ивошевић: Уставни суд не може да укине одредбу на захтев Рио Тинта

Судија Врховног суда у пензији Зоран Ивошевић изјавио је у Новом дану да изјава Сава Манојловића о Уставном суду „није добра и није тачна“.

Осврнуо се на јучерашња дешавања у Лозници и рекао да се то „може тумачити на два начина“.

„Мислим да они то раде због тога што су и они у страху, да не кажем у паници. Нешто мора да се чини како би се то некако ублажило, томе у прилог иде и лето, лето је време за протесте, они огромни протести су баш почели да опадају преко лета, то је велика грешка оних који су организовали те протесте. Треба трагати за неким другим начинима, али и тај начин је актуелан. Ако ово што је редовно не да никакав резултат, онда нема ништа друго него управо то, али грађани су такође збуњени, јер штета је што ови избори нису били него су на неки начин разграђени тиме што су се поделили људи из опозиције, све то негативно утиче на грађане, заиста ово лето треба да се искористи да се нађе прави начин, први корак би морао да буде поновно обједињавање опозиције, без тога нема никаквих шанси“, каже он.

Коментаришући изјаву Сава Манојловића, каже да „Уставни суд не може да укине одредбу на захтев Рио Тинта“.

„Та изјава није добра и није тачна и мене мало збуњује. Ја мислим да он ту изјаву није требало ни да да, то што је изјавио није тачно“, каже.

Објаснио је да се поступак код Уставног суда може покренути на два начина.

„Да би се оценила валидност, уставност, законитост неког прописа или подзаконског акта, први начин је да органи државе или локалне самоуправе поднесу захтев, а он се зове предлог, после тога најмање 20 народних посланика то може урадити, ни они то нису урадили, али може урадити и сам Уставни суд, то је ушло у недавне измене, у почетку нису могли, али су сада добили то овлашћење, пошто је тај Уставни суд у колоквијалном говору добио неке називе ‘зауставни суд’ или ‘зауздани суд’“, каже он.

Мишљења је да је први начин могућ.

„Други начин је да се покрене не захтевом, него иницијативом, а то није акт покретања поступка, то је иницијатива, па би сад о томе требало прво Уставни суд да се изјасни да ли је прихвата или не. Мени је највероватније, ако је захтев, да је то Уставни суд сам урадио, јер ослушкује шапате днедне политике. Трећи начин је уставна жалба, само овде је тешко да може да буде употребљена. Зато ми је чудно да је ту изјаву дао човек који је бави уставним правом“, каже.

Истиче да „многи правници не схватају да постоји правни систем и прави поредак“.

„У систему су норме, прописи, у овој области су прописи сасвим солидни, али правни поредак не чине само прописи, него понашања људи у примени тих прописа. Ако је донета наопака пресуда, а онда није било жалбе, или је одбијена, онда је та пресуда постала правоснажна и та пресуда је постала део правног поретка, иако је наопака. Ако није искоришћена могућност да се побију те грешке у време, онда то више нису грешке које су ван правног поретка“, каже Ивошевић.

Додао је да „не би тако лако и олако давао неке изјаве док се то не погледа“.

„Уставни суд је могао да учествује и у заштити права, постоје два разлога – први је у праву на живот, право на живот је неограничено, а тиме је угрожено и право на живот, а други разлог је право на заштиту природе. То је уставно право, ако оно буде потврђено, могу се покренути поступци код Уставног суда, али у закону о Уставном суду постоје и неки посебни поступци осим ових које смо поменули сад“, каже Ивошевић.

Извор:
НСПМ