Из Специјалног суда у Хагу за злочине ОВК на КиМ 1998-2000. године

Пише: Зоран Влашковић

Дитрих Јенс, немачки официр КФОР-а био сведок киднаповања оца Харитона из Светих Арханђела

На суђењу Тачију немачки официр из КФОР-а казао да је био сведок киднаповања оца Харитона 15. јуна 1999. и да је пуковник његове јединице, у јуну 1999. године, наредио ослобађање 15 тешко претучених затвореника Албанаца из притворског центра ОВК у Призрену

Суђење Хашиму Тачију и његовим сарадницима настављено је, у понедељак 20. маја, пред судом за ратне злочине ОВК-у Хагу саслушавањем Дитриха Јенса, 63. сведока тужилаштва. Јенс је, према резимеу које је тужилаштво, пре његовог излагања, изнело на суду, током рата на Косову и Метохији, служио као официр немачког КФОР-а на подручју Призрена.

Дитрих Јенс, немачки официр КФОР-а

Он је 63. сведок кога је тужилаштво позвало да пред судом да исказ. Јенс је, поред осталог, описао да су немачке јединице у Призрену затекле заробљене и повређене људе. Казао је да је један старији човек кога су нашли био мртав и да се видело да је тешко претучен.

Навео је да је задужење немачког контигента КФОР-а било да успоставе ред и мир у Призрену. Он је на фотографијама које му је предочило тужилаштво препознао извесне особе из ОВК, али их је идентификовао под шифром. Суђење је настављено на седници затвореној за јавност.

У наставку сведочења, Дитрих Јенс, немачки официр КФОР-а казао је да је пуковник његове јединице, у јуну 1999. године, наредио ослобађање 15 тешко претучених затвореника из притворског центра ОВК у Призрену, једном од 40 логора у којима је терористичка организација злостављала своје заточенике.

Током преузимања контроле и успостављања реда у том граду, команда КФОР-а преговарала је са официрима ОВК, а Јенс је, како је посведочио, командовао немачком јединицом задуженом за преузимање зграде притвора у том граду.

„Ја сам мислио да су они одговорни за кривична дела над преминулима и над таоцима и то сам желео да документујем, па сам их фотографисао при уласку на преговоре”, изјавио је Јенс, који је био мајор у КФОР-у.

Навео је да су притворенике сместили у једну од четири зграде које им је српски епископ уступио. Деветорица притвореника су препознала старешине ОВК који су их тукли у згради МУП-а. КФОР је имао сазнања да су те особе биле умешане и у отмице на улицама Призрена.

Отац Харитон непосредно пре киднаповања снимио немачки новинар

Говорећи о покушају да се у јуну 1999. године КФОР успостави као једина војна сила у граду, сведок је испричао да су неки припадници ОВК у почетку одбијали да изађу из зграде притвора, после чега су немачки војници ушли у зграду и разоружали их.

„У једној просторији нашли смо тело старијег човека везаног лисицама за столицу. Мислим да је био мртав пре него што смо га одвезали. Из те зграде смо ослободили око 15 притвореника, од којих су неки били крвави и са видљивим повредама”.

Притвореници су били Албанци које је ОВК означила као издајнике, шпијуне и сараднике са српским властима. Сведок је казао да је испред зграде МУП-а, разговарао са официром ОВК који му се на француском представио као команант за подручје Паштрика.

Он је тог официра препознао на фотографијама и видео-записима начињеним после акције. Казао је да не зна његово име, али је у судници констатована да је реч о Салиту Халитјахи, који је раније на суђењу Тачију казао да је главни штаб ОВК имао кључну улогу у рату на Косову.

„Ја сам му показао тело убијеног старца и фотографије ослобођених затвореника, а он је рекао: ‘Катастрофа’”, навео је сведок.

Сви војници и старешине ОВК, које је КФОР задржао у тој згради МУП, били су, као резултат преговора, ослобођени, по наређењу немачког пуковника. Јенс је истакао да се са том одлуком није сагласио.

Поступак против команде ОВК планиран је да се одржава свакодневно током ове и идуће седмице. Према досадашњим најавама тужилаштва, треба да сведочи укупно 200 сведока, од првобитно планираних 300. Рок за окончање саслушања сведока тужилаштва је април наредне године.

До краја маја, како је најавио судија Чарлс Смит тужилаштво треба да саопшти најновију листу сведока, а очекује се да ће број особа које ће давати исказ бити додатно смањен, у циљу ефикаснијег спровођења судског поступка.

У оптужници је до сада идентификовано 75 жртава, а 51 је српске националности, док су остале Албанци и Роми. За сада нису јавно откривена имена свих жртава а, према оптужници, у илегалним логорима на КиМ и у Албанији убијено је више од 100, а тешко повређено више од 400 притвореника.

Харитоново тело данас почива у црноречкој земљи свега пар метара од његове некадашње келије крај манастира Црна Река на крајњем северозападу Косова и Метохије. То је и први гроб у црноречком манастиру од његовог оснивања. Са благословом Његовог Преосвештенства тадашњег Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија написана је и књига „Харитон новомученик црноречки“ у манастиру Црна Река 2009. године.

Манастир Црна Река