Свечана прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Прослава је започела је празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

Око 23 сата је кренула традиционална Видовданска литија од споменика Стефану Немањи у Београду до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 30 км. Испред споменика прочитана је молитва Светом кнезу Лазару. У Литији је, учествовало око 100 верника. Учесници Литије су ове године показали посебну и велику ревност и љубав према Господу јер, и поред кише која их је пратила скоро све време Литије, нису одустали од свог подвига. Литију су завршили потпуно мокри и исцрпљени. Господ да им узврати кишом Својим небеских блага.

На сам дан празника у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали Његово  преосвећени архијереји Николај, Максим и Наум и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало бројно монаштво и око 500 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.

Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Наум:

„Од тог Видовдана 1389. године Косово више није обични земљишни посед, него свети жртвеник српски, светиња над светињама која нема цену и која се не продаје. Нека то добро чују они који данас издају свето Косово и нека добро знају да је тешка рука честитога кнеза и светих мученика српских. Још боље нека знају да онај који издаје свету веру православну и не сматра да је она једна и једина спасоносна вера, да хули на Духа Светога, да такав пљује по жртви косовских мученика и хули на Духа Светога, да је то грех који се неће опростити ни у овоме ни у будућем веку. Као што Господ рече:  ‘Свака реч, свака хула на Сина човечјега, опростиће се људима, а ономе који похули на Духа Светога неће му се опростити ни у овоме ни у будућем веку’. Свети српски новомученици жртвом својом узлетеше на небо и сада ликују са анђелима Божјим, славослове Господа лицем у лице, не више у загонетки. Због своје жртве имају велику слободу пред Господом, а њихове молитве су, драга браћо и сестре, моћније од свег нуклеарног наоружања овога света. Они су нама велики помоћници, али само под једним условом – да поштујемо њихову жртву и речима и делом. Не само речима, него и делом. А то значи да се и ми у овом животу испуњавамо само Духом Светим, да бранимо своју веру и да не издамо свето Косово које је срце Србије“, беседио је Владика Наум.

Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Ксенофонт речима:

„Свака српска душа кад се каже Косово, ако у исто врјеме не осећа и огромну тугу и огромну радост у себи и није српска душа. И зато не треба много говорити овога, чини ми се, 635. Видовдана. И по другим храмовима, свакако, широм београдске патријаршије, широм српске цркве, сакупљају се људи и моле се Богу и сјећају се ове дивне жртве светога кнеза и свих тих српских мученика који пострадаше тада и света црква придодала њима да се данас празнује помен и свих мученика и новомученика српских и она специфична, али дивна служба коју је Владика Николај написао. Једина служба, чини ми се, у рими. Није било својствено православном богослужењу да се у рими праве богослужбене књиге али Владика Николај је ето направио тај преседан. Српском Златоусту било је то дозвољено. Не би било дозвољено било коме од нас. И заиста једну дирљиву службу српским мученицима и новомученицима је написао. Зато не треба много о њима говорити, треба им се молити, треба стајати ако можемо на месту где су њихове стопе стајале, на мјесту тога жртвеног Косова Поља, тога страшнога, али и дивнога Косова Поља.“

На академији су говорили игуманија Варвара (Тишма), на тему „Царица Милица и монахиња Јефимија као огледало косовског завета“ и Бојан Радић на тему „Погром који траје„. На академији су учествовали: монахиње из манастира Св. Николај Мирликијски из Лознице код Чачка, хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева и Теодора Керезовић, Христина Тепшић и Софија Денда из Београда као  и гуслар Лука Пајевић из Краљева. Програм академије водила је Бојана Рајковић.

На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово“. Уследило је заједничко фотографисање чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ