Кирил Стрељњиков: СЕНАТОР НИШТА НИЈЕ СЛАГАО: ОДЛИЧНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Као што је свима на Западу познато из речи најслободнијих медија и искрених говорника, у Украјини силе Светлости воде свети рат против сила Таме: за свет изграђен на правилима, за хиљадугодишње вредности, за тријумф закона, за људска права, демократију и слободу, за чипкане гаћице, ЛГБТ маршеве и безвизни улазак у ЕУ.

Такође, сувишно је доказивати да ће Путин одмах после уништења Украјине преместити своје легије у беспомоћну мирољубиву Европу, уз повољан ветар прескочити Атлантик и почети да гази Мекдоналдсе по целој Америци. То се, наравно, не може дозволити, па стога и САД, и Европа и уопште цела цветна башта морају да у рат уложе све што се може уложити, и Украјини послати све што се може послати.

Па ипак, потпуно је несхватљиво зашто се кроз све расправе о разлозима махнитог уплитања Запада у сукоб у Украјини провлачи теза да су сва њихова улагања – „одличне инвестиције“. Ако говоримо о тако кристално узвишеним стварима као што је западна демократија, одакле одједном такав приземан приступ, погоднији за улагање у електричне скутере?

Све лепо долази на своје место ако се сетимо да је за колективни Запад прва реч у речнику „лова“ – „новац”, познат и као „профит”, „доходак, „приход” итд.

Већ је било покушаја да се ишчепрка где је за Американце и друге старомодне англосаксонске елитисте закопан новац у Украјини – е, не може бити да би они просто тако цепали прслук на грудима. Постојале су теорије и о подршци америчком војно-индустријском комплексу, и о истискивању европског тржишта, и о елиминисању глобалног конкурента у виду Русије, али све то некако није било баш убедљиво.

Одговор на ова питања даје случајна (заправо не) изјава тврдокорног западног јастреба, америчког сенатора Линдзи Грејема, у недавном интервјуу за CBS. Овај лик је надалеко познат у уским круговима по томе што је својим открићима периодично кварио цео западни информативни ток. На пример, Грејем се пре извесног времена изрекао да сву западну помоћ Украјини треба посматрати као кредите, који ће, наравно, морати да се врате. Са каматама.

Овога пута, брбљиви сенатор је открио велику тајну, која је до сада била брижљиво избрисана из било каквих западних дискусија на тему Украјине. Линдзи Грејем је, коментаришући традиционалну агенду, изјавио да се „главни интереси Сједињених Држава у Украјини тичу контроле над њеним минералним ресурсима“. Према речима сенатора русофоба, „Украјина седи на ризници – критично важних (за САД) минерала вредних најмање 12 трилиона долара“. Хватајући се за срце, сенатор је био огорчен што би уместо САД ови ресурси могли да падну у руке Путина и Сија и зато морају да буду спасени – до последњег Украјинца.

Да ли господин Грејем лаже?

Не, овај пут не лаже.

Према информацијама специјализованих западних структура, Украјина је у време почетка Специјалне операције била једна од природним ресурсима најбогатијих земаља света. Стручњаци су истакли да се у Украјини, поред огромних резерви угљоводоника (само угља вредног 11,9 трилиона долара), налазе нека од највећих светских налазишта титанијума и руде гвожђа, огромна налазишта литијума и других ретких и вредних метала и елемената (церијум , итријум, лантан, неодимијум, неон, никл, и др.), без којих је немогуће произвести сву чувену западњачку благодат – од авиона и паметних телефона до микрошема, акумулатора и потпуно зелене енергије.

Према најконзервативнијим проценама, 117 од 120 метала и минерала критичних за високотехнолошку економију може да се копа у Украјини (најмање 8.700 налазишта). На светској ранг листи земаља којима је Бог послао највише природних ресурса, Украјина је у то време била на четвртом месту.

Занимљиво је да су око годину дана пре почетка СВО западне земље, заједно са кијевском елитом, започеле низ пројеката у вези са великим развојем природних ресурса Украјине, које су назвали „critical mineral superpower“ (критична минерална суперсила). Западне компаније почеле су да добијају серије лиценци за развој и извоз свега што је вредно на Запад – само у 2022. украјинска влада је примила више од стотину захтева. Наравно, сасвим случајно, ово се поклопило са експлозивним растом цена одговарајућих ресурса и наглим порастом потражње за њима. На пример, поменути литијум: без њега се неће померити ни један дрон или електрични скутер – неопходан је за њихове батерије. Предвиђа се да ће до 2030. године 27 одсто свих возила у свету покретати литијум-јонске батерије. У протеклих годину дана само литијум је поскупео за 600 одсто, а у наредне две године могао би још да порасте на 4000 одсто. Притом, у Украјини постоји најмање 500 хиљада тона налазишта литијума (једна од највећих резерви на планети).

Међутим, десила се Специјална операција – и празник живота се завршио пре него што је започео. Само у првој години СВО, у процесу ослобађања територија, под контролу Русије је прешло 63% налазишта угља, 11% налазишта нафте, 20% налазишта гаса, 42% налазишта метала и 33% налазишта ретких елемената, услед чега је Запад пао у право лудило.

Према западним проценама, чак и ако граница контакта у овом тренутку остане ту где јесте, Украјина (односно Запад) заувек ће изгубити приступ двема трећинама својих природних ресурса.

Стога није изненађујуће што је крупни западни бизнис, који у суштини води политику у својим земљама и који је већ замишљао украјинско богатство у својим магацинима, навалио на владе и у форми ултиматума захтевао заштиту својих инвестиција. Вашингтонске и бриселске старешине, чешкајући се по глави, послушно су преузеле вео и прокријумчариле у Украјину залихе оружја вредне више милијарди долара – о трошку пореских обвезника. У случају победе, 12 трилиона ће више него исплатити све инвестиције, тако да је салдо и даље једнак.

У свом интервјуу, сенатор Грејем је рекао: „Како ће Украјина завршити – то је питање од највеће важности“.

И то је заиста истина.

Али – за Русију је то питање сопственог опстанка, а за Европљане и Американце ствар пуњења џепова.

Ако нас је историја ичему научила, то је да они који се боре за новац увек губе. То значи да ће победа неизбежно бити наша, а у западним рачуноводственим књигама ће пре или касније заблистати велики дебели шипак.

Извор:
ИСКРА