Кошаре су онај врх на мачу свих српских победа

Пише: Зоран Влашковић

Kомандант одбране Кошара, пуковник Љубинко Ђурковић после две и по деценије говори о паклу  карауле априла 1999. године

Караула “Кошаре“

– Зашто су Кошаре, Кошаре? Кошаре су зато што су оне прве примиле удар копнене агресије, друго што су спречиле непријатеља у својим плановима да постигну ефекат изненађења. Треће, зато што су Кошаре  браниле разнородне јединице свих у позадини –  каже комадант одбране Кошара пуковник Љубинко Ђурковић

После две и по деценије од  великих сукоба у рејону карауле Кошаре на српско албанској граници на Јуничким планини, између припадника Војске Југославије на једној и припадника ОВК, страних плаћеника, војске Албаније и НАТО – а на другој страни,   разговарали смо са  комадантом одбране ове карауле пуковником ВЈ Љубинком Ђурковићем.

Како је Војска Југославије дочекала, на граници од 111 километара са Албанијом, почетак бомбардовања Југославије 24. марта 1999. године  ?

– По почињењу агресије, односно објављивању ратног стања, граничне јединице Војске Југославије се налазиле у режиму обављања граничне службе по редовном обезбеђењу, из разлога зато што остале јединице у унутрашњости територије, нарочито на Косову и Метохији, односно Метохијском делу, су изводиле борбена дејства са заосталим терористичким групацијама ОВК које  нису уништене или ревитализоване из 98. године, као и нових убачених група, тако да граничне јединице су биле те које су штитиле границу по режиму обезбеђења границе, све до фактички 9. априла када је покушана и почела изнерадна копнена агресија на Савезну републику Југославију, иако је претходних дана  било бомбардовање, односно дејства из ваздухоплова по дубини територије Србије, односно Савезне Републике Југославије.

Колико је тада било појачано борбено присуство на  караулама према Албанији?

– Када кажем да је изненадна агресија јер се није очекивао  правац почетка агресије на граничном делу преко карауле Кошара, већ се то очекивало да ће ићи из Македоније, односно из Босне и Херцеговине, чак и можда из неких других НАТО земаља, али је чињеница да тај изненадни фактор непријатељу није много користио, зато што јединице које су се налазиле по дубини територије су за врло кратко време  заузеле положај одбране и заштите територије на местима где је непријатељ покушао продор по дубини територије.

Неочекиван напад на Кошаре

Оно што је евидентно и што је реалност, командовање није предвидело главни правац копнене агресије преко карауле Кошаре из много разлога: прво што је то мали правац капацитета до једног батаљона, обично у разматрању војно оперативних праваца је био ух косовско-дримски правац са подправцем Морина а у подправцу Морина се разматрало да на правцу Кошара може нападати јединица капацитета једног батаљона и са лакшом борбеном техником, значи нико није могао очекивати да ће баш на правцу Кошара да се деси главни правац напада и агресије на Савезну републику Југославију. У раним јутарњим сатима фактички демонстративни напад је почео на правцу Моринском а онда пребачен према караули Кошаре.

Ипак, због лошег географског положаја карауле Кошаре, испод превоја којом иде граница са Албанијом, очекивао се  највећи напад управо на њу. Шта се предузимало  да се  та линија ојача ?

Зашто су Кошаре, Кошаре? Кошаре су зато што су оне прве примиле удар копнене агресије, друго што су спречиле непријатеља у својим плановима да постигну ефекат изненађења. Треће, зато што Кошаре су браниле разнородне јединице свих састава родова, значи јединице из другог моторизованог батаљона и састава 125. Затим други делови херојске 125. вод везе, те позадински вод, мешовити артиљеријски вод назван џокери, затим, добровољачке јединице које су од добровољаца које су формиране на територији Републике Србије, војно полицијске јединице из састава петог батаљона, затим делови чета из првог батаљона херојске 125, затим 72, делови 72 специјалне бригаде, делови падобранске 63. бригаде, добровољци интернационални одред из скандинавских земаља, Украјине, затим руски добровољачки одред, затим артиљеријске јединице за подршку из читавог приштинског корпуса, артиљеријске јединице из херојске 125, делови полицијског батаљона из Приштинског корпуса…. значи један комплетан мозаички, слободним речником речено један импозантан, фактички јачине неког мини пука.

Затим Кошаре су легенда и истина крвљом исписана, Кошаре су херојска, витешка дела војника, подофицира и официра који су својим животима бранили и одбранили отаџбину. Кошаре су сав тај витешки код сачувале су непобедивост, витешства српског војника. Кошаре су по националној структури и верској структури били конгломерат. Кошаре су постале симбол одбране отаџбине, да су Кошаре  онај врх на на мачу свих српских победа и када се браниле и одбраниле Кошаре.

Чекају већу сатисфакцију

У задњих, непуних десетак година, борци, војници, јунаци, учесници битке на Кошрама у одбрани отаџбине, у свим другим борбама, понарочито на Косову и Метохији, и у целој Србији, добили су поштовање и признање, али нису ти борци добили одређену сатисфакцију, то је да имају апсолутно квалитетну, приоритетно лечење, значи добило се лечење, али је са одређеним закашњењем, са одређеним тешкоћама, са са одређеним мањкавостима, и многи на рубу егзистенције су да не могу да живе једним нормалним животом a ти витезови који су бранили отаџбину су темељ данашње слободе, тако да би морали  за ту категорију људи да их преведемо из категорије социјалних случајева у категорију заслужних грађана.

 Директан напад на караулу Кошаре и положаје около почео је 9. априла 1999. године ?

У раним јутарњим сатима 9. априла , на Велики петак 1999. године, НАТО је демонстративним нападима, прво према правцу Карауле Морина, извршио одређена дејства артиљеријским пројектилима, а потом у пренео дејства према караули Кошаре на правцу Кошаре и од раних јутарњих сати до неких седам осам сати он је на малобројни снаге граничне чете успео да направи продор по дубини територије на ширини фронта 7 км и 100 м на 100 150 м 200 метара. У првом ешалону непријатеља су биле снаге такозване терористичке војске Косова у неком броју око од 5.000 до 6.000 људи, у првом таласу је нападало 2,500 људи док се са наше стране налазила та једна гранична чета распоређена на три правца, где је тада виспреност, умешност, показао десетер Славољуб Шарац, који је успео да групу од 200 терориста фактички уништи, разбије да их доведе у потковицу и да их разбије и за врло кратко време командовање се преорганизовало, значи уочен је проблем да је ту очигледно јаке снаге, без обзира што нису очекиване, тај фактор изненађења је у тих првих неколико сати очигледно постигнут, али је био фактички затрпан и заустављен од наших снага зато што се командовање консолидовало, доведене су нове снаге, снаге које су биле по дубини већине ослабљене чете су заузеле борбени распоред и оно што је битно, прво је пристигла делови полицијског петог батаљона који је био дислоциран из Београда у околини Дечана и већ око 9 сати је успостављена та нека линија одбране на дубини од саме границе на 150, 200, 350 метара у зависности од конфигурације терена. Тако да је деветог априла консолидован положај а 10 -тог априла су већ доведене импозантне снаге, други моторизовани батаљон је комплетирао своје снаге.

Постављене старешине су мене одредиле, генерал Небојша Павковић  али и генерали Драган Живановић и Владимир  Лазаревић су ми већ издали задатке да преузмем команду над одбраном Кошара, добио сам допунске задатке и кренули смо у противнапад, противнапад је трајао од 11. па до   16 – тог априла. Дневно повраћање територије је било неколико стотина метара а  16 – тог априла  смо коначно изашли на граничну линију, контролисали граничну линију, што ватром, што физички, што комбинацијом маневра и других борбено тактичких радњи, тако да од 16 априла  па свих наредних 67 дана до 14. јуна за одређене географске топониме, затим за одређене топографске објекте се водила свакодневна борба.

Пакао издржан војнички и стоички

Сломљен је покушај копреног продора и онда су они прешли на резервну варијанту и крајем маја су део снага усмерили и са новим сигурно ојачали на правцу Паштрика, но ту после неколико дана доживели су пораз као и на Кошарама.  То је допринело да се сломи нападна моћ на копну, самим тим већ 5. јуна НАТО је тражио излаз из такве ситуације зато што није остварио почетне циљеве и већ се почело са преговорима око потписивања мировног споразума.

Храброст војника Југославије је баш на том потезу дошла до изражаја па реците нешто о томе?

О херојству војника на кошарама се и зна и не зна, они су сви до једног били решени да положе животе за одбрану отаџбине. Команда јесте ишла хијерархијским редом од мене, али као да сам истог тренутка издао пред постројеном јединицом, да нема повлачења, нема предаје, да су војници својим васпитањем и доградњом борбеног морала и готовости, били спремни и то су показивали да ће дати свој живот да одбране отаџбину, да ни један педаљ неће пасти у непријатељске руке да и мртви ће бранити своју отаџбину, и за ову земљу вреди погинути, да неће дозволити да њихове породице не буду одбрањене, да нема те цене у одбрани слободе за Србију.                       

Пробој непријатеља у рејону карауле Кошаре је пропао ?

Оно што је битно јесте да непријатељ без обзира у покушају да фактором изненађења постигне свој циљ продором према Метохији расецањем снага прво 125 довођење у полуокружење или окружење 125 а затим расецања снага по дубини и целог приштинског корпуса довођењем у полуокружење у уништење и 549 и 125 моторизоване бригаде овај није успео зато што је главни фактор процене изоставио а то је спремност, обученост мотивисаност, моралне квалитете српских одбрамбених снага и искуство које су војници имали стечено о у вођењу противтерористичке операције 98. године на простору Метохије.  Знао бих ја да кажем као када је Курсула полагао о генералштабни испит код Војводе Путника и он је тада предвиђао да ће главни удар аустријских снага ићи преко Дрине, међутим званично командовање тада је предвиђало да ће ићи преко Саве и када су се на Дрини срели 1914. године, Курсула је био слободан да каже Степи, војводо, је л’ се сећате ви кад сам ја полагао испит и кад сам рекао, да ће главни удар бити преко Дрине, и Путник га пита, па шта је било, па као пао сам, па и они ће да падну, тако и сада непријатељ због лоше процене непредвидивости наше оспособљености, моралног квалитета, способности војника и искуства, он је био заустављен, одмах при самом покушају пробоја.

Мурал – Хероји са Кошара у Косовској Митровици

Пензионисан је 2011. године у чину пуковника Војске Србиje. Ђурковић је велики противник уласка Србије у НАТО.