На Косово стиже нови међународни трубунал?

Преформатирање присуства ЕУ на Космету које је у почетку изгледало као чисто техничко питање, изненада је добило политичку димензију и произвело је озбиљне страсти у односима између Брисела и Приштине. Очигледно улазећи у манире јачања основа самопроглашене државности на таласу споразума «извучених» од Београда, лидери албанских сепаратиста су дигли руку и на «светињу» – цивилно-полицијску мисију ЕУ – ЕУЛКЕКС. Још пре пар месеци, захтеве за њеним одласком покретао је само екстремистички покрет «Самоопределење» на челу са Аљбином Куртијем  – који се по том питању увек држао принципијелне позиције.

Међутим, ЕУ је требала лагано да олабави стисак и да претрпи «вртоглавицу од успеха» на преговорима са Београдом – јер се са Куртијевом тачком гледишта солидарисала практично читава «Скупштина Косова». Резолуција коју су донели њени посланици – ако изоставимо дипломатске увертире и правно ограђивање – тражи од ЕУЛЕКСА да што пре оде са Косова и Метохије. Пожељно је – до краја текуће године.

Улоге су се промениле – и ево је већ главна заштитница судија, тужилаца и полицајаца ЕУ постала српска страна. Шеф Канцеларије владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин практично је поставио ултиматум, изјавивши да је без мисије ЕУЛЕКС практично немогућа реализација априлских споразума са Приштином. По његовим речима, одлазак мисије ЕУ са Космета за Београд ће значити «да су споразуми анулирани и не могу бити имплементирани», пошто ови документи предвиђају «извршну улогу» Европске Уније.

Како признају косметски медији на албанском језику, ова изјава представља директну реакцију на одговарајућу Резолуцију «косовске скупштине», и уз то је српска страна истакла верзију да се ЕУЛЕКС на Космету није појавио вољом Приштине, него у складу са одлуком СБ УН и владе Србије. (1)

Питање о изворним разлозима за појаву цивилно-полицијске мисије ЕУЛЕКС на Космету није једноставно. Самјуел Жбогар, данашњи специјални изасланик ЕУ на Космету – иако очигледно и сам шокиран последњим догађајима око мисије коју представља – ипак је сачувао хладнокрвност. Он је приметио са сарказмом некарактеристичним и за њега самог, да «са интересовањем прати дебате у Скупштини Косова», али да мора одмах да појасни једну ствар: то јест, да напомене да се мисија ЕУЛЕКС појавила у Приштини «у складу са позивом косовских институција». «Државе чланице ЕУ су одговориле на молбу са Косова о узајамном деловању и сложиле се да упуте тамо мисију ЕУЛЕКС» – истакао је Жбогар. (2)

Изгледа да и Вулин и Жбогар износе само део те информације – између осталог не баш јавне – коју у себи скрива историјат појаве цивилно-полицијске мисије ЕУ на Космету. Мисија је у том тренутку послужила као инструмент у реализацији «косовског пројекта»Запада и њен задатак је био да избаци из игре не толико Србију (која није члан ЕУ), колико Русију. Тада је стварно добијена сагласност тадашњих српских власти – међутим, то није ништа значајно променило у већ усаглашеном сценарију. Касније дата сагласност је практично принудила Србију да се аутоматски сагласи на посредничку улогу Брисела у преговорима са Приштином – но то је већ унеколико други аспект овог проблема.

Данас се поставља основно питање: да ли у односима Брисела и Приштине сазрева озбиљан конфликт или је реч само о извршавању улога које су раније задате странама? По информацијама којима располажемо, овде има елемената и једног и другог. А у истинском центру догађања уопште није априлски споразум, па чак ни улога ЕУ као посредника у односима Приштине и косметских Срба, него је проблем у истраживању злочина који су раније почињени на Космету – у првом реду, злогласне «црне трансплантологије».

Извори у Бриселу, који су, разуме се, желели остати анонимни, признају да ће мисија ЕУЛЕКС у свом данашњем виду заиста бити укинута – додуше, не до краја 2013, него до јуна 2014. године. Ипак се не ради о њеном извођењу, него о реструктуирању. И први корак на том путу ће бити извођење специјалних служби испод јурисдикције ЕУЛЕКСА, који истражују одређене злочине у оквирима материјала које је прикупио специјални известилац ПССЕ Дик Марти. Одмах затим, на бази одговарајућих истраживања, биће створен нови међународни трибунал – по обрасцу и подобију на МТБЈ и Трибунала за Руанду – но, за разлику од њих, биће под јурисдикцијом Европске Уније, а не Уједињених Нација. (3)

Судећи по расположивим информацијама, управо је питање о статусу будућег трибунала данас кључно питање – и управо то питање је и створило толико активних страсти у Приштини. Није неосновано тврдити да ће овај трибунал за ЕУ ( очигледно и за САД) постати главно средство за «држање на краткој узици» од стране тутора, неумерено активних и ватрених Албанаца, не само на Космету, него и у Албанији и другим регионима Балкана. Материјал који они прикупе, послужиће им не само као основа за покретање реалних процеса, колико као инструмент притиска на сваку персону која постане незгодна за ауторе «косовског пројекта» – било да се ради о Хашиму Тачију, Сали Бериши или неком од лидера Албанаца у Македонији. А одсуство мандата УН, поново ће, као и у случају са мисијом ЕУЛЕКС, омогућити да се избегне сувишно мешање Србије и Русије у те кривично-политичке игре.

Петар Искендров / Фонд Стратешке Културе

________________________________________________________