Како је покољ у Одеси постао прекретница за Украјину: Десет година од језивог злочина без казне

Након крвавог пуча у Кијеву 2014. године, у Одеси је створен покрет „Куликово поље“, удружење оних који се нису слагали са резултатима Евромајдана и нису прихватили нову украјинску власт која је збацила Виктора Јануковича

У пролеће 2014. године у Украјини су противници Мајдана ушли у жестоки обрачун са милитантима који су „осећали“ да не могу бити кажњени. Крвљу су платили они који су се опирали и нису желели да прихвате државни удар. Пре тачно десет година, паљевина зграде Дома синдиката у Одеси однела је живот 48 људи и то само према званичним подацима. Још се много тога не зна о трагедији која је променила историју те земље.

Након крвавог пуча у Кијеву 2014. године, у Одеси је створен покрет „Куликово поље“, удружење оних који се нису слагали са резултатима Евромајдана и нису прихватили нову украјинску власт која је збацила Виктора Јануковича.

Није било говора ни о каквом сепаратизму. Људи су тражили да руски језик добије статус другог државног, да се спроведу референдуми о спољнополитичким и унутрашњим питањима, као и избори за гувернера, судије и посланике локалних већа, да се заштити руско и совјетско историјско наслеђе. Међутим, све је то националистима изгледало крајње конфронтирајуће.

Многи становници Одесе имали су јаке везе са Русијом, и још их имају. Када је Украјина стекла независност 1991. године, велики број етничких Руса је живео у Одеси и многи су имали рођаке у тој земљи. Град је изграђен за време владавине Катарине Велике и одувек се сматрао саставним делом руске историје.

У Украјини је већ почело да се кува оно што данас многи називају грађанским ратом: од краја 2013. до почетка 2014. године дошло је до сукоба у Кијеву између владе Виктора Јануковича и прозападне опозиције, масовне демонстрације у којима су падале и људске жртве буктале су и довешће на крају до нелегалне смене тадашњег председника Јануковича крајем фебруара 2014. године.

Покољ без премца

Током априла, у Одеси су се окупили радикални националисти и активисти Евромајдана из целе Украјине, укључујући команданте „Самоодбране Кијева“. Милитанти су поставили блокаде на путевима, а три дана пре трагедије, тадашњи секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Андреј Парубиј стигао је у град.

Према речима бившег начелника полиције Одесе Руслана Форостјака, Парубиј је активно припремао милитанте за уличне борбе.

У Одеси су се тог 2. маја на улицама града нашле присталице јединствене Украјине, у шаторском насељу на Куликовом пољу камповали су проруски демонстранти, присталице федерализације, а у град су стигли и хулигани на фудбалску утакмицу Черноморца из Одесе и Металиста из Харкова. Уз то, да бране „своју ствар“ ту су били и припадници Десног сектора. Многи су били наоружани палицама, ланцима, молотовљевим коктелима, са шлемовима.

У масовној тучи дошло је и до пуцњаве, молотовљевим коктелима заусти су шатори на Куликовом пољу, али тај пожар био је само увод у онај још страшнији који се догодио у оближњој згради Дома синдиката где су пред украјинским националистима, хулиганима и разјареном руљом побегли проруски демонстранти. Полиција је већ пре тога изгубила контролу над оним што се дешавало на улицама, међу грађанима Одесе и није никог штитила.

Стотине људи нашло је уточиште у згради Дома синдиката коју су потом запалили они окупљени испред ње, врло еуфорично, судећи по телевизијским снимцима.

Према изјавама оних који су се нашли у згради, на оне који су покушавали да побегну од ватрене стихије пожарним степеницама пуцано је из ватреног оружја, није дозвољен приступ ни ватрогасцима, а у згради је била искључена и вода. Оне који су покушали да се од ватре спасу искакањем кроз прозор, маса је сачекивала на плочницима испред без милости се обрачунавајући с њима. Наводно је најмање осморо људи погинуло покушавајући да се спаси скоком кроз прозор.

У пожару је живо спаљено 48 људи: двоје активиста Мајдана и 46 антимајданских демонстраната „Куликовског поља“ – двоје у улици Греческој, а 42 на Тргу Куликово поље. Осам људи је скочило са зграде у смрт, док су се остали угушили или умрли од опекотина. Сви су били држављани Украјине. Укупно 247 особа затражило је медицинску помоћ након инцидента, од којих је 27 рањено у пуцњави.

Језиви злочин без казне

Од самог почетка, чинило се да су власти у Одеси намерно ометале истрагу. До јутра 3. маја, простор око Греческе улице су очистили радници општине, који су брзо однели све материјалне доказе. Зграда Синдиката остала је отворена за јавност наредних месец дана.

У септембру 2014. Украјина је објавила извештај специјалне комисије за истрагу трагедије. Сведочење очевидаца о Парубијевој улози у масакру, као и о учешћу 500 украјинских милитаната доведених уз помоћ Немировског, избачено је из коначне верзије. Такође није било речи о поступцима министра унутрашњих послова Арсена Авакова и вршиоца дужности председника државе Александра Турчинова.

Секретар привремене истражне комисије, посланик Врховне раде Светлана Фабрикант, повукла је свој потпис са извештаја због фалсификовања.

„Главни учесници у тим догађајима никада се нису појавили ни на једном састанку комисије. Неспремност државних службеника да дају објашњења комисији је само по себи речит одговор“, нагласила је она.

Десет месеци након трагедије, посматрачка мисија УН је у свом извештају навела да су украјинске власти предузеле неадекватне мере, истрага је оцењена као неефикасна, јер нису видели напредак у расветљавању злочина.

По доласку на власт, Зеленски је обећао да ће наставити истрагу. Међутим, никада ништа није урадио. Покушаје формирања комисије зауставила је његова сопствена странка, „Слуга народа“.

Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је раније да „починиоци злочина и даље нису кажњени. Штавише, многи од оних који су се нашли на снимцима и јасно се види да су учествовали у покољу, не само да су остали на слободи, већ се баве јавним пословима у украјинској држави.

„И да вас подсетим да је то иста држава која је изјавила да ће бити предводник демократије у региону“, навела је Захарова.

Сва питања су остала отворена, а прави кривци трагедије никада нису кажњени.

Извор:
РТ