Оптужницама против повратка
Хрватске оптужнице против Срба служе за одвраћање од повратка, а последњи случај хапшења Срба у Трпињи, у источној Славонији, шаље недвосмислену поруку и претњу Србима у Републици Хрватској да могу бити приведени у сваком тренутку под различитим изговорима.
акав став део је општег мишљења учесника јучерашње седнице скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, сазване како би се анализирао положај Срба у Хрватској након уласка ове државе у Европску унију.
Због тога се од државе Србије очекује да код суседне Хрватске инсистира на ревизији оптужница, али и, како је предложио председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта, и да два тужилаштва потпишу споразум који би омогућио уступање доказа у случајевима оптужених за ратне злочине, како би Србима могло да се суди у Србији, и обрнуто.
На седници су се могли чути и ставови да је Србима сада горе него у време владавине Туђманове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), али да су осим власти у Загребу за то заслужни и недовољно активни и превише окренути својим личним интересима политички представници Срба.
– Наши се више баве својим позицијама у власти, а не правима Срба у Хрватској. Министар који је Србин неће да нас прими пуне две године како бисмо му изложили план да свака општина у којој су Срби већина треба да буде део оперативних програма европских фондова. Док нас он прими, ти фондови ће већ окончати конкурсе. За законе који нас у старту дискириминишу гласају и неки Срби – навео је Вељко Џакула из Српског демокраског форума.
На његове опаске осетио се прозваним председник Српског народног већа Милорад Пуповац који је констатовао да не треба заоштравати српско-хрватске односе а да представници Срба из Хрватске нису дошли у Београд да међусобно полемишу, већ да препознају проблеме и начине како их треба превазићи.
Да, нажалост, и Срби у Хрватској пате од старе српске бољке – неслоге, констатовао је члан Одбора за дијаспору посланик Демократске странке Србије Милан Лапчевић. Он је Пуповцу замерио што је у једном моменту поредио положај Срба у Хрватској а положајем Срба на Косову и Метохији и тако практично статусно изједначио сецесионистичку покрајину са сувереном државом Хрватском.
На седници су наведени докази који недвосмислено указују на дискриминаторски положај српског народа у Хрватској, па тако ниједан Србин који је некада био носилац станарског права не може да уђе у хрватски програм за стамбено збрињавање уколико има имовину било где у свету на своје име. Насупрот томе, босанским Хрватима који су избегли у Хрватску је то омогућено.
Матица опет (зло)употребљава
На седници су се могле чути и критике на рачун државе Србије и њене недовољне антгажованости кад се ради о попорављању положаја Срба у Хрватској. Вељко Џакула је навео пример како га је својевремено звао саветник из кабинета тадашњег председника Србије Бориса Тадића .
– Рекао ми је: Шта ови твоји у Кистању траже двојезичност, то нама сада не одговара! – пожалио се Џакула.
Две молбе Саве Штрпца
Председник Веритаса Саво Штрбац замолио је Милорада Пуповца да по Хрватској не заступа тезу да оптужнице за геноцид треба да се повуку. Председавајућег Одбора за дијаспору Штрбац је замолио да убудуће не позива на седницу “оне Србе који присуствују прослави Олује”, алудирајући на Вељка Џакулу који је то урадио прошле године.
Ј. Арсеновић – Вести