ЈАВНИ ПОЗИВ НА ИЗДАЈУ
Први човек владе Републике Србије дао је изјаву да он жели да гласа на локалним изборим на Косову зато што је рођен на Косову и Метохији. Шта више, он тражи да му се то право омогући, те истовремено позива све Србе који су пореклом са Косова да учине напор у правцу да што већи број наших људи који су избегли или су се раселили са КиМ под притиском, дају свој допринос српској ствари. По мишљењу Председника владе најважније је да се може гласати са актуелним документима Републике Србије и да нису потребна тзв. косовска документа, да треба омогућити гласање у централној Србији и чак и у Црној Гори, као и да би Срби требало да имају свог представника у тзв. Централној изборној комисији. (1)
Локални избори на којим актуелни Председник владе жели да учествује су избори који су расписани на основу тачке 11 Бриселског споразума, која предвиђа да ће се локални избори спровести „у складу са косовским законима“ и међународним стандардима. Треба поновити, ради подсећања да Бриселски споразум није правни акт, није део правног система Републике Србије, већ се ради о акту политичке природе који никада није преточен у право.
Наш важећи Устав не познаје „косовске законе“. Напротив, у одредби чл. 185 ст.1 Устава се наводи да је статут највиши правни акт аутономне покрајине. Са друге стране Устав Републике Србије предвиђа постојање само једног правног поретка, а то је уставноправни поредак Републике Србије који је јединствен на целој територији Републике Србије, баш као што је и територија Републике Србије јединствена и недељива (чл. 4 ст. 1 и чл. 8ст.1 Устава РС).
У конкретном случају, ради се о локалним изборима који се не организују од стране органа власти Републике Србије, нити по њеним прописима, већ по „прописима“ сецесионистичког режима у Приштини, а на основу противуставног акта – Бриселског споразума, који је извршио својеврстан удар на уставноправни поредак наше земље. Позивање на учествовање на изборима које организује нелегални сепаратистички режим би у свакој држави која иоле држи до начела владавине права било санкционисано, те би против сваког ко се дрзне да такве изборе организује и подржава одмах био покренут одговарајући поступак, јер такви избори не могу имати други циљ осим одвајање тог дела државне територије у посебну целину тј. државу.
Према нашим Закону о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 129/2007, 34/2010, 54/2011) локалне изборе расписује Председник народне скупштине. Надаље, Закон о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011) дефинише јединствени бирачки списак као јавну исправу у којој се води јединствена евиденција држављана Републике Србије који имају бирачко право. Упис у бирачки списак је услов за остваривање бирачког права, а бирач може само једном бити уписан у бирачки списак. Упис се врши према месту пребивалишта, с тим што се интерно расељена лица уписују у бирачки списак према месту у коме је то лице пријављено као интерно расељено. Место рођења није релевантно за одређивање месне надлежности за упис бирача у бирачки списак, па је потпуно у том смислу небитно у којем делу наше земље је лице које остварује бирачко право рођено.
Надаље, наш Закон предвиђа да право да бира и да буде биран има пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој остварује изборно право.
Локалне изборе на које Председник владе позива грађане Републике Србије не спроводе се по нашем Закону о локалним изборима и Закону о јединственом бирачком списку. Ове локалне изборе није расписао председник Народне скупштине РС, нити се спроводе по нашим бирачким списковима. Напротив, ове локалне изборе организује и спроводе органи самопроглашене тзв. републике Косово по својим «прописима» («косовски закони»). Дакле, организатори локалних избора заказаних за 3. новембар ове године не само да не признају уставноправни поредак Републике Србије, већ се свим средствима и отворено боре против њега. Ради се о неком ко је државни непријатељ Републике Србије и ко Србију доживљава као препреку за коначно остваривање пуне државности «Републике Косово». Укратко, изборе спроводе сепаратисти који су већ прогласили независност своје «републике», а чију независност је признала и огромна већина земаља Европске уније. Ипак, сепаратисти су свесни свог противправног положаја тј. да је њихово отцепљење противно нормама међународног права, па им је утолико важније да на изборе изађу припадници народа против чије државе се боре тј. Срби. Масовним изласком Срба на локалне изборе по «косовским законима», власт сепаратиста би знатно ојачала, а њихова самопроглашена и нелегална «република» добила на легитимитету, самосталности и међународном признању. У том смислу алабанским сепаратистима одговара да Срби у што већем броју изађу на ове нелегалне изборе, па овога пута неће правити никаве проблеме око докумената, пријава за гласање и гласачких места широм Србије и Црне Горе. Албанским сепаратистима би одговарало да се српски народ масовно изјасни у прилог Бриселског споразума и да узме учешће у локалним изборима који се по том Споразуму спроводе. Тим чином би наш народ прећутно признао њихову квази државу и квази право. Сепартисти се руководе правилом: «ако нас буду признали они од којих смо се отцепили, зашто нас не би признали и други».
Обзиром да један бирач може бити уписан у бирачки списак само на једном месту, што је основно правило, онда је јасно да свако ко је уписан у бирачки списак Републике Србије не може на територији наше државе да гласа на неком другом месту, а поготову не по неком другом бирачком списку! Тиме би се нарушио основни принцип, а то је принцип јединства бирачког списка на територији целе земље. Признавањем бирачког списка албанских сепаратиста, прећутно се признаје и државност «републике Косово». Тиме се признаје да јединствени бирачки списак Републике Србије више не важи на територији Косова и Метохије. Свако ко на територији Републике Србије изађе на изборе по бирачком списку који није бирачки списак РС се ставља у ред оних који атакују на јединствен уставноправни систем Републике Србије.
Дакле, не може да се изађе на ове изборе, а да се не признају устав и закони тзв. републике Косово и свако ко изађе, пристаје да његово име уђе у Централни регистар сталних грађана и бирачки списак «републике Косово».
Реално је очекивати да ће се за потребе ових првих избора ситуација решавати ad hoc и да ће се тражити прагматична решења са обе стране, и од стране Београда и од стране Приштине, не би ли што већи број Срба изашао на локалне изборе које организује сепаратистички режим у Приштини, а све у циљу спровођења у живот једног противуставног и у сваком смислу врло сумњивог акта – Бриселског споразума.
Позивање наших грађана да учествују у овим изборима је позив сваком појединачно да откаже верност нашем Уставу и нашим законима тј. позив да се изда наш уставноправни поредак. Зато, свако ко изађе на те локалне изборе 3. новембра ове године треба да зна да је лично прекршио Устав и законе Републике Србије.
Наши грађани имају своју државу, свој Устав, своје законе и искључиво по тим законима треба да се владају. Једино тако грађани РС који живе на територији КиМ могу заштитити своје интересе и могу дати свој допринос «српској ствари».
Учестало и отворено игнорисање важећег правног поретка Републике Србије, кршење Устава и важећих закона које се чини од стране највиших државних функционера у нашој земљи, уз истовремено позивање и становништва на исту делатност, за сада није ничим санкционисано. Надлежна тужилаштва ћуте, мада све указује на то да је закључењем противуставног Бриселског споразума и спровођењем истог, територијална целина Србије озбиљно угрожена. Као прво и најважније, Споразум је потписан са представницима сепаратистичког режима који ни једног момента нису одустали од идеје стварања засебне државе на тлу Републике Србије. Тога су били свесни и представници власти из Србије у самом моменту закључења Споразума. Тако је Председник Србије недавно, на питање новинара на Брду код Крања о томе како види будућност односа Србије и Косова (питање већ у себи садржи претпоставку раздвојености субјеката) изјавио следеће: «разговараћемо, договараћемо се, они ће да тврде да је то држава, ми их гледамо као суштинску аутономију.» (2)
Као друго, Бриселски споразум признаје Устав и законе самопроглашене и нелегалне републике Косово, што је у супротности са основним начелима и одредбама Устава Републике Србије, а пре свега начелу јединства правног поретка и начелу који предвиђа да је територија Републике Србије јединствена и недељива. Кривично дело угрожавање територијалне целине подразумева радње које су усмерене на разбијање територијалног интегритета земље тј. подразумева предузимање сваке делатности која се сматра покушајем отцепљења, силом или на други противуставан начин. Имајући у виду околности под којим је Споразум потписан, те чињеницу ко је посредовао закључењу Споразума, затим улогу и значај мисије ЕУЛЕКС на Косову и Метохији, јасно је да ефекат Бриселског споразума може бити само у правцу јачања инстутуција сепаратистичког режима уз свесрдну и нескривену подршку земаља ЕУ које су ту „државу“ и признале. Успешно спровођење неуставног Бриселског споразума захтева пре свега велику излазност Срба на локалним изборима које спроводи сепаратистички режим на Косову. Масован излазак Срба на заказане локалне изборе представља conditio sine qua non успешне имплементације Споразума.
Уколико дође до планиране имплементације Бриселског споразума, временом би дошло и до потпуног осамостаљивања свих институција «републике Косово», а што би водило коначном укидању међународног цивилног присуства на КиМ, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244. Тако би на мала врата, под фирмом наводне суштинске аутономије, настала нова држава на територији Републике Србије, те би се на тај начин и Резолуција СБ УН 1244, која гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, показала сувишном и непотребном, па би временом и њено важење било истиснуто из међународноправн
Да би се спречио овакав негативан исход по државност Републике Србије, наши грађани очекују од свих државних органа да заштите уставноправни поредак и територијалну целовитост наше земље те да сви носиоци државних функција поштују важећи Устав и законе Републике Србије.
У том смислу, између осталог, неопходно је заштитити изборно право наших грађана које се има остваривати икључиво у оквиру уставноправног поретка Републике Србије и спречити све врсте притисака и незаконитих поступака којим се наши грађани приморавају да изађу на незаконите локалне изборе.
И на крају, уместо што јавно позива све Србе да гласају на локалним изборима заказаним за 03.новембар 2013.године, било би боље да Председник владе јавно саопшити грађанима Републике Србије који је правни основ одржавања тих локалних избора тј. на основу ког законског прописа се исти спроводе.
Славка Којић / Фонд Стратешке Културе
___________________________________________________________________
(1)http://www.24sat
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
