Загонетка Гаврила Державина: „Ја долазим с мачем, судија!“

Шеснаестогодишњи Пушкин рецитује своју поему пред старим Державином у Лицеју Царског Села; слика Иље Рјепина из 1911.

Шеснаестогодишњи Пушкин рецитује своју поему пред старим Державином у Лицеју Царског Села; слика Иље Рјепина из 1911.

Гаврил Романович Державин (1743-1816) руски песник класицизма, државник, сенатор и активни тајни саветник сањао је да олакша руски језик, да изврши његову реформу, због чега је трагао за изворима и различитим могућностима руског језика.

Зато је и подскочио већ болестан, када је чуо стихове ученика лицеја Пушкина. Схватио је да је дечак проговорио другим језиком, осетио је у њему генија.

Најпознатија палиндромна изрека у руском језику је фраза класицистичког песника Гаврила Р. Державина: „я иду с мечем, судия“ (ја долазим с мачем судија), која се 1805. године појавила у склопу његове загонетке (чија одгонетка је „Бог“).

Загонетка Гаврила Державина (1805.)

Я разуму уму заря,                 –     Ја сам разуму уму свитање
Я иду с мечем, судия.            –    Ја долазим с мачем судија,
С начала тот же и с конца     –    од почетка исто као и од краја
И всеми чтуся за Отца.         –      И свима словим за Оца.

Крајем двадесетог века, Д. Е. Мински је понудио убедљиво решење за овај палиндромски катрен  у слоговима:

– Царица.

Један од најпознатијих Державинови стихова, који се често цитира јесте:

Я – царь, я – раб, я – червь, я – бог. (Ја – цар, ја – роб, ја – црв, ја – бог)

Михаилу Милорадовићу

Занимљиво је да је Державин био одушевљен Србином Михаилом Андрејевичем Милорадовићем, који је у то време био истакнути генерал руске војске у биткама против Наполеона.

Њему је посветио следеће стихове:

Пред њим је Сармат сагињао чело,
пред њим Алпи леђа савијају.

На твом лицу, победниче
свих наших душмана
Славо наша, дико наша
Суворова учениче, Кутузова извршиоче
Мило се огледа бљесак њиховог сјаја.

Державин је био један од најцењенијих руских песника пре Александра Пушкина

Дело Г. Р. Державина представља врхунац руског класицизма М. В. Ломоносова и А. П. Сумарокова.

Он је био први песник који је пре Пушкина увео руски језик у поезију.

Далибор Дрекић

Извор:
РАСЕН